JOŠ JEDNO ŽARIŠTE ZA RUSIJU: Amerika kreće na Kirgistan

Tweet

Džordž Soros, zvani „promena režima“, nedavno je posetio Kirgistan, što je pokrenulo strah od prevrata u državi.

„Protivimo se dolasku milijardera Džordža Sorosa u našu državu“, rekao je predstavnik nevladine organizacije Jak Kirgistan, Muratbek Bekbolot, objašnjavajući svrhu protesta ispred ambasade SAD u Kirgistanu.

Prema njegovim rečima, nakon njegove prve posete 2005. godine, nastao je prevrat. „Sada se Soros ponovo pojavlljuje i smatramo da planira novu revoluciju u našoj državi. Mi se zalažemo za mir u Kirgistanu i ne želimo rat. Naša država neće preživeti još jedan prevrat“, dodao je on.

Mala grupa ljudi okupila se ispred ambasade SAD u Kirgistanu, zahtevajući da Soros momentalno napusti državu. Ko može da ih krivi?

Soros je sagradio čitavo carstvo povezanih svetskih nevladinih organizacija koje promovišu „ljudska prava“, „slobodu“, „demokratiju“ i „transparentnost“. Njegov Institut otvorenog društva finansira, između ostalih, Amnesty International, Global Voices i Human Rights Watch. U stvarnosti ove nevladine organizacije predstavljaju mrežu imperijskih administratora koji potkopavaju nacionalne vlasti širom sveta, zamenjujući ih homogenim „građanskim društvom“ koje se poklapa sa „međunarodnim institucijama“ pod vođstvom Vol Strita i Londona. Soros je ovo carstvo izgradio upravo u saradnji sa „konzervativnim“ ambicijama.

Čini se da Soros nije jedini problem jer je članica kirgistanskog parlamenta, Irina Karamuškina, nedavno izrazila zabrinutost zbog aktivnosti američkog nevladinog pokreta „TechCamp“ u državi.

Karamuškina je rekla da TechCamp održava sastanke sa omladinom u Biškeku, koji podsećaju na slične sastanke pre Majdana u Ukrajini.

Čini se da su Karamuškinine sumnje potpuno osnovane, pošto je bivši član ukrajinskog parlamenta, Oleg Carov optužio TechCamp i ambasadu SAD za izazivanje građanskog rata u Ukrajini.

Nekoliko meseci pre prevrata u Ukrajini desilo se sledeće:

Carov je poslao zahtev ukrajinskim vlastima da preduzmu mere kako bi sprečile predstavnike stranih država da se mešaju u unutrašnja pitanja Ukrajine.

„Aktivisti javne organizacije Volia su mi se obratili, pruživši jake dokaze da projekat TechCamp pokušava da se implementira u našoj državi uz podršku i direktno učestvovanje ambasade SAD. Projekat TechCamp je usmeren na treniranje stručnjaka za rat informacijama i potencijalnih revolucionara kako bi organizovali proteste i zbacili režim. Projekat se implementira pod pokroviteljstvom ambasadora SAD u Ukrajini, Džefrija Pijata“, rekao je političar.

Carov je rekao da američki instruktori koriste moderne medije, društvene mreže i internet tehnologije kako bi uticali na javno mnjenje i intenziviranje potencijala za protest u borbi za vlast. „Američki instruktori su slično učinili u Egiptu, Tunisu i Libiji“, rekao je on.

On je rekao da diplomci TechCamp-a sprovode potkopavajuće aktivnosti u Ukrajini, otvoreno regrutujući istomišljenike putem interneta za organizovanje nemira, protesta i provokacija, pri čemu navodi da postoji podrška ambasade SAD u Ukrajini.

Carev je zahtevao od agencija za sprovođenje zakona da otkriju da li predstavnici ambasade SAD u Kijevu krše Deklaraciju UN o nedopustivosti intervencije i mešanja u unutrašnja pitanja države.

Viktorija Nuland je otkrila da su SAD potrošile 5 milijardi dolara kako bi „unapredili Ukrajinu ka budućnosti koju zaslužuje“. Sada znamo kako je bar deo tih 5 milijardi dolara potrošen.

Dobra vest je da Rusija ojačava svoje odnose sa Kirgistanom, što je već doprinelo obustavi prisustva američke vojske u regionu:

U proteklih nekoliko godina, Rusija je otpisala dug od pola milijardi dolara siromašnoj centralnoazijskoj državi, obećavši da će snabdevati vladu oružjem i vojnom opremom, ali preuzimajući gasnu mrežu.

Državni naftni giganti Rosneft i Gazprom, koji podležu sankcijama EU, uložili su mnogo u energetske projekte u Kirgistanu proteklih godina.

Značajno je da je ruski uticaj rezultovao nedavnim zatvaranjem ogromne vazduhoplovne baze SAD, Manas, nedaleko od prestonice Biškek, čime je označen kraj američkog vojnog prisustva u regionu.

Nedavne izjave ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskog ministra spoljnih poslova, Sergeja Lavrova ukazuju na to da je Rusija svesna američkih taktika, a uz približavanje Kirgistana Rusiji, veoma je verovatno da će se kirgistanska vlada uputiti kako da se izbori sa potkopavajućim naporima SAD.

Ante Sarlija

(Webtribune.rs)

Tweet