Јохан Јенсон: Мрзим превласт енглеског језика

Johan Jenson: Mrzim prevlast engleskog jezika

6 septembra 2017

MALE, gotovo nikakve su šanse da se sa ovogodišnjim dobitnikom međunarodne književne nagrade „Novi Sad“, švedskim piscem Johanom Jensonom (51), ispričate na engleskom jeziku. Upravo činjenica da se u njegovoj zemlji engleski koristi paralelno sa švedskim, mnogo ljuti ovog pisca. Zato on ne propušta da naglasi da se njegove knjige na druge jezike prevode isključivo sa švedskog. Nikako sa engleskog jezika…

– Mrzim svetski dominantni imperijalistički engleski jezik. Infiltrirao se ne samo u Švedsku, nego i u celu Skandinaviju – jada nam se laureat odmah na početku razgovora koji se, u jednoj letnjoj novosadskoj bašti, odvija na švedskom uz pomoć ljubaznog prevodioca Milene Podolšak.

* A kod nas u Srbiji vlada ubeđenje da su srpski i ćirilica najugroženiji od svih evropskih jezika…

– Nisam primetio da je to kod vas tako, ako jeste, treba da učinite sve da očuvate svoj jezik i identitet. Ovde sam samo tri dana, prvi put sam u Srbiji i hvala domaćinu Festivala Jovanu Zivlaku što me je pozvao. Vaši ljudi su mi se odmah dopali, topli su, i vreme je kod vas vrelo, pa mi sve izgleda nekako egzotično.

U svojoj poeziji insistirate na autobiografskim iskustvima, negujete neku vrstu radničke književnosti te na taj način dajete poseban ton modernoj književnosti Švedske…

– Imam dugogodišnje iskustvo na slabo plaćenim poslovima. Radio sam sa otpadom, muljem, prljavštinom, jer i to su pesnički materijali. Osim što sam radio, puno sam i razgovarao. To iskustvo mi je bilo potrebno da bih razumeo te ljude koji žive na margini globalizma. Oni su središni motiv mog pesništva i ujedno predstavljaju otpor prinudi rada koji iscrpljuje i pritiska savremenog čoveka.

* Pišete obimne zbirke. Poslednje tri vaše knjige imaju minimum po hiljadu stranica. Da li je to i zbog političkog, antiglobalističkog gneva na koji ukazujete ili je jednostavno reč o bogatoj inspiraciji?

– Oboje. Moje knjige su kolažnog karaktera, sadrže autobiografske zabeleške, opise rada, političke osude… One su poput montaže ili sklopa rezova koji se gotovo nikada ne završavaju. Poput života koji se nikada ne zaustavlja. Moje najnovije pesme se bave smrtnošću i propadanjem tela. Često se osećam veoma smrtnim, ponekad napola mrtvim.

Kakva je moderna švedska poezija?

– Moji sunarodnici, pisci, bave se svim temama. Ovo je zlatno doba kvalitativne raznolikosti u švedskoj poeziji, ali svi zajedno smo deprimirani, jer čitaoci nisu u velikom broju s nama. Naročito nisu naklonjeni poeziji oni iz privilegovanih klasa što mene dodatno čini nezadovoljnim. Nema državne cenzure, ali je zato autocenzura internacionalizovana stvar. Među pesnicima ima dosta i antagonizma. Lično, često osećam da je moj posao uzaludan i unapred jalov, ali umiruje me to što imam snage da pokušavam. Dosta često na svoje pisanje gledam kao na kukavički način da izbegavam vlastiti život i svoje okruženje.

Pripremate li novu knjigu?

– Stalno pišem. Imam u pripremi dve knjige koje su gotove i biće objavljene 2019. godine, a uporedo sam započeo rad na još dve knjige poezije. Jedna od njih priča o novcu, druga govori o ekstremnim borbama. Radim veoma naporno i intenzivno i uvek imam na umu da mogu da umrem bilo kog dana, a bilo bi mi žao da mi knjige ostanu nedovršene.

KIŠ I SIMIĆ

* Koliko poznajete srpsku književnost?

– Nedovoljno. Čitao sam Danila Kiša i Čarlsa Simića. Jednom mi je u ruke dospela knjiga jednog mladog pesnika iz grada Sombora, ali ne mogu, nažalost, da se setim njegovog imena.

UGLEDNA PRIZNANJA

JENSON živi u svom rodnom gradu Stokholmu. Kao pesnik debitovao je 1992. godine, a proboj u svet književnosti načinio je 2008. godine zbirkom „Po radnom rasporedu“ za koju je dobio književnu švedsku nagradu „Aftonbladet“ i nominaciju za priznanje Nordijskog saveta za kulturu. Docnije je nominovan i za Strindbergovu nagradu a dobio je i značajno priznanje koja nose imena Ejvinda Jonsona i Jerarda Bonijera. Osim poezije piše i pozorišne komade.

KOMENTARI



2 komentara

  1. goran says:

    Ako si citao Kisa i Simica, onda o srpskoj knjizevnosti pojma nemas.

  2. Kosovac says:

    Saznajemo od švedskog književnika Johana Jensona da engleski jezik dominira i u Švedskoj. Znamo da se engleski lepo baškari i kod nas. Znajući i to da je engleski superioran i na mnogim drugim mestima, zaključujem da je zavladala degeneracija svetskih razmera.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *