„Mi Srbi još promišljamo prošlost u guslarskom desetercu“

„Mi Srbi još promišljamo prošlost u guslarskom desetercu“

18 januara 2014

miceta4Novinar Luka Mičeta u poslednje vreme objavio je tri knjige koje govore o istoriji srpske države. Poslednjoj „Stefan Nemanja“, objavljenoj pre nekoliko dana, prethode „Povratak kralja“ i „Sulejman, Hurem i Srbi“, u kojima se autor koketirajući sa komercijalnim naslovima bavi ozbiljnom analizom prošlosti. O ove tri knjige i lekcijama iz prošlosti Mičeta kaže:

– Srbi imaju izvanredne istoričare i razvijenu istorijsku nauku koja je došla do odgovora na većinu spornih pitanja iz naše prošlosti, ali Srbi i dalje promišljaju prošlost u guslarskom desetercu uz somnabulna pisanija tipa Srbi narod najstariji … Kako je došlo do toga da ozbiljna istorija bude skrajnuta, da nadvlada umetnički utisak epske komponente i da sa takvom pogubnom snagom utiče na potonje generacije, pitanje je od čijeg će odgovora u značajnoj meri zavisiti i naša budućnost – kaže Mičeta.

Podnaslov knjige „Stefan Nemanja“ je „Nastanak evropske Srbije“ i izlazi malo posle dobijanja famoznog datuma. Zašto srpska država kroz čitavo svoje postojanje mora da dokazuje činjenicu da joj je mesto tu gde jeste?

– Srbija je morala da dokazuje ovo o čemu govorite samo onda kada je iskakala iz političkih okvira koje je Evropa negovala. Srpski političari, umesto da prilagode politiku Srbije evropskim uzusima, redovno su pravili dodatnu, kobnu grešku: prkosili su Evropi, uporno insistirajući na politici koju je ta Evropa osudila.

U poglavlju o karakterologiji pored tradicionalne nesloge pominje se i da se ovde dugo živelo u demokratiji, ali bez čvrste državne tvorevine. Uče li Srbi išta iz istorijskih procesa ili je genetski kod jači?

– Kada se danas čita jedna od važnijih knjiga VII veka, Pseudo-Mavrikijev Strategikon – njegova razmišljanja i predlozi o tome kako treba postupati sa Slovenima – čovek ne može da ne uoči sličnosti koje i danas karakterišu Slovene, pa i Srbe. Tok srpske novije istorije, ukazuje, čini se, na to da bi Srbe bolje predstavio onaj Hegelov cinični diktum: jedino što se iz istorije može naučiti jeste to da se iz nje ništa ne može naučiti.

Stiče se utisak da se oslanjate na rečenicu da „narod koji zaboravlja svoju prošlost nema ni budućnost“. Šta treba da nam poruči prošlost?

– Moramo se osloboditi pogubne ideje da su nam obaveze prema prošlosti važnije od duga prema budućnosti. Treba da se ugledamo na naše velikane Stefana Nemanju, kralja Milutina, despota Stefana Lazarevića …Na to kako su oni vodili politiku i kako su u mnogo težim istorijskim okolnostima spasavali malenu Srbiju od velikih nevolja – bez inaćenja, bez mitskih magli o carstvu nebeskom, bez balkanskih obmana i manihejskih podela.

Previše je srpskih ratova

Čuveni istoričar Vasa Čubrilović kaže da je za stotinu godina srpski narod vodio 10 ratova i digao desetak ustanaka, da je „od 1804. do 1918. svaka peta godina u Srbiji bila ratna. Za to vreme tri puta je neprijateljska vojska osvajala i pustošila zemlju“.
A kada tome dodamo Drugi svetski rat i NATO bombardovanje. Dokle više? Moramo konačno shvatiti da nam ne može uvek biti opravdanje lukavost lisice već da se ključ problema nalazi pre svega u gluposti gavrana.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *