Кад џелат оплакује жртву

Kad dželat oplakuje žrtvu

2 novembra 2015

vladimir-djukanovic 67Piše: Vladimir Đukanović

Čudni su putevi politički. Kad je SSP neophodan da se dobiju izbori, kao Demokratskoj stranci i Ligi socijaldemokrata Vojvodine onomad 2008. godine, onda je liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i prodaja zemlje strancima, bila sasvim u redu. Danas, kad je prihvatanje tog besmislenog akta, koga inače jednostrano primenjujemo, došlo na naplatu, pa obaveze iz njega moramo da sprovedemo, sad su njegovi najveći protivnici oni koji su bili njegovi najveći agitatori.

Zato danas imamo navodna poljoprivredna udruženja, zapravo ispostave žutih i Lige u Vojvodini, poput nekakve Lige paora Vojvodine, koji su krenuli sa potpisivanjem peticije protiv prodaje poljoprivredne zemlje strancima. Svakako, plemenita i divna akcija, ali o tome je trebalo razmišljati onomad, kad je Đelić oštrio penkalo da u Briselu potpiše SSP sa EU i da prihvati našu jednostranu primenu tog akta. Tada su paori sahranjeni, a tajkuni, koji su svakako prethodno dobrano izvršili otimačinu poljoprivrednog zemljišta, svojski trljali ruke od zadovoljstva.

Naime, još kod donošenja Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, usvojena je odluka da, ako neko privatizuje poljoprivredni kombinat, pored zgrada, silosa, mehanizacije, radnika, pride u vlasništvo dobija i zemljište tog kombinata. Tako su tajkuni, što srpski, a dobrim delom i hrvatski, krenuli u masovnu kupovinu, ili, bolje rečeno, otimačinu, naših kombinata. Kupovali su ih Šarići, Kostić, Jerković, Mišković, Todorić, itd. Sve za bagatelu. Tako su postajali suštinski vlasnici ogromnog poljoprivrednog zemljišta za gotovo beznačajan iznos novca. Njima prodaja zemlje strancima izuzetno odgovara, jer će tu zamlju, koju su budzašto kupili, strancima preprodati za 50 puta veću cenu.

Takođe, oni su i naši najveći uvoznici. S obzirom da je preko SSP liberalizovan uvoz poljoprivrednih prozvoda, njihovoj sreći nije bilo kraja. Suštinski, njihova radost je bila opelo za malog poljoprivrednika. Njihovo uvećanje kapitala bilo je siromašenje paora. Ti isti zlikovci aplaudirali su Đeliću na potpisivanju SSP i ujedno veoma izdašno finansirali žute i Ligu, pa je zaista začujuđe da danas Pajtić i Čanak zahtevaju da se potpiše peticija protiv prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima kada su baš oni davali najveću podršku tom skarednom aktu.

Sve u svemu, zbog ovakve politike u poljoprivredi, našoj inače strateškoj grani, Srbija je 2012. godine imala zaparloženu zemlju i stočni fond na nivou iz vremena Balkanskih ratova. Danas je situacija kudikamo bolja, ali nemoguće je normalno raditi u situaciji kada država u svom vlasništvu više nema nijedan poljoprivredni resurs. Ona nema ni mogućnost da se u ovoj sferi nosi sa tajkunima, jer sumanutim odlukama prethodnih garnitura iz DS i LSV, tajkuni su u poljoprivredi postali jači od države.

Dokaz tome je afera „Aflatoksin“, kada je jednim potezom Gorana Ješića o navodnoj zatrovanosti srpskog mleka zbog nivoa aflotoksina, kojeg inače ceo život u toj meri konzumiramo, srpski proizvođač mleka uništen zarad koristi uvoznika, odnosno tajkuna. I zato mi bezobrazno, drsko, licemerno, jadno – kako god hoćete – potpisivanje peticije DS i LSV protiv prodaje zemlje strancima. To je isto kao dželat oplikuje svoju žrtvu.

(Standard.rs)

KOMENTARI



4 komentara

  1. teletabis says:

    Nije čudo što si taki. Pa tebi je Tadić bio profesor.

  2. miroslav says:

    Tvoj sef bi da proda zemlju arapima,to je od gorega najgore!

  3. vevericalasica says:

    Je li ovo onaj što u ponoć sa merdevinama upada u Lutriju Srbije? Ovakvima ne treba reći ni dobar dan a kammoli čitati njihove nekakve "kolumne". Ovo je tipičan primerak sns barabe.

  4. miroslav says:

    On je kreci nocu Lutriju:)Sta nas snadje gospode!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *