Još jedna partija šaha na minskom polju

Još jedna partija šaha na minskom polju

1 marta 2014

pol-marina-ragusPiše: Marina Raguš

Situacija u Ukrajini se ne smiruje. Posle krvavih obračuna u Kijevu i fazno provedenog državnog udara, usledio je talas aktivnosti kojima se zajednički imenitelj svodi na antirusku kampanju. I ne samo antirusku. Kulturocid koji je na delu u najvećoj (ne računajući Rusiju) evropskoj državi podseća na istorijski revizionizam. Spomenici koji se devastiraju, odavno su prevazišli nacionalna (ruska) obeležja i postali međunarodnim simbolom borbe protiv fašizma. Njih su zamenili u današnjoj Ukrajini obeležja koja zlurado bude avete prošlosti i izvlače nacizam na svetlo dana: svastike, SS simboli i fašističke parole tako su više nego primetne da bi se mogle ignorisati. Neizostavno se postavlja pitanje da li Amerika i njeni zapadni sateliti sa Starog kontinenta podržavaju fašizam? Nismo čuli da su se protagonisti neoliberalnog korporativnog porobljavanja ogradili od ovakvih, najblaže rečeno skandaloznih događaja. Prvo su na red došli spomenici Vladimiru Iljiču Lenjinu, zatim je u zapadnoj Ukrajini u Lavovu srušen spomenik sovjetskom vojniku. Ništa bolje nije prošao ni spomenik legendarnom ruskom vojskovođi Mihailu Kutuzovu. Neonacističke militantne grupe upadale su u sedišta komunističke partije u Kijevu i po zauizimanju isticale prepoznatljive simbole svoga programa i rada: svastiku, na prvom mestu.

Kijev i mnoge druge gradove širom Zapadne Ukrajine, ovih dana obeležavaju plakati s pozivom na priključenje neonacističkim organizacijama. Neki bi rekli ekstremnim desničarima. Wolfsangel s fasada i plakata jasno govori u kojoj se fazi Ukrajina danas nalazi. Atmosfera stabilnog straha i panike od sutrašnjeg dana, oslikava svakodnevni život posle državnog udara. Ljudima se upada u kuće, maltretiraju se porodice svi koji su imali dodira sa svrgnutim režimom ili su pretučeni ili su kandidati za Međunarodni krivični sud u Hagu. Civilizovani svet, makar njegov zvanični deo ćuti, i to je zaprepašćujuće. To je podjednako (sa)učešću u neonacističkom piru. Ali, idemo dalje. Posle „kristalnih dana i noći“ na red je došao i ruski jezik. Nimalo bez razloga, odjeknule su inicijative za zabranu ruskog jezika. Jezik je obeležje etniciteta i tako uvek na udaru kada je plan i program „satiranja“ svega što podseća na određenu etničku grupu. U slučaju Ukrajine, na Ruse. Sve ovo bilo je dovoljno da se sa Krima uzvikne: „Rusijo, spasi nas“! Rusi koji čine 60 odsto populacije na Krimu, svakako da su jasno razumeli Majdanske poruke koje su im upućivali poslednjih meseci iz dana u dan. Uostalom, autori „provociranja“ odgovora Ruske Federacije nisu se ni trudili da budu dvosmisleni. Naprotiv. I, zato sada imamo, nažalost, već dvoje mrtvih na Krimu. U toku je prebrojavanje „ruskih činilaca“ i niko ne može da predvidi šta će sledeće da se desi.

Situacija na Krimu: Dvadesetšestog februara sukobili su se učesnici dva različita skupa ispred zgrade Krimskog parlamenta. Dvoje ljudi je podleglo povredama, a tridesetak učesnika protesta je povređeno tokom sukoba i stampeda koji je usledio. Oko 3.500 ljudi zajedno s policijom patroliralo je ulicama krimske prestonice kako bi sprečili provokacije koje vode nasilju: „ pošto je centralna vlast u Kijevu raspustila Berkut (specijalna policijska jedinica) nove Sevastopoljske vlasti izrazile su dobrodošlicu oficirima Berkuta“ i pozvale ih da zajedno s porodicama svoj život nastave na Krimu. Krajnji cilj populacije etničkih Rusa na Krimu jeste „održavanje referenduma o tome da li region treba da zadrži sadašnji status kao autonomna oblast Ukrajine, ili da postane nezavistan, odnosno ponovo deo Rusije“. U međuvremenu, većinska populacija Krima ne priznaje odluke „ilegalne“ centralne vlasti u Kijevu; Tatarska manjina tvrdi da etnički Rusi „žele da otcepe Krim od Ukrajine“; (ultra)desno krilo radikala iz Zapadne Ukrajine zapretilo je da će poslati takozvane „vozove prijateljstva“ pune naoružanih „boraca“ kako bi slomili svaki otpor revoluciji za koju su se teško (i)zborili.

Kijev je (pre)zauzet uspostavljanjem „nove“ vlasti. Potpuno je nejasno ko kontroliše (među nekadašnjom opozicijom) situaciju i kako će se sve odvijati u narednom periodu. Vitalij Kličko koji se u početku „nametnuo“ kao neko ko može da trasira okupljenu „masu“ pokazalo se da nema liderskih „sposobnosti“, kako među ostalim opozicionim kolegama, tako ni u „masi“. Čak je i Nemcima koji su otvoreno stali u podršku svetskom prvaku u super teškoj kategoriji, postalo jasno da Kličko može da bude promašena „investicija“. Brojne reportaže koje su profilisale u zapadnoj javnosti budućeg ukrajinskog lidera, kolumna u uticajnom nemačkom Bildu nisu pomogle Kličku da razume da se nalazi u „političkom ringu“ gde važe potpuno druga pravila predatorske borbe. Ili je nemačkim prekookeanskim „partnerima“ zasmetala pozicija Nemačke u budućoj sudbini Ukrajine. Tako ni vulgarna opaska Viktorije Nuland ne bi trebalo da se shvati neozbiljno. Majdan je danas otvoreno poprište sukoba interesa među zapadnim partnerima, sve su prilike. Čini se da je jedino „praktičar“ u redovima opozicije i kandidat za „prelaznog“ premijera Arsenij Jacenjuk (lider partije Otadžbina) shvatio na kakvom se minskom polju nalazi. Bivši ministar ekonomije na Majdanu je u veče 26. februara okupljenima poručio da se zemlja nalazi na ivici bankrota, da slede vrlo nepopularni potezi i da će naredna Vlada biti vlada političkih samoubica. „Dobrodošli u pakao“ bio je zaključak njegovog obraćanja. Njegovo obraćanje bilo je linija odbrane u predstojećim turobnim mesecima u kojima novi revolucionarni talas ne bi trebalo da iznenadi. Uostalom, „Desni sektor“ ultra-radikalna organizacija najavila je nastavak svojih aktivnosti i javno „prozvala“ političare da su „izdali revoluciju“ i „jednu korumpiranu garnituru oligarha samo zamenila drugom“.

Reakcije Zapada- pozicija Rusije: Više nego nervozno Vašington „prati“ situaciju u Ukrajini pozivajući sve vreme Rusiju na poštovanje integriteta ove mnogoljudne zemlje. U suprotnom, svaka akcija Ruske Federacije biće smatrana za „tešku grešku“. S obzirom, kako to inače biva, da je Amerika udarila takt, ostali deo njenih zapadnih „partnera“ manje-više svoje reakcije utvrđuje prema tome: „ U Moskvi su poslanici Dume zatražili da se olakšaju uslovi dobijanja ruskog državljanstva za stanovnike Krima i drugih regija Ukrajine. Rusija pokušava da što tačnije proceni kolika je snaga proruskih pokreta u Ukrajini (…) Ruska vojska je u stanju pripravnosti(…) Za uticajni nemački list Špigl, Vladimir Putin „će se uskoro suočiti sa najtežom odlukom u životu“, jer niko u Rusiji ne bi oprostio svom predsedniku da dopusti da personal Crnomorske flote sa njihovim porodicama kao i rusko stanovništvo Krima „padne u ruke“ ukrajinskim nacionalistima. Špigl, takođe, koristi priliku da pokaže slabosti u američkoj strategiji u slučaju Ukrajine posebno apostrofirajući opasno i olako data „slatka obećanja“ koja su se razumela kao „blanko čekovi“ koji će Ukrajincima doneti hranu na sto. Toga nema i sled događaja može biti „eksplozivan“ do građanskog rata i raspada zemlje. Za nemačke medije, Ukrajina podseća na krizu na Kavkazu (2008).

Kad smo već kod toga, ono što jeste zajedničko sa krizom na Kavkazu, jeste politika dvostrukih standarda od strane zapada kao i beskrupoloznih zamena teza. Da se podsetimo na, recimo sednicu Saveta bezbednosti održanu 28. avgusta 2008. godine kada je ruska diplomatska misija pažljivo slušala „lekcije“ ostalih učesnica sednice. Posebno američke misije koja predvođena Volfom pozivala na, jednom rečju, međunarodno pravo i institucije: „Rusko priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije u suprotnosti je s Poveljom Ujedinjenih nacija i brojnim Rezolucijama Saveta bezbednosti“ bio je izričit Volf.

Vitalij Čurkin je tada odgovorio na način koji nije odavao iznenađenje već reakciju na beskrupuloznost: „Da smo kojim slučajem mi u Savetu danas posećeni od strane vanzemaljaca po prvi put, verujem da bi im srca bila ispunjena ponosom posle svega što su čuli u Savetu bezbednosti danas: zbog svih ovih ljudi koji su tako puni principa i koji dosledno štite principe međunarodnog prava“ rekao je Čurkin posebno ističući da mu se svideo“ govor stalnog predstavnika misije SAD kada je govorio o tome da države moraju da se suzdržavaju od pretnje upotrebom sile: „Želeo bih sada da pitam predstavnika SAD da li je pronašao oružje za masovno uništavanje u Iraku, ili ga još traži“? S obzirom da su teze svih bile zasnovane na očuvanju teritorijalnog integriteta države, Čurkin je upitao: „Gde ste, drage kolege bili kada smo svi mi raspravljali o Kosovu? Novembra 2007 SB je usvojio Rezoluciju kojom se reafirmiše teritorijalni integritet država bivše Jugoslavije. Zašto niste onda, kada nam je predstavljen Ahtisarijev plan, reafirmisali princip teritorijalnog integriteta? I šta je s poštovanjem rezolucija uopšte? Šta je s poštovanjem Rezolucije 1244 (1999) koja jasno ne pruža mogućnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova(…)“ bio je izričit Čurkin. Toliko o sličnostima s Ukrajinskim državnim udarom.

Danas, dok pišemo ovaj tekst, krimski parlament usvojio je odluku „u skladu s demokratskim načelima“ pa tako i direktnim učešćem naroda u odlučivanju, da raspiše referendum na kojem će se odlučiti dalja „budućnost Autonomije regiona, bez bilo kakvog spoljnog pritiska“. Rusija, provodi vojne vežbe na svojim granicama u cilju provere borbene gotovosti u kojima učestvuje 150 000 vojnika, 90 borbenih aviona i 120 helikoptera, 880 tenkova i 90 brodova; ukrajinske snage bezbednosti su u stanju pripravnosti; Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije saopštava da će „snažno i beskompromisno braniti interese svojih sunarodnika“. I dok svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, kao u vestern filmovima traže „živog ili mrtvog“ Vitalij Kličko daje intervju i sarajevskom Dnevnom Avazu…

Istočno(evropsko) pitanje ili „proleće“: Nekako paralelno s krizom u Ukrajini „desio“ se narod u bošnjačko muslimanskom delu Federacije. Iako su mnogi „analitičari“ imali izvesnih sumnji u pozadinu nemira koji su se raširili (samo) u Federaciji, Kličko majdanski promoter „demokratije“ uporedio je bošnjačku krizu s ukrajinskom jer su isti zahtevi „obespravljenog i osiromašnog naroda“ kojeg su pokrali tajkuni. Eto i naznaka nastavka „priče“ na teritoriji cele BiH, s posebnim akcentom (ako ne i jedinim) na Republiku Srpsku. Dan kasnije posle intervjua i „uvezivanja“ Ukrajine i Bosne u jednu celinu, Austrijski centar savremenih inicijativa (CSI) u istom listu ističe: „Mišljenja smo, gledajući sveukupnu situaciju u BiH, da mora doći do općeg preoblikovanja BiH stvarnosti, pošto su mnogi odgovorni političari na svim nivoima vlasti zakazali u svom radu i nisu prepoznali signale koji dolaze već duže vremena od narodnih masa (…) Dejtonski ustav, čija je osnova mirovni sporazum, a ne slobodno i građansko društvo primer (je) zatvorenog sistema koji je uspostavio mehanizme imanentnog suprostavljanja svim promenama i reformama“. Pa, stoga CSI poziva sve „odgovorne i relevantne“ da učestvuju u promenama Dejtonskog Ustava i predstojećih reformi koje trasiraju „plenumi građana“. Za potpredsednika Republike Srpske, Emila Vlajkija ovo se prevashodno odnosi na RS koja je i jedini dosledan protivnik ulaska u NATO: „Ako sadašnji predsjednik RS-a bude izašao na izbore, on će sigurno dobiti drugi mandat. Zbog toga će taktika autora NR(narandžaste revolucije)biti da ga u tome spriječe, to jest da ga onemoguće da na izbore izađe. U tu su svrhu oni pripremili teren organizirajući masovne prosvjede u Federaciji koji su, suštinski, imali jedan jedini cilj. Drugim riječima, kada se pokrene isprovocirana lavina protesta u RS, svatko će pomisliti kako je to prirodni nastavak onoga što se dešavalo u Federaciji.Agitatori u RS su spremni na udare na vlast sa svih strana, tako da se ona ne snađe. Sve će se događati istovremeno, a računa se, da će tisuće naivnih, i s pravom ogorčenih prosvjednika, biti implicirani u demonstracijama.S druge će strane prosvjedi biti ojačani incidentima koje će izazvati agitatori politiziranog islama. I politizirani islamisti i aktivirani kolaboracionisti priželjkuju stranu intervenciju za obaranje aktuelne vlasti.“

U međuvremenu, u Srbiji se održava u najmanju ruku „čudna“ (pred)izborna kampanja: pobednik se zna. Glasaće se za drugu poziciju. Ona mora biti takva da stranke (pro)zapadnog bloka s „kontrolisanim“ rejtingom ne višim od 10 odsto postanu deo novog saziva parlamenta i tako oforme „široki društveni konsenzus“ potreban: za promenu Ustava, odnosno, za promenu teritorijalne organizacije, političkog sistema i vojne „neutralnosti“. Zašto manjim od deset odsto? Jer, bi to, svakako značilo dominantnu ulogu jedne partije (SNS) u vlasti. Dakle, ne možemo to nazvati klasičnim jednopartijskim sistemom, ali će u svojoj suštini on to svakako biti. Naravno, ukoliko „agenda“ arhitekata novog Zapadnog Balkana, na terenu (zaista) uspe.

Pokušaj finalizacije rešavanja pitanja postsovjetskog prostora i Zapadnog Balkana je u toku, i kako kaže potpredsednik Republike Srpske biće to „borba na život i smrt“ sa vrlo neizvesnim ishodom. Poznato je samo da popravnog teško da će biti. Makar, za života aktualnih (političkih) generacija. Stoga je poziv na mudrost i jasnu viziju budućnosti sada na pravom mestu, jer su životi miliona ljudi u pitanju. Ovaj poziv upućen je onima koji su prognali mir, doneli dronove i rat s sigurne distance da (iako su male šanse za to) prizovu razum među interese i vrate se u tokove međunarodnopravnih normi i principa. Uostalom, zar nismo ne tako davno slušali predsednika SAD Baraka Obamu koji je Republikancima tokom šesnaestodnevne blokade Kongresa poručio: „Ne sviđa Vam se određena politika? Ne sviđa Vam se predsednik. Onda, borite se za svoju poziciju i osvojite je na izborima“.[16] S obzirom da je to tako, onda bi trebalo da princip važi svuda jer je „demokratija“ iznad svega i svih-ili, važi samo za „posebne“ koji su prizvali hladnoratovsku partiju šaha. Upravu onu koju je Obama (sp)očitao Putinu, iz Meksika. Zaboravljajući, pritom da je šah (ipak) drevna majstorska igra Istočne civilizacije, zar ne?

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *