КАД ЈЕ У ПИТАЊУ БОРБА ЗА ВЛАСТ СВЕ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО, ПА И ПОСТОЈАЊЕ 117 СТРАНАКА

KAD JE U PITANJU BORBA ZA VLAST SVE JE DOZVOLJENO, PA I POSTOJANJE 117 STRANAKA

20 novembra 2017

Piše: Slobodan Turlakov

Ko god je malo pametan, svestan je da stabilno stanje u jednoj  zemlji  ne može postojati ako se u njoj 117 stranaka bore za vlast, od kojih svega nekoliko, ne vide budućnost Srbije u EU.

Kad stvari tako stoje, onda u istini nema opozicije vladajućoj koaliciji, koja budućnost Srbije  vidi samo u EU, i sve što čini , čini da dokaže da vodi zemlju na evropskom putu, iz časa u čas ponavljajući to opredeljenje, koje nema cenu. Uprkos činjenici da ta EU, i ona iz časa u čas, ponavlja da  nema prijema u EU ako se ne reši pitanje Kosova, onako kako to  ona, na čelu sa Nemačkom, želi i nameće, a to znači priznanje Kosova kao nezavisne države, sa pravom članstva u UN.

To nezakoniti vladar, odlično zna, no od svoje priče ne odustaje, kao i od toga da Srbija ljubomorno čuva svoju vojnu neutralnost, a u isto vreme posmatra kako srpski padobranci imaju zajedničke vežbe sa američkim, između Batajanice i Kovina, izjavljujući nešto što je  za redovnu ljudsku pamet nemoguće, tj. „Zajednička obuka  doprinosi  stvaranju  partnerstva i prijateljstva“.

Šef NATO Stoltenberg „pojašnjava“ tu stvar, tvrdeći kako „Nema kontradikcije između vojne neutralnosti i snažnog  partnerstva  Srbije sa NATO alijansom“

Ostaje još da se kaže,  gde i kojom prilikom će se ostvariti to snažno partnerstvo?

Tj., protiv koga?

Naravno, to neće niko da kaže, ali će se i dalje govoriti o snažnoj saradnji i partnerstvu, kao i o vojnoj neutralnosti.

Baš kao i o našom „snažnom evropskom putu“, liliputanskim koracima, pa ćemo tako stići pred njihova vrata negde 2025. godine, što i šefovi EU, na čelu sa Nemačkom, tim snažnim vladarevim prijateljem, prediđaju.

Međutim, nigde na pomolu snažne opozicije. (Čak je i akademik Teodorović izjavio da vidi Srbiju samo u Evropi, kao jedinom sigurnom mestu, iako je Srbin, koji slavi slavu i piše ćirilicom!)  Znano je, međutim,  da je grdna većina te opozicije proevropska, i po čemu i u čemu je onda –  opozicija? Drugim rečima, ma ko od njih došao na vlast, umesto ovih sadašnjih, nastavili bi ono što su ovi radili, i nastavili prethodne,  po evropskim uzusima i naređenjima. U protivnom, nema ništa od evropskih fondova, bez kojih se, u uslovima stranih investitora, ne može preživeti. Da se ne lažemo i ne zanosimo. Jer, mi domaću privredu nemamo, sve je otišlo u tuđe ruke, sa njihovim interesima.

Sad i „Galenika“ ode, za 16 miliona evra!

Jednostavno i iskreno rečeno, sve ono što se bavi politikom, to su drugosrbijanci, pitanje je samo kako će jedni druge da uklone sa političke scene, ne menjajući je, da se ne zamere EU.

Nikad gore i nikad besperspektivnije.

 I ta okolnost, i ta nužnost,  upravo je najveća snaga i garant opstanka sadašnjeg režima.

                                                ***

U sadašnjoj atmosferi koja vlada Srbijom, o tzv.  prosrpskoj opoziciji ne vredi ni govoriti. Ona se iscrpljuje svakojakim detinjarijima, kao na primer, onaj upad u kabinet predsednice Skupštine, a bilo bi bolje da su upali u „Gošu“,  svakodnevnim verbalnim napadima na  vladara, koji tako dobija pomoć u kukanju, kako ga sa svih strana napadaju, a Palma, koji ni sam ne zna gde je, poziva sve one koji se bave politikom, da pomognu Vučiću.

U čemu?

To nije rekao. Valjda u tzv. „unutrašnjem monologu“, jer kako reče premijerka:

„U Srbiji nema dijaloga. Samo se  čuje – eho!“

Na čiji glas? Ili, od čijeg glasa?

To nije rekla, ali valjda od onih što svaki dan nađu šansu da o nečem galame. Sve se pretvorilo u priču, u jalovu politiku,  nigde – akcije! Da se vidi da neko deluje, stvarno i istrajno, kao srpski nacionalisti..

Niko da digne glas da  nam ne trebaju 117 stranaka, da bi se izvukli iz ovog ambisa, u koji upadamo od 5. oktobra, bez obzira koja ekipa bila na vrhu.

Eto, Dačić koji već godinama spasava nesposobne i halapljive kadrove SPS-a, kojima nikako da istekne rok na unosnim položajima, najednom izađe sa parolom: „Dosta mi je svega! Napuštam šefovstvo“, da bi samo dva dana kasnije, rekao, da mu nije baš „dosta svega“. Dakle, ostaje, na radost tolikih golanfera koji žive od njegovih marifetluka.

Očekivalo se da će lepa Dijana Vukomanović, koja je svojevoljno napustila visoku funkciju u SPS-u,  otkriti razlog za taj svoj čin, koji sigurno nije mali, ali nije – ništa.  Doduše, rekao je sam Dačić, kad je, posle jednih izbora, rekao da ne mogu biti socijalisti i u isto vreme glasati za kapitalizam, što je Dejanovićka , njegova zamenica, odmah tužnim glasom prihvatila. I tako pet tzv. socijalista sedi i u „novoj“ vladi, uprkos  tvrdnji Ratka Dmitrovića da u SPS-u nema ni jednog socijaliste.

Socijalizam je potrošen. Pa se SPS više ne bori da uđe u Socijalističku internacionalu Evrope.

Kad je, pak, reč o dijalogu „unutrašnjem“, na bazi unutrašnjeg monologa, (zna se čijeg!), posle onog sastanka predstavnika svih pravnih fakulteta, sa kog se nije čula ni jedna replika, pre neki dan u „igru“ su hteli da ubace  nekoliko Odeljenja SANU, što nije javno objavljeno. A doći će na red i SPC, koja će, verovatno, isto tako biti  izdeljena, po eparhijama, jer će u tako isparcelisanom SPC, lakše i sigurnije pronaći   poslušnike.            Međutim, desilo se nešto neočekivano.

 Bivši američki ambasador, i aktivni učesnik u stvaranju SNS-a, Montgomeri izjavio je ono što vladar nikad nije smeo da izgovori, da „jedino u čemu se Albanci na Kosovu slažu,  to je mržnja prema Srbima“. Dok AV misli da treba da napravimo „osovinu  s Albancima“, da li sa onima na Kosovu ili u Albaniji, koji već odavno imaju svoju, do koje im je jedino stalo. .

            Šta više, Montgomeri tvrdi da „oni ne misle da sprovode sporazum koji su potpisali. I EU ih u tome pomaže.“

            Ali ne i Srbiju, koju vladar već 1771 dan gazi i ponižava, primenjujući jednostrano Briselski sporazum, koji, inače, nikako ne otkriva, tako da u Srbiji, sem njega i Dačića, niko ne zna šta čini taj famozni Briselski sporazum.

          I onda Montgomeri dade jedan savet vladaru: „Ne razgovavarajte, dok Priština  ne ispuni obaveze!“

Što se tiče izbora, misli da bi oni usporili  ekonomski napredak.

I na kraju – „da će Srbija ući za 4 godine u EU – ne veruje“.

                                                ***

Pre nekog vremena na Tašmajdanu je slavljena 9 godišnjica postojanja SNS – a, na kojoj nisu bili prisustni tvorci te stranke Toma Nikolić i Boris Tadić.

Da je Tadić učestvoavao zajedno sa pok. Mikijem Rakićem, Vučićevim prijateljem, to je tvrdio i Vikiliks, a i sam Tadić je na zagrebačkoj TV  – „Nedeljom u dva“ –  priznao da mu je traženo da se uspostavi jaka opozicija, što se i ostvarilo sa SNS.

Ta istina se izbegava, pa i sada o proslavi 9 godine postojanja. Nije pominjana. Mi bismo pomenuli kao osnivača i Šešelja, koji svojim povratkom iz Haga, nije učinio ono što je trebalo, a što bi pomoglo u njihovom raskrinkavanju, da formalno izbaci iz SRS sve one konvertite, uglavnom sankilote, kojima je na lokalnom nivou vlasti mnogo šta obećavano ali i ispunjeno, a što bi ih obeležio kao izdajnike, na one koji su na sve spremni, radi svoje lične koristi.

Uostalom, tu skoro je objavljeno da je Šešelj pre no što je dobrovoljno otišao u Hag, Tomu i Vučića odveo u crkvu u Rakovici.  Ukrstili su ruke, a Šešelj  ih je zakleo  na vernost i jedinstvo , bez obzira  na razvoj situacije u Hagu.

Oktobra 2008. oni su tu zakletvu glatko pogazili, a Šešelj po povratku iz Haga to nije pominjao, klackao se između njih, s tim što je Tomu odbacio, dok je prema AV bio čas ovakav, čak onakav, ali nikad rigorozan, kakav on zna da bude.

Šta više, kad ga je Emil Vlajki upitao kako komentariše okretanje Evropi i Zapadu, od strane AV, Šešelj je rekao da je ovaj ostao isti nacionalista, kao što je i bio, i da je prevario Zapad kako je postao njihov čovek, da bi ga oni popeli na vlast. Jer, kad je u pitanju vlast sve je dozvoljeno, što ne liči na Šešelja, ali eto. Možda je to rekao. tek tako

Najgore od svega jeste saznanje da su konvertiti iz SRS u SNS  brojni, brojniji no što bi smeli to da budu, ako su nekada prišli SRS-u sa uverenjem srpske svesti.

No, država je postala njihov SNS!

A  SNS  je on,  neograničeni vladar.

Onaj koji o svemu odlučuje, pa i o tome da sa „svima  moramo  da imamo dobre odnose, jer smo isuviše mali. Nestali bismo ako to ne bismo činili“.

Drugim rečima, svima moramo biti prijatelji, bez obzira kako nam  oni uzvraćali.

Nema druge, nego verovati da se taj čovek, blagodareći rečenim konvertitima, odlepio od naroda, koji mu više i nije potreban, jer ima svoj SNS. Koji je njegova jedina vera, a on njihov jedini idol.

Badava je ono što je nekad rekao Veljko Petrović:

„Treba verovati u zdravu svest naroda, kome će jednom zlo da dozlogrdi.  Kad dođe do toga,  Srbija će biti spasena“.

A mi bismo dodali, treba verovati da još postoji narod, tj,  onaj koji ne izlazi na izbore, a to je dobra polovina žitelja, i da se tu krije spas.

                                                ***

Ko zna kako i zašto, možda  dajući Šešelju za pravo, tek  od nedavno postoji ideja da se u Srbiji i RS donese Deklaracija o opstanku srpskog naroda, putem vere, jezika, ćirilice, istorije

Moglo bi se reći da bi to mogao biti i Nacionalni program, koji odavno, za razliku od našeg okruženja, nemamo, mada svi više manje otvoreno rade protiv našeg opstanka. I to ne od juče.

Svedoci smo takvog ponašanja i u poslednje vreme, čak i od onih koje su dočekivani u Beogradu sa pogačom i solju, koje su im predavale devojke obučene u narodnu nošnju, da bi pošto bi se vratili iz Srbije, bez stida i srama, osuli po nama, kao vekovni naši neprijatelji.

Kad je Šantić došao jednom u Beograd, i sa Nušićem išao kroz Knez MIhajlovu ulicu, nije mogao da se nadivi sve prisutnom ćirilicom,  koja je u kontinuitetu išla iz firme na firmu ondašnjih svakojakih radnji.

Ko danas ide, ne samo knez Mihajlovom ulicom, već svuda po Beogradu, video bi jedan sasvim drugi konginuitet, ne samo latinički, već i sa stranim jezicima, koji ukrašavaju mnoge firme.

Čak tako, da je sadašnji ministar kulture i informacija, nedavno izjavio:

„Ćirilici preti  da bude istisnuta iz upotrebe“

Ta pretnja nije samo u Beogradu, već po celoj Srbiji, do najmanjih zaseoka.

Dakle, ako tako kaže najviši državni organ, koji po zakonu štiti naše vekovno pismo, šta je ostalo za niže lokalne vlasti?

AV je obavestio pučanstvo da su u Srbiji i RS već oformljeni timovi za izradu rečene Deklaracije, ali njihova imena nije otkrivao, mada imamo brojne nacionalne institucije koje bi  po svom postojanju trebalo da budu umešane u taj nacionalni posao.

Dakle, treba sumnjati, da će i to pisanje, svejedno kako proklamovano, zaći i izaći kroz političke potrebe. Kao i sve drugo, pa i nedavno izglasani obrazovni zakoni, koji garantuju jevtinu radnu snagu, sa kojom ćemo dočekati i pomoći inostrane gazde, da bi se potom, nekakvim „Belim knjigama“ hvalili o njihovom izdašnom dolasku u Srbiju, da bi doprineli njenom ekonomskom rastu.

  Koji ove godine, i pored upornog hvaljenja da će biti na nivou od 3%, neće dogurati ni do 2%.

Čemu te obmane, koje ne mogu biti sakrivene?

                                                ***

Dakle, rešeno je na GO SNS-a, neće biti prevremenih parlamentarnih izbora, već samo beogradski, na proleće iduće godine.

Po onome kako se već uveliko priča kako će izgledati ti izbori, koji bez obzira na brojne stranke što će uzeti učešće u njima, Beograd nema šta da očekuje, sem da bude svedok njihove uzajamne borbe da mu skoče za vrat.

Četiri godine sadašnja beograska vlast  je dembelisala,  baveći se „Beogradom na vodi“ ali i Savamalom, koja nikako da se u svom kriminlitetu ispita i dovede do istine, sad pred izbore, gradonačelnik i ostala bratija oko njega, raskopaše silne ulice i trgove, da bi imali čime da se pohvale  i pomognu toliko potrebnoj želji AV da njegova SNS osvoji beogradsku vlast.

Mada on gotovo plače, verujući da će biti pobeđeni.

A jednom je opet izjavio: „Pobeđivaću sve dotle dok budem hteo.“

Ne treba očekivati ništa bolje ni od ostalih boraca za Beograd, jer je sve to gomila ljudi koji nemaju nikakvo iskustvo, ni rezultate u upravi lokalnom vlašću, sem što su partijske galamdžije.

Jednom su gradonačelniku, iz Sremske Mitrovice, zbog pokazanih rezulata i uspeha u lokalu, kao nagradu udelili ministarstvo poljoprivrede, a Mali će se, izgleda, morati da zadovolji  izborom za člana Predsedništva SNS-a.  Pa i to je nešto, što može smatrati kao nagradu, pogotovu ako ono što je raskopao po Beogradu ako uspe da prekrije, makar i po ugledu na Koridore.

Nagrađena je i lepa Nela Kuburović – Predsedništvom, valjda i zato što je sud 18. put odložio suđenje Darku Šariću!

Za naslednika Malog, vladar je najavio da će se odlučiti za neko žensko čeljade, i opet – vanstranačko, što je još jednom moglo da naljuti Zoranu, koja je s tolikom žarkom željom maštala o njegovom nasledniku u Nemanjinoj 11.

Ostalo joj je, nasigurno, da se zadovoljava sa  šefom Koordincije  o rodnoj ravnopravnosti, o kojoj je, nedavno, tako inspirativno  pisao Miloš Kordić u „Intermagazinu“, kad je rekao  da „ne postoji  rodna ravnopravnost, već  kultura odnosa  i uzajamno poštovanje polova“.

Poštujući Zoranu, a naročito njenu prirodnu lepotu, čak više nego ona sama, koju nemilosrdno napada svojom napadnom šminkom, hteli bismo da je zamolimo da zamisli kako doživljavaju rodnu ravnopravnost  devojke, koje su, zbog nezaposlenosti, prihvatile vojnu službu, i kako se one , jadne, osećaju na maršu ili na straži, u vreme kad imaju menstruaciju. I one i njihove koleginice u policiji.

Strašno i nemilosrdno!

                                                ***

Da se vratimo na diskusiju o unutrašnjem monologu AV.

Neki profesor na nekom univertzitetu „Union“, na kom predaje  Ustavno pravo, javio se samoinicijativno sa svojim stručnim mišljenjem, predlažući rešenje kosovskog pitanja realnom Unijom  nezavisnih država Srbije i Kosova, koje bi u okviru nje imali  zajedničko tržište, carinsku i jedinstvenu monetarnu politiku, koji je time, kako kaže:.„ Prvi, u okviru unutrašnjeg monologa o KiM-u, skrenuo pažnju predsedniku Republike.“ na pravo i zadovoljavajuće rešenje, po obe strane.

Jer, „Srbija ne može više da čeka“!!!

Po tom predlogu i Kosovo bi dobilo stolicu u UN, s tim da ne bi mogli da glasaju jedni protiv drugih, navodeći primer Ukrajine za vreme SSSR-a, čime je pokazao zavidno neznanje istorije, jer je sa Ukrajinom u UN,  SSSR dobio jedan glas više, umanjujući time apsolutnu nadmoćnost Zapada .

Kad je reč o znanju istorije, mi bismo podsetili rečenog profesora, da nikakva Unija, uopšte bilo kakvo zajedništvo Srbije sa Kosovom, apsolutno ne dolazi u obzir, i to ne smo zbog toga što ono, kao i Albanija, teži ka spajanjem svih zemalja u kojima žive Albanci (Grčka, Makedonija, Crna Gora, Srbija) u jednu državu, već najpre zbog vekovne mržnje i nepreglednih zločina nad Srbima, koji su i dan danas u toku, čak tako i toliko da  zločinci nad Srbima,  zauzimaju najviša mesta u vlasti te samoproglašene države, koju činjenicu Zapad i EU priznaju kao legitimnu. Jedan od tih  ozloglašenih zločinaca je juče izjavio  da „nezavisnost Kosova  nosi veliki pečat Londona“.

Hvala mu na tom otkriću, ali i bez njega to smo mogli da predpostavimo.  I ne samo oni, već i SAD i Nemačka.

 I ne samo Zapad, već i okolni naši susedi koji su ih sledili.

I kako sad vladar sebi dozvoljava da nam priča priče o prijateljstvu sa celim svetom.

P.S.

Jedan pametan komentator objavljenih tekstova, pitao se:

„Ako Srbija prizna Kosovo, šta će reći  onim zemljama,  koje ga nisu priznale“?

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *