Кад НАТО духови марширају српском земљом

Kad NATO duhovi marširaju srpskom zemljom

20 aprila 2019

Piše: Slobodan Reljić

Mora se obratiti pažnja „šta sve ne čini Evropa, ta plemenita baba devojka, da nama, naivnim i infantilnim Balkancima bude dobro.

Mi nećemo da nam bude dobro, ali baba devojka hoće! – Ima da nam bude dobro makar svi izginuli“, pisao je Brana Petrović 1991. godine.

Otad je prošlo više od četvrt veka i svi vidimo da se proročanstvo ispunjava. I to neuporedivo ciničnije nego što je i Brani moglo pasti na um. Slali su nam pre dve decenije i „Milosrdnog anđela“ da nas nauče pameti. Nije vredelo. Ne volimo takvo dobro. Ni tada, ni sada. Ali ne odustaju ni oni.

FRAU PAK I MIS BLER

Evo, ne pada ni dvadeseta godišnjica NATO bombardovanja Srba da pokrije breg i da preseli u istoriju sve bespravlje i beščašće kojim se Zapad okitio tog marta. Naprotiv. Pred nama se odvija tragikomični marš duhova zlokobne prošlosti.

Prvo je umarširala Doris Pak. I kao da se baš ona čeka, saopštila: „Vučić može da reši kosovsko pitanje.“ Naravno, podrazumeva se da bivša izvestiteljka Evropskog parlamenta ima na umu rešenje „koje bi uzelo u obzir opravdane interese građana Kosova“. Opravdani interesi Srba nisu predmet razmatranja. Jer kako je govorio, sad već pokojni, nemački ambasador Andreas Cobel, „Kosovo je slučaj sui generis“. A kao proslavljeni srbolovac, koji je srpske loše namere hvatao u letu, frau Pak je objasnila da je to s Kosovom samo prvi korak jer njeno oko sokolovo ne vidi ni ozbiljnu „podršku Republici Srpskoj od strane aktuelne vlasti u Srbiji“.

Nije nama ni iščilio iz oka jarkozeleni kostim Nemice, kad se pred nama ukazalo superozbiljno lice Šeri Bler. Zamišljena kao da je na njena pleća bačena sva „vladavina prava“ ovog sveta, supruga Tonija Blera je od demokrata na Kosovu, koji rade naveliko s heroinom, uzela 500.000 evra a da bi im ustoličila Specijalni sud pred koji će izvoditi Srbe što preteknu iz Haga. „Iako su svi ugovori vlade Kosova sa međunarodnim kompanijama poverljivi, kosovski ministar pravde Abeljard Tahiri potvrdio je za (televiziju) T7 da vlada Kosova dobija savetodavne usluge o tome kako da se ponaša prema Srbiji u ovom procesu.“

Koliko god bila svemoćna, po onom „malo rukah malena snaga“, gospođa Bler nije dovoljna za veliki posao što stoji pred kriminalcima koje je Zapad proglasio državom, te je prizvan i veliki Džefri Najs. Takođe pola miliona evra za antisrpske usluge. Poštena dodatna naknada za bivšeg tužioca Haškog tribunala za Jugoslaviju od čijih je „opasnih“ dokaza Slobodan Milošević pravio video-igrice za ismevanje haške pravde.

LEŠINAR KOJI ČEKA NA LITICI

Kakav marš licemerja! I ako su vaše oči ikad videle onu misao libansko-američkog poete Halila Džubrana, „licemer je lešinar koji na litici čeka smrt žrtvinu“, ne možete da se otmete toj slici. Ipak, važno je razlikovati licemera od lešinara. Jer „lešinar je životinja koja se hrani mesom prethodno umrle životinje. Pri tome, lešinar nije usmrtio tu životinju“. Licemeri su i pokušali da usmrte i ne odustaju do svog sudnjeg časa. Marš licemerja nad Srbijom se nastavlja.

Novi dan, novo čudo. Javljaju da se „u Prištini očekuje dolazak Hilari Klinton i Madlen Olbrajt povodom obeležavanja 20. godišnjice od napada NATO-a na ciljeve u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, koja se na Kosovu obeležava 12. juna kao godišnjica oslobađanja i ulaska NATO snaga“. Naš horizont je već zasićen ostarelim lešinarima. Kako naći toliko truleži za njihove klimave zube.

Tu bi već, da je živ i u obavezi da piše, Brana Petrović „odleteo u nebo“ i javio: „Iznad Zagreba su ih neki zajebanti videli na metli. Ali to je zataškano.“

Srpski životni prostor postaje „zasićeni rastvor“, jer je tu već godinama respektibilna ekipa strvodera koji skupo naplaćuju savete kako da se Srbi bace na kolena. Kvalifikovana su to lica jer su prvo potpisali postratni Kumanovski sporazum i prihvatili Rezoluciju 1244, a onda istog časa krenuli da ih ruše. To su principi Pax Americana. I baš ti garanti nastupaju u maršu licemerja.

ŠREDEROVI PRE DVE DECENIJE U PRIZRENU

Tu je bestidni Gerhard Šreder, najglasniji bukač u dogovorima lidera Zapada za NATO agresiju. Sada savetuje Beograd! Ponosni kancelar koji je obezbedio da nemačka vojska prvi put posle Drugog svetskog rata „oseti krv“. „U centru Prizrena, 13. juna 1999, drugi dan od ulaska KFOR-a na Kosovo i Metohiju, nemački vojnici su sa ravno 220 metaka ubili civile Žarka Andrijevića i Slavka Veselinovića.“

Ko ima snage da gleda bestijalne likvidacije može da nađe na internetu scenu kad dva preplašena čoveka u žutoj „ladi“ beže od Albanaca. Nemačka armada u stanju pune borbene gotovosti i pucanj upozorenja. Stara žuta „lada“ staje, krene neki metar u rikverc… Nemački potporučnik David Ferk izdaje naredbu: „Feuer frei!“ Nemci pucaju, pucaju, pucaju…

„Radnik međunarodne organizacije World Vizion, koji je pomagao smrtno ranjenom Andrijeviću, kazao je da su zadnje Žarkove reči bile: ’Ja sam Srbin, ja moram da umrem.’“ Nemački sud je morao da, makar, pokrene postupak. Optužnica je, naravno, odbačena jer su sudije videle da su hrabri nemački vojnici „pucali u samoodbrani“. Šrederov ministar odbrane nije časio ni časa. Rudolf Šarping je za ovo „slavno vojevanje“ Davida Ferka zakitio zlatnim ordenom Krsta časti Bundesvera. Za „besprekorno ispunjenje vojničke dužnosti“! Junak Ferk je kazao: „Nisam ubio zato što sam hteo, već zato što sam morao – i pogodio sam pravo u metu.“

Da je bezuslovno priznanje države Kosova jedino rešenje savetuje i Volfgang Petrič, u doba pred „Milosrdnog anđela“ posebni izaslanik Evropske unije za Kosmet, a u toj funkciji i glavni pregovarač Evropske unije u Rambujeu gde se finiširalo bombardovanje. Povodom dvadesete godišnjice bombardovanja, 24. marta, učestvovao sam u Beču na skupu na kome je i Volfgang Petrič branio svoje delo. Nervirao se na primedbe, vikao na pitače, tukao sa logikom i pozivima na pravo. Onako uglađen i precizno ošišan, koruški Slovenac dokazuje da je sila jedini zakon. To donosi pune džepove evra, ali ugled sigurno ne. Ni među istomišljenicima. To prazno samouverenje „bivšeg čoveka“ pokazuje, čini se, da čak ni Petrič ne bi voleo da ga unuci pitaju: šta si ti radio u tom ratu, deda?

DOČEK ZA „RATNE ZLOČINCE“

A tu je već godinama usidren Toni Bler. Savetuje vlasti i u Beogradu i u Tirani. Prema svecu „Milosrdnog anđela“ i đavolji tropar. „Ratni zločinac“, kako su njegovu ulogu procenjivali građani baš u vreme bombardovanja Srba. Jer za kosovski rat nije samo nedostajalo odobrenje Saveta bezbednosti UN nego i saglasnost naroda. „Uprkos čestim tvrdnjama NATO-a da je bombardovanje izvođeno u ime ’međunarodne zajednice’ ljudi u svetu su bili drastično podeljeni, tako da je potpuno jasno većina bila protiv. Istraživanje javnog mnjenja iz sredine aprila 1999. koje je objavio Ekonomist pokazalo je veliko protivljenje ratu i u samim zemljama NATO-a, iako je pitanje na koje je odgovarano iskrivljavalo istinu: ’Da li ste za ili protiv NATO odluke da bombarduje srpske vojne položaje?’“ Jedno od pitanja je bilo i: Ko su u tom ratu ratni zločinci? „Među ispitanicima je ocenjeno da bi za ratni kriminal mogao biti optužen na prvom mestu Bil Klinton – 69 posto, Toni Bler – 35,2 posto a samo 14 posto njih je smatralo da je to Slobodan Milošević – malo iza njega je NATO general Vesli Klark – 13 posto i generalni sekretar NATO-a Havijer Solana – 9,6 odsto.“

Nedopustivo bi bilo da se ovim povodom zaboravi Havijer Solana. Iako je čudno da on nikog ne savetuje. Bler, koji je bio odlučna podrška Solani u izboru za generalnog sekretara NATO-a, nije ga se setio. Ko da ga sad pozove? Nadajmo se da to neće biti Ivica Dačić, s obrazloženjem da Albanci nemaju socijalističku tradiciju pa im moramo priteći u pomoć.

A Veslija Klarka – koji jeste savetovao rumunskog premijera Viktora Pontu o „ekonomskim i bezbednosnim pitanjima“ – mogao bi da pozove general-pukovnik Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije za Klarkovog bombardovanja. Odrobijao je zbog toga što je ponizio Klarkova generalska znanja, pa bi po logici „vladavine prava“ sad mogao da – nešto kaže. Doduše, usprotivile bi se NVO za ljudska prava. Jer po NVO „vladavini prava“ Srbi i kad odsluže presuđenu kaznu – krivi su. Jer njihov zločin jeste neoprostiv.

Evo, konkretno. Vesli se na svim medijima „međunarodne zajednice“ hvalio da je uništio 93 tenka i 153 oklopna transportera i eliminisao nekoliko oklopnih jedinica srpske vojske. Po meri velikog generala! Međutim, kad je rat okončan, s Kosova je izašlo „najmanje 220 tenkova i više od 330 oklopnih transportera“, izvestio je AFP. „Na celom Kosovu, prema izveštaju samog NATO-a, nađeni su uništeni ostaci samo 26 tenkova ili samohodnih artiljerijskih oruđa. Odnosno najvećim delom makete – lažni ciljevi za avijaciju NATO-a.“ Kao vojnici, Klark i Lazarević bi imali bi šta da razmatraju. Kao recimo raketaš naše vojske Zoltan Dani i američki pilot oborenog „nevidljivog“ F-117 Dejl Zelko. To bi Klarkova predavanja koja skupo naplaćuje učinilo i zanimljivijim i moralnijim.

Jedino bi bio problem sa Šrederovim zamenikom Joškom Fišerom. Čuveni „zeleni“ mirotvorac je toliko potonuo da je teško naći ikog radog da ga vide s njim. Možda da ga zbog istobojnosti prime „zeleni“ ratnici ISIS-a koji dolaze iz Sirije. On bi mogao da im održi predavanje o multikulturalizmu.

VELIKI INTERESI I BEDNO TORBARENJE

Naslednici ovih hiperaktivnih „duhova NATO zločina“ nemaju vremena da se posvete dvadesetoj godišnjici događaja koji je u osnovi njihovih briga. Ovih dana tekst u Forin polisiju s uobičajenim zapadnjačkim slepilom odgovara na pitanje: Zašto kosovski konflikt još traje? „Kosovski rat je bio kratak (samo tri meseca), ali nije bio mali rat. U fundamentalnom učinku, bio je pokretač nove međunarodne politike.“ Sa očiglednim posledicama u ključnim zemljama zapadnog sveta.

Tri M – Merkel, Makron, Mej – sada ubiraju plodove vladanja ovih „balkanskih ratnika“. Dok Blerovi uređuju Zapadni Balkan, engleska država još od Jovana Bez Zemlje nije izgledala ovako haotično. Tamni oblaci nadvijaju se i nad „moćnom nemačkom privredom“, tako da Angeli Merkel ne može pomoći ni Kina a kamoli priča o Šrederovom i Šarpingovom gaženju prava Srba. Sa „Žutim prslucima“ i sa garancijom da Zapadni Balkan u Uniju sigurno neće moći, Makronov plan za Kosovo zvuči kao čuveni Minimaksovi „vicevi bez veze“.
U tom vakuumu politički trećepozivci se vraćaju na mesto zločina. I tako se ostvaruje ona engleska mudrost da u međunarodnim odnosima nema prijatelja, nego samo interesi. Zamišljali smo državne interese, ali sad vidimo obično torbarenje. Zapad je bio sposoban da to prikriva i čak predstavlja uzvišenim. Sad su kulise pale. Iako zaista ne lete na metlama.

(Pečat)

KOMENTARI



2 komentara

  1. petrovgrad says:

    Germani su hiljadugodišnji neprijatelji Srba i Slovena. Sreća je što neće dočekati kraj 21 veka, ovaj 21 vek za njih je fatalan i u njemu nestaju kao narod. Stiže ih kosmička pravda. Treba biti strpljiv još 7-8 decenija i više Germani neće značiti ništa. Sada se u svakom nemačkom porodilištu više rode Muhamedi od Kristijana, mnogo je crkava pretvoreno u džamije. Netreba se nima zamarati, njima je kraj. Pitanje je vremena. Nije to moje gatanje ili proročantsvo, već su to činjenice do kojih možete doći iz nemačkih izvora. O tome Germani sami prave studije i pišu. Jesu Germani precizni, pedantni, ekonomski uredjeni, poštuju tudj rad, ali sve to pada u vodu kad su GENOCIDNI i to tri puta se namerili na Slovene u 20 veku. To ih je ukopalo. Bezpotrebno su izgubili 6 miliona muškog reproduktivnog stanovništa, i na kraju uvezli većinom Muslimane da ih grade i decu prave i rto rezultata.

    • disi says:

      Odlucio soldat Ferk da Srbi moraju biti streljani i dobio medalju. To mozete procitati u Spieglu broj 15 iz 2000 god. Sudije su odmah potvrdile njegovu samo-odbranu. Za utehu: Ima u ovom Sudstvu dosta Tuzioca i Advokata koji se dinstanciraju od takvih kolega i prelaze u druge Branze.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *