Јована сања камену сцену Будве

Jovana sanja kamenu scenu Budve

25 oktobra 2016

cg-jovana-todorovic-2_620x0

Na najboljem je putu da ostvari snove iz detinjstva, da zaigra na kamenim scenama prestižnog letnjeg festivala koji se u Budvi održava već tri decenije, i uz čije vrsne predstave je odrasla. Budvanka Jovana Todorović, rođena u Osijeku, koju je vihor rata devedesetih doveo u Paštroviće, rodbinu njene majke, letos je imala dosta posla. Studentkinja treće godine glume u klasi Vide Ognjenović na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, bila je veoma aktivna u svojim Paštrovićima. Posebno na Večerima mladih umetnika i stvaralaca. Na scenama Spomen-doma „Crvena komuna“ u Petrovcu igrala je u predstavi Vide Ognjenović „Simpatija i antipatija“ (Udadba i ženidba). Pored zapaženog učešća u toj sjajnoj predstavi poznate rediteljke i pisca,kojoj je pomagao njen asistent Ivan Bosiljčić, Jovana je imala i veče poezije i besedništva, gde je govorila besede i pesme autora s ovih prostora.

Jovana je i lane oduševila Petrovčane i njihove brojne goste krajem leta govoreći „Sestru Batrićevu“ na promociji knjige Radomira V. Ivanovića „Njegoš, Andrić, Lalić“. Kazivala je snažno i uverljivo i fragmente iz Andrićeve pripovetke „Danak u krvi“. Jovanine transformacije u složene likove velikana srpske književnosti, uz izvanredan smisao za jezik karakterističan za ove prostore, oduševili su publiku. Dominiralo je uglavnom jedno pitanje: ljudi, ko je ova mala!

Jovana kaže da ti dani mladih umetnika nisu njena i promocija kolega, već više apel ljudima koji vode Budvu: da grad dobije malu scenu na kojoj bi nastupali dramski umetnici i van sezone.

– Grad teatar, multimedijalni festival, čiju okosnicu čini upravo dramski program, koji se leti odvija na otvorenom, treba da ima zimski nastavak. A to podrazumeva malu scenu u zatvorenom. Ima li šta prirodnije od toga? Na korist domaće publike i na zadovoljstvo mladih, od kojih će neki, kao i ja, odabrati glumu za životni poziv – objašnjava Jovana.

Mlada glumica, koja je počela kao devojčica da deklamuje, nastupajući i na televiziji, jedno vreme je provela na studijama filozofije, ali se uverila u ono što je osetila u srednjoj školi – da je gluma njen život. Biti svoj, a biti neko drugi, njen je moto.

Iako već ozbiljna devojka, Jovana, ne iz lažne skromnosti, naglašava da bi postao glumac potrebna su velika „sita i rešeta“. Da kroz njih proseješ sebe, kako bi ostalo ono najbolje. Mislim da će pobediti moja velika ljubav prema glumi, koja je u meni progutala sve druge ljubavi.

VAŽNI SU UZORI

SREĆNA je što je u klasi Vide Ognjenović, vrsnog reditelja i dramskog pisca, čije je kultne predstave „Kanjoš Macedonović“, „Jegorov put“, „Trus i trepet“ i druge, gledala na kamenim scenama stare Budve u okviru festivala „Grad teatar“.

– Od nje, njenog asistenta Ivana Bosiljčića i drugih, mnogo sam naučila, a tek ću i naučiti. – Beograd mi je pružio sve, verovatno ću u tom gradu nastaviti glumački život. I to u pozorištu. A leti sam obavezno u Budvi, Petrovcu – kaže Jovana.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *