JEVREJSKI ISTORIČAR: Svet ne zna za Jasenovac, za logor koji je bio gori od Aušvica

Tweet

Profesor Gideon Grajf, izraelski ekspert za Holokaust, o najvećem koncentracionom logoru u NDH. Hrvatske ruke ovde su potpuno prekrivene krvlju nevinih Srba, Roma i Jevreja.

Teško je poverovati da je čak i danas, krajem jula 2017. godine, Jasenovac prilično nepoznat u međunarodnim okvirima, uprkos ogromnoj važnosti koju ima ne samo za regionalnu već i za evropsku i istoriju Holokausta. Jer, i logor Jasenovac i drugi logori iz njegovog „sistema“ u Hrvatskoj, od ostalih nacističkih logora razlikuju se iz dva razloga.

Prvi je da su, po svedočenjima malobrojnih preživelih, mučenja u Jasenovcu bilo mnogo monstruoznija i demonskija nego u Aušvicu i ostalim nacističkim logorima, a drugi razlog je što je nastao i postojao bez i najmanjeg učešća nemačkih vojnika. Bio je to pakao na zemlji. Zato su u Jasenovcu hrvatske ruke potpuno prekrivene krvlju!

Ovo je u razgovoru za „Novosti“ u utorak rekao profesor dr Gideon Grajf, glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta „Šem olam“. Ovaj vodeći istoričar Udruženja za obrazovne projekte o Holokaustu u Majamiju boravio je ovih dana u Beogradu i u Zajednici jevrejskih opština Srbije u utorak je govorio u okviru tribine posvećene najvećem logoru smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Iako ga posle više od četiri decenije rada smatraju jednim od vodećih stručnjaka za Aušvic i Zonderkomando, profesor Grajf se poslednje dve godine s posebnom pažnjom posvetio izučavanju Jasenovca. Za narednu godinu najavljuje objavljivanje knjige „Jasenovac – Aušvic Balkana“, a jedan je od urednika zbornika „Pravo na nezaborav – Jasenovac“, objavljenog u aprilu ove godine pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

– Za ovaj strašni logor davno sam čuo, ali nisam mnogo znao o njemu – kaže profesor Grajf. – Detaljnije sam počeo da ga proučavam pre dve godine. Poražavajuće je, međutim, što mnogobrojne moje kolege, iako su istoričari ne znaju ništa o Jasenovcu. Čak ne znaju ni u kojoj državi je bio, a kamoli da ga lociraju! A istorija ubijenih u Jasenovcu nije samo istorija smrti već istorija o zverstvima, zlu, sadizmu i nečoveštvu. U koncentracionim logorima koje su vodili Hrvati smrt je smatrana vrhunskom vrednošću. Zlotvori su uživali u mučenju svojih žrtava i stalno su iznalazili nove načine torture. Sama smrt nije im bila dovoljna, već je morala da potraje i da izazove bolne patnje do samog kraja.

Zastrašujuće je, po rečima našeg sagovornika, što su takvu torturu u Jasenovcu doživljavali odrasli, ali što je još strašnije i deca i – bebe

– Za Jasenovac je važno znati i zato što je, među nacističkim logorima, jedinstven po tome što je u svom sistemu imao i logore za decu – kaže profesor. – Nemci su imali logore za žene, muškarce ili mešovite u kojima su sa odraslima bila i deca. A Hrvati su otišli korak dalje i imali čak i dečje logore. Strahota! Ti tek rođeni mališani su za nekoliko meseci života doživeli samo okrutnost i sadizam!

Jasenovac je, po rečima našeg sagovornika, bio sličan drugim koncentracionim logorima po tome što u njima nije bilo dovoljno samo ubiti žrtve, već ih je trebalo izložiti i torturi i poniziti ih pre smrti.

– Tako su i Hrvati kao Nemci svoje žrtve ubijali dva puta – nastavlja profesor Grajf. – Ali strašna je i nesporna istina da su čak i nemački oficiri koji su posećivali Jasenovac i druge logore u Hrvatskoj bili zgranuti brutalnošću koju su u njima videli. Već 10. jula 1941, Edmond fon Honstenau, nemački vojni ataše u Zagrebu, piše Hajnrihu Himleru da su nemačke trupe „nemi svedoci brutalnosti ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima“.

Zbog svih strahota koje je za minule dve godine obimnih istraživanja saznao o Jasenovcu, profesor je odlučio da deo svog rada posveti njegovim žrtvama.

– Glasovi stotina hiljada nevinih žrtava Jasenovca i svih logora smrti u Hrvatskoj, koji su surovo i na najbrutalniji način pogubljeni, dozivaju nas iz utrobe zemlje sa molbom da ne budu zaboravljeni – kaže profesor Grajf. – Mi koji smo preživeli moramo da čuvamo njihov eho. Moramo da iz sve snage podignemo glas kako bi se za njihovo stradanje i patnje čulo širom sveta. Taj naš glas, zapravo, mora da bude vrisak pošto njihove ubice Hrvati sa svojim prijateljima sve jače pokušavaju da izbrišu tragove zločina, da ponovo pišu istoriju i da izvrnu činjenice. Štaviše, uvereni su da njihov revizionizam može da uspe. Ali siguran sam da nisu u pravu i da neće uspeti.

STEPINAC

Kada je reč o kardinalu Alojziju Stepincu, reći ću vam jasno, oštro i kratko: njegova kanonizacija je sama po sebi zločin, a ljudi koji nameravaju da ga kanonizuju su zločinci – kaže profesor Grajf. – To je podsmevanje žrtvama. Svako ko je podržavao zločinački režim poput ustaškog ne zaslužuje nikakvu nagradu! Sam pokušaj da se izbriše i relativizuje istorija Jasenovca liči na pokušaje da se ukine sećanje na Holokaust, što je vrlo opasan fenomen. I iz tog razloga rabin Abraham Kriger, osnivač i predsednik Instituta „Šem olam“, i ja smo ovde došli da izrazimo protivljenje hrvatskim pokušajima da preinače istoriju.

IZLOŽBA U IZRAELU POČETKOM DECEMBRA

Profesor Gideon Grajf je direktor Međunarodne ekspertske grupe istoričara koja je 27. januara, povodom 75 godina od osnivanja Jasenovca, u Njujorku organizovala izložbu „Istina o Jasenovcu – pravo na nezaborav“, koja je bila najveća postavka o ovom ustaškom logoru u inostranstvu. Na njoj je bilo izloženo 180 panoa sa tekstovima istoričara, 25 skulptura vajara Ljubiše Mančića i Katarine Tripković i 21 crtež slikara Dragana Jelovca, kao i autentični predmeti Memorijalnog centra „Donja Gradina“ i građa iz arhiva Izraela, Nemačke, SAD, Italije, Norveške, Republike Srpske, Hrvatske i Srbije. Ova izložba će u decembru biti priređena i u Izraelu.

Tweet