„Južni tok“ nema alternativu

„Južni tok“ nema alternativu

8 septembra 2014

Ratko PaićPiše: Ratko Paić

Premda još uvek nije postignut ključni dogovor između Evropske komisije i Rusije u vezi megaprojekta „Južni tok“, ostaje činjenica da se cevi budućeg gasovoda odnedavno već nalaze na Balkanu, što sugeriše na zaključak da bi nakon donošenja odgovarajuće političke odluke one uskoro mogle biti pretvorene u funkcionalni cevovod koji će omogućiti Starom kontinentu energetsku bezbednost, a tranzitnim zemljama poput Srbije i više od toga, odnosno milionske prihode.Naime, kada je reč o Bugarskoj, prvoj balkanskoj zemlji koja se nalazi na trasi „Južnog toka“, u njenu luku je pre nekoliko dana uplovio prvi od četiri italijanska broda sa potrebnim cevima, koje će se do daljeg čuvati u Burgasu o trošku izvođača radova, u očekivanju pozitivnog ishoda nastavka pregovora, s obzirom da je Gasprom zajedno sa nekoliko svojih evropskih partnera, po kazivanju svojih oficijelnih predstavnika – „odlučan u nameri da taj projekat sprovede po planu“.

Međutim, što se tiče same Srbije, ona nije prinuđena da čeka dok se verbalne varnice oko uslova izgradnje gasovoda ne pretvore u prave varnice u Bugarskoj kojima se vare spojevi na cevima, već ona može odmah da krene u izgradnju, i štaviše, kada „Južni tok“ iz susedne zemlje uđe u Srbiju, onda po rečima stručnjaka već mora obavezno da bude završena primopredajna stanica za gas kod Zaječara, pa je stoga najavljeno da će se u dogledno vreme istovremeno raditi na preko 20 lokacija – ispod reka i preko njiva.

A samo kada je reč o pomenutim izvođačkim radovima na gasovodu, za njih je premijer Vučić pre desetak dana rekao da će doneti srpskim firmama zaradu u iznosu od 500 miliona evra, i što je pri tom posebno naglasio – „čak i ako gas nikada ne bi prolazio, srpske firme bi profitirale”, iz čega proizilazi nedvosmisleni zaključak o nepostojanju bilo kakvog poslovnog rizika i sigurnoj zaradi od realizacije „Južnog toka“.

Inače, kao ilustracija onoga na šta će ličiti njegova izgradnja i značaj koji će imati za ovaj prostor, najbolje može da posluži jedan sličan projekat, ali još veći i grandiozniji, ako je to uopšte moguće zamisliti, koji se upravo ovih dana počeo graditi na istoku Rusije, pod nazivom „Snaga Sibira“, kada je ruski predsednik Putin svečano označio početak radova na tom gasovodu kojim će se dopremati ruski gas u Kinu, uz napomenu da se radi „o najvećem građevinskom poduhvatu na svetu“, čija izgradnja će po njegovim rečima omogućiti gasifikaciju i podstaći razvoj mašinogradnje, metalurgije i hemijske industrije, a takođe i stvoriti nova radna mesta i omogućiti visokotehnološku proizvodnju.

A to sve zajedno uliva nadu da ni one cevi koje su dopremljene brodom u bugarsku luku Burgas neće još dugo čekati na istovar i početak izgradnje u toj zemlji, isto kao i u Srbiji gde se očekuje završetak prvih 30 kilometara cevovoda do kraja godine. Uostalom, upravo takvu ocenu je izneo i direktor austrijske energetske grupe OMV Gerhard Rojs, kada je nedavno rekao da „sankcije koje je Evropska unija uvela protiv Rusije neće omesti realizaciju plana o gasovodu „Južni tok“, jer bi po njemu „Evropa sama sebi nanela štetu ako bi sprečila gradnju“. Drugim rečima, još jednom se potvrđuje poznata činjenica koja glasi da „Južni tok“ nema alternativu na srednji, a verovatno ni na duži rok.

 

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *