ЈУТАРЊИ ЛИСТ: Хрватска је земља насиља

JUTARNJI LIST: Hrvatska je zemlja nasilja

11 februara 2019

U Hrvatskoj ne jenjavaju reagovanja na napad na srpske vaterpoliste, koji se dogodio u subotu na splitskoj Rivi.

Jutarnji list piše da je Hrvatska zemlja nasilja u kojoj huligani napadaju sportiste, šamaraju devojke, a govor mržnje je sveprisutan i sve to, kako se navodi, – zato što im se može.



„Ako se neko pita zašto su splitski huligani napali vaterpoliste Crvene zvezde, koji su sedili na Rivi i pili kafu, a jedini im je greh bio taj što su bili u trenirkama s klupskim obeležjima, evo mu jednostavan odgovor – zato što mogu“, piše u komentaru Ivanka Toma.

Autorka kaže da je „Hrvatska zemlja nasilja“ i dodaje da to nije preterivanje.

„Nasilje i huliganizam odavno nisu rezervisani za visokorizične fudbalske utakmice niti su tek povremena prateća pojava uz pijanke na seoskim zabavama“, piše Toma.

Mladićima je, kaže, postalo normalno išamarati devojku, a mlaćenje žene i dece nešto je što mnogi doživljavaju kao deo porodičnog rituala.

„Ima direktora škola, poput onog Ekonomske u Zadru u kojoj se dogodilo žigosanje za vreme nastave, kojima vršnjačko nasilje nije ništa posebno. Verbalno, a nedavno gotovo i fizičko nasilje deo je repertoara koji politika servira iz Sabora“, navodi autorka.

Konstatuje da je u Hrvatskog „govor mržnje je sveprisutan, a na njega se slabo ili nikako reaguje“.

Policija, ističe, ne podnosi prijave za upotrebu fašističkih simbola, a vlada pemijera Andreja Plenkovića, kako kaže, „izbegava to zakonski da reguliše“.

„Kruna svega su naša policija i sudovi. Policajci koji neretko ženu koja je došla da prijavi porodično nasilje otprave kući s porukom neka se javi ako je opet izlema. Uostalom, nije li ministarka Nada Murganić porodično nasilje požeškog župana prokomentarisala rečima: “Tako je to u braku”, podsetila je Toma.

Kao krunu svega, autorka ističe, hrvatske sudove za koje kaže da, kada se nešto i pokrene, uspeavaju da „ubiju“ postupak dok ne izgubi svaki smisao.

„Uzmimo Daruvarca koji je prebio 18-godišnju Zadranku. Sud je pustio na slobodu nasilnika bez ikakvih mera opreza, znajući pritom da ima dvojno državljanstvo i može se zauvek skloniti u BiH. I zašto bi se onda splitski huligani bojali da će biti momentalno uhapšeni i kažnjeni? Imaju razloga da veruju da neće biti sankcionirani što su napali Srbe“, zaključila je Toma.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Za Srbiju says:

    Ko god ide tamo, dobije što traži.

  2. Miraš says:

    Ko drugome jamu kopa sam u nju pada. Na kraju prošlog veka najpre su ih podučili i podržali kako da budi srbomrsci i da se zavade sa Srbima, što im nije teško palo, zatim da rasture Jugoslaviju i da ratuju protiv JNA (JA), koja je i raspuštena 20 maja 1992. godine. Vidimo i dan danas posledice kod svadljivih jućnoslovenskih plemena, sukobljavaju se i za Kopar, a gledaj šta im se sprema. Ovo će im izgleda biti sledeća faza: Predsednik Evropskog parlamenta: „Živeo Trst, živela italijanska Istra, živela italijanska Dalmacija. Živeli prognani i živele vrednosti naše domovine“, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani (italijanski i evropski političar) u Basovici (okrug Trst), na ceremoniji obeležavanja Dana sećanja. „Kao Italijan, kao patriota, kao predsednik Evropskog parlamenta, učiniću sve što je u mojoj moći da bih osigurao da Brisel ne prestane da rasvetljava ono što se dogodilo u ovom delu Italije". ... Dokle to može da ide? Ugovor o miru sa Italijom posle drugog svetskog rata potpisan je 10.02.1947 godine s tim da stupa na snagu 15 septembra 1947. Tim ugovorom izmedju ostalog predvidjena je predaja ostrva Cres, Lošinj, Lastovo i Palagruža, poluostrva Istra južno od reke Mirna, Rijeka i veći deo slovenskog primorja SFR Jugoslaviji (u tom ugovoru Hrvatska i Slovenija ne postoje). Potpisnici ugovora su bili s jedne strane Italija, a s druge strane mnogobrojne države saveznici: Albanija, Australija, Belgija, Brazil, Beloruska SSR, Kanada, Kina, Čehoslovačka, Etiopija, Francuska, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Poljska, SSSR, USSR, Velika Britanija, SAD, Jugoslavija. "Ja sam poslednji predsednik Jugoslavije" reče sa zadovoljstvom kromanjonski divljak Mesić, a sada Jugoslavije više nema i veoma su poularne revizije svega, pa mogu da osporavaju i taj mirovni ugovor. Biće ko jači njegova je i pravda jer u takvom vremenu živimo, a SAD će sa zadovoljstvom potpirivati sukobe na sve strane - samo da se ratuje i da se zaradjuje na trgovini oružjem.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *