Josipović pred srpskim poslanicima

Josipović pred srpskim poslanicima

17 oktobra 2013

pol-marina-ragusPiše: Marina Raguš

Između ostalog rekao je Ivo Josipović, predsednik Hrvatske u obraćanju poslanicima Skupštine Srbije, u sredu, 16. oktobra tekuće godine. Nedvosmisleno postavljanje na mesto gde se Srbija nalazi u odnosu na Hrvatsku svojim govorom objasnio je prvi čovek susedne nam države. U sred Beograda, uz najviše počasti dočekan je predstavnik države koja je podnela tužbu za genocid protiv Srbije i pritom ne planira da je povuče.Makar, ne za sada. Ne dok Srbija ne uradi još „puno toga“, kako je dodatno objasnio hrvatski predsednik: „Ako neke povijesne okolnosti različito cijenimo, u jednome moramo biti ujedinjeni: moramo biti ujedinjeni u osudi svakog zločina, jer samo tako možemo budućim generacijama poslati poruku koja jamči da se zločini nikada neće ponoviti“ rekao je Josipović. Istorijske okolnosti svakako su potpuno različito percipirane za Srbe i za Hrvate i poruke koje se jasno šalju sa hrvatske strane upućuju na to da je vojna akcija „Oluja“ istorijska pobeda hrvatskog naroda i ne samo ona.

Sve „pobede“ koje su Hrvatskoj dale državnost nastale su na radikalnom rešavanju „srpskog pitanja“ u Hrvatskoj. To radikalno samo u poslednjim ratovima, značilo je etničko čišćenje Srba sa njihovih ognjišta tokom „Oluje“, „Maestrala“ „Bljeska“…Samo tokom akcije „Oluja“ ubijeno je najmanje 1600, a proterano oko 250 000 Srba i kao takva predstavlja jedno od najmasovnijih i najbrutalnijih akcija etničkog čišćenja tokom devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije.Taj dan se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Do sada niko u Hrvatskoj nije odgovarao za zločine počinjene tokom „Oluje“, Tribunal u Hagu je generale odgovorne za etničko čišćenje Srba iz Republike Srpske Krajine oslobodio po svim tačkama optužnice. Ne tako davno, pre četiri godine (2009), zagrebački nadbiskup Josip Bozanić, pri prvoj poseti najviše crkvene delegacije zagrebačkog Kaptola spomen području Jasenovac, imali smo (takođe) priliku da čujemo poruku koja je nedvosmisleno govorila o odnosu Hrvatske prema Srbiji: „Ne dolazimo iznijeti – iako to od nas neki i dalje traže – izvinjenje, opravdanje, izjašnjavanje, niti političke stavove“, rekao je Bozanić, dodajući da bi to bilo „potiranje istine“ Nadbiskup Bozanić je umesto da se pokloni nevinim žrtvama ustaškog logora govorio o manipulacijama brojem postradalih i pre pomenuo Blajburg i žrtve komunističkog režima nego govorio jezikom Hrista što se u najmanju ruku očekivalo od crkvenog „dostojnika“.

Time smo još jednom imali prilike da se podsetimo na davno utemeljen projekat rešavanja „srpskog pitanja“ na teritoriji Hrvatske. Projekat koji je samo u Jasenovcu likvidirao između 600 i 700 000 Srba, Jevreja, Roma i Hrvata antifašista. Prema navodima Milivoja Ivanišević, direktora Instituta za istraživanje srpskih stradanja u XX veku u tekstu U odbranu istine o Jasenovcu:

1) Među prvim se, i samo zato ga pominjemo, dan uoči okončanja Drugog svetskog rata i poraza Nemačke, a time i Nezavisne Države Hrvatske, oglasio Ivan Potrč, koji je u dnevnom listu „Borba“ 8. maja 1945. godine objavio da je u Jasenovcu na zverski način ubijeno 800.000 lica.

2) Međunarodna konferencija za reparacije u Parizu, aktom od 13. decembra 1945. godine pod rimskim 3, navodi da je 700.000 logoraša ubijenou Jasenovcu.

3) Međunarodni vojni sud u Ninbergu, prilikom suđenja najvišim predstavnicima nacističke Nemačke,navodi istu brojku.

4) DrAntun Miletić, u veoma uverljivoj i dokumentovanoj studiji “Koncetracioni logor Jasenovac“, u tri knjige obima 2.500 stranica, sa brojnim dokazima, najčešće pominje brojkuizmeđu600.000-700.000 lica.

5) Jakov Gelou studiji„Demografske promjene u Hrvatskoj od 1780 do 1981. godine“, („Globus“, Zagreb, 1987) navodi da je u Jasenovcu ubijeno preko 700.000 zatvorenika.

6) Aleksandar Ranković je u saveznoj Skupštini 29. decembra 1951. godine izjavio da je u logoru Jasenovac ubijeno preko 700.000 lica,a njegov ekspoze je objavio i dnevni list „Borba“ 30.12.1951.

7) Ne treba zaobići ni opštu enciklopedijuJugoslovenskog leksikografskog zavodaizZagreba objavljenu 1958. god. gde je u trećoj knjizinastranama648-649. navedeno da su „…ustaški kvislinzi u Jasenovcu smjestili konclogor…“  A potom se kaže.„ Kroz četiri godine (1941-1945) u logoru su primjenjivane surove metode ponižavanja, terora i uništavanja ljudi, žena i djece: od ubijanja zatočenika motikama, kocima, noževima i revolverima, izgladnjivanja do smrti (u „Zvonari“), vješanja i spaljivanja u t.zv. Picilijevim pećima (nazvanim po ing. Piciliju, zapovjedniku radne službe u logoru) do masovnih egzekucija na „Graniku“, gdje su ustaše ubijale žrtve maljem i čekićem, parali im trbuhe i bacali ih u Savu. U tom logoru pobijeno je oko 500-600 tisuća Srba, Hrvata i Jevreja.“ Bez skrivenih namera, moramo primetiti da su u enciklopediji zaboravljeni Cigani, ili Romi, kojih je po nekim izvorima ubijeno više nego Jevreja ili Hrvata. U pomenutoj enciklopediji, čiji je tvorac Miroslav Krleža, ne pominju se ni Hrvati ni kvislinška klerofašistička Nezavisna Država Hrvatska, već nekakvi nedefinisani „ustaški kvislinzi“, kao da postoje i neke druge ustaše koje, možda, nisu ni kvislinzi ni Hrvati ni zločinci.

8) Komisija u sastavu pet profesora univerziteta posle mukotrpnog rada1961. i 1962. godine zaključila je da je samo u grobnicama koje su uspeli da pregledaju i ispitaju pokopano preko 700.000 leševa.Za neke grobnice se tada još nije znalo. (Na primer, bila je nepoznata grobnica Liman sa otprilike 12000 tela otkrivena je tek 1973. godine.) Daljirad ove komisije i istraživanja su iz nepoznatih razloga obustavljeni. Međutim, u navedenibroj, napominje se u istom izveštaju,nisu unetežrtve: a) koje su spaljene u Picilijevim pećima, b) žrtve koje su odmah po ubistvu bačeneu Savu, v)žrtve, odnosno tela, koja su skuvanaza sapuni za druge potrebe(za tu svrhu je korišćeno12 velikih kazana, zapremine 2.200 l, akosti su prevožene vagonetima i bacane u Savu, g)telaiz grobnica koje je u međuvremenu plavila, raskopala i odnela Sava. Navedenu komisiju sačinjavali su: dr Ante Pogačnik, Zavod za sudsku medicinu Ljubljana; dr Vida Brodar, profesor univerziteta u Ljubljani; dr Ante Premrl, profesor sudske medicine na zagrebačkom univerzitetu; dr Srboljub Živanović, antropolog, penzionisani profesor univerziteta u Londonu i dr Zdravko Marić, arheolog, profesor univerziteta u Sarajevu.

Surova istina koja nije mogla tek tako da se sahrani jer su ubijani ne samo Srbi već i svi oni koji nisu spadali u „odabranu naciju i veru“ kao i oni koji su bili iste nacije i vere ali protiv zverstava fašističkog režima.S obzirom da je reč o ozbiljnom međunarodnom projektu, zataškavanje i prekrajanje užasnih događaja nastavilo se kontinuirano decenijama posle i kako to inače biva zločini su se ponovili. Da li tako treba shvatiti poruku koju je hrvatski predsednik preneo građanima Srbije?! Manipulacije koje su stare nepravde nanovo oživljavale doživele su svoj epilog pred Tribunalom u Hagu: „Njima su se na svoj način, po službenoj dužnosti, pridružili i neki Haški eksperti, npr. američki fizičar, a potom sociolog Entoni Oberšal, ili francuski magistar slavistike Iv Tomić, koji su za potrebe tužilaštva, autoritetom tribunalovih eksperata, ali ne i originalnih i ubedljivih činjenica ili ličnih kvalifikacija, nastupali u procesima protiv većine optuženih srpskih rukovodilaca. Tako se, preko svojih eksperata, i haški Tribunal angažovao da objasni šta se stvarno dogodilo u tom hrvatskom logoru za vreme rata 1941-1945. god. Iv Tomić svoje stavove izneo je u eksperstkom izveštaju „Ideologija Velike Srbije u 19. i 20. veku“, a Entoni Oberšal se kretao u granicama brojki koje su davale hrvatska i muslimanska strana. Po njemu je u jasenovačkom logoru ubijeno između 80000 i 100000 ljudi,“ podseća Milivoj Ivanišević.

Dakle, pitamo da li je dobrosusedstvo utemeljeno na iskrenim odnosima i dobroj veri?! Ili, isključivim interesima Hrvatske i korporativnog Zapada koji je Hrvatskoj uvek (do)davao izvanrednu podršku tokom ratova i tako im omogućio amnestiju za zverstva počinjena u ustaškim logorima u NDH podjednako kao i u poslednjim sukobima koji su za krajnji rezultat imali i od Srba očišćenu novu Hrvatsku koja je devedestih tako ličila po svojim obeležjima na onu NDH iz Drugog svetskog rata. Uostalom, poslednje haške presude i oslobađanje hrvatskih generala po svim tačkama optužnice krunski je dokaz toga. Za Srbiju i srpske žrtve u toj prekrojenoj istoriji mesta nema. Ona za korporativni Zapad predstavlja malu Rusiju i to nijedna aktualna vlast ne može da promeni ma koliko kooperativna bila. Tako se susret srpskog i hrvatskog predsednika u Beogradu sa najvišim počastima održao u atmosferi gde su samo u poslednjih mesec dana „dvojezične table skinute širom Hrvatske-u opštini Krnjak, u Kordunu (18.septembar) u Zagrebu sa zgrade u kojoj je sedište kulturnog društva „Prosvijeta“ (6. oktobar) u Udbini u Lici razbijene su tri ćirilične table (11. oktobar) u mestu Vojnić u Karlovačkoj županiji sa zgrade opštine skinuta je tabla na ćirilici (12.oktobar)…“ (M. Dinić, Svedok, broj 900, 15. oktobar 2013.) i ne samo to. Prema pisanju novog broja lista Svedok samo poslednja godina (od avgusta 2012 do avgusta tekuće godine), kada je reč o Srbima u Hrvatskoj, bila je  „godina mržnje, napada i uvreda“. Prostora je malo da se pobroji sve što bi eventuačno moglo da se navede kao kontraargument ili možda bolje potvrda ozbiljnosti hrvatskog predsednika da Hrvatska neće povlačiti tužbu za genocid i da namerava samo da provodi svoje interese.

Kad smo, već, kod interesa, ekonomskim vokabularom Josipović je u svom govoru srpskim  poslanicima izbegao da jezikom brojki prikaže nivo srpskih investicija u Hrvatskoj ali je zato rekao da je „Hrvatsko gospodarstvo je u Srbiju uložilo 622 milijuna eura, 16 odsto od celokupnog ulaganja izvan Hrvatske.“ Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) „srpske investicije dostižu tek 40 miliona evra dok u Hrvatskoj posluju samo tri značajnije kompanije: Svislajon Takovo, NCA Invest grup. Obe kompanije suočavaju se sa problemima u poslovanju na hrvatskom tržištu i NCA Invest planira povlačenje sa tržišta. Treća srpska investicija u Hrvatskoj je Tesla štedna banka.“ U Srbiji prema rečima direktora Hrvatske gospodarske komore Gorana Masneca posluje 52 hrvatske firme. Kada se ovome doda i podatak da će Srbija na kraju „morati“ da dozvoli povlašćeni uvoz cigareta iz Hrvatske po stopi od 38 odsto i time direktno ošteti budžet i 130 000 radnika u domaćoj duvanskoj industriji-slika „dobrosusedskih odnosa“ postaje kristalno jasna. Rasprava u Parlamentu Srbije, samo nekoliko sati uoči obraćanja hrvatskog predsednika poslanicima (16. oktobar) tako je dnevni red pomerila u stranu za nečuveni „aranžman“ povodom uvoza hrvatskih cigareta po kome Srbija, u stvari, ne proda nijedan kamion godišnje, a Hrvatska 1 600 tona. Ovaj „aranžman“ prema rečima prisutnog ministra Rasima Ljajića, posledica je sporazuma Srbije sa Hrvatskom o carinama za pojedinu robu koji je definisao Srbiji 15 a Hrvatskoj 38 odsto i ulaskom u CEFTA preuzeti su sporazumi koje su dve države već postigle.

Dakle, ovu temu smo mogli početi i poslednjim (tek) po kojim ekonomskim parametrima i ne bi gubila na poenti. Međutim, nama koji smo se susretali s mnogim arhivama i svedočili brutalnoj amputaciji istine nije bilo moguće drugčije prići „darovima“ koji nam dolaze iz najbližeg okruženja nego baš na ovaj način.Koliko je paralela uspela, procenićete sami. Međutim, ukoliko se misli da u Srbiji i međ’ Srbima nema više snage i volje za odbranu identiteta, integriteta i dostojanstva onda je svako ko na takav način posmatra događaje na krivom putu. Tako za sam kraj, a sasvim je odgovaralo i početku, Srpski memorijalni spomenik „Ćele kula dvadesetog veka“ kao zajednička ideja Instituta za istraživanja srpskih stradanja u XX veku, SUBNOR-a, Saveza antifašista Srbije, Sabora dijaspore, Fonda dijsapore za maticu, Beogradskog foruma, Udruženja krajišnika, proslavljenog srpskog šahiste velemajstora Aleksandra Matanovića (koji je i inicirao ovu ideju) uz mnoga druga patriotska udruženja u rasejanju, pred državu Srbiju izaći će sa zahtevom da Parlament Srbije potvrdi izgradnju srpskog memorijala nevino postradalim Srbima u prošlom veku:

„To je posao koji smo odavno dužni da obavimo. Ovo ne radimo da bismo nekoga optužili, već da bismo se, i ako sa velikim zakašnjenjem, pokušali opravdati pred svojim pokojnicima. Sigurno je da mnogo kasnimo, ali još više ćemo kasniti ako opet odgodimo taj posao za neko pogodnije vreme…Ono što nije moguće danas, još manje će biti moguće sutra“ podseća Milivoj Ivanišević svojim pozivom koji će mnogi danas, sutra i mnogo godina posle moći da vide kao opomenu na „Ćele kulu dvadesetog veka“ … da se zna da je u Srbiji tih tužnih dana sredinom oktobra tekuće godine neko umeo da se seti i srpskih žrtava.Da li će „zvanična“ Srbija uz najveće počasti podržati ovaj predlog ne znamo. Međutim, ostaje zapisano da smo uz najveće državne počasti svi zajedno dobili još jedan istorijski šamar.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *