Кад од Јанкетића старијег, бакљу преузме син Марко!

Kad od Janketića starijeg, baklju preuzme sin Marko!

5 aprila 2023

Piše: Nemanja Dević

Čini se da se malo licemera međ Srbljima može naći u nekom esnafu kao što je to slučaj sa glumcima. Kao da je svaki od njih neki poseban žrec, kojem je Bog dao dar da rasuđuje o vrlinama i manama svog naroda, ali i obavezu da to stručno mišljenje iznese pred javnost. Nije ni mali broj onih koji su bili angažovani u poslednjih desetak godina i u raznim frakcijama evrounijatske političke agende.

To moralisanje ne bi samo po sebi bilo loše da u isto vreme te iste ljude ne viđamo i u najtoksičnijim projektima koji kulturu ovog naroda spuštaju na niske grane.



U moru sličnih, dobar primer bio bi filmski serijal „Hajde da se volimo“ s kraja osamdesetih. Projekat koji je trebalo da dodatno ojača i proširi kult Lepe Brene (autor ovog teksta čak smatra kao svojevrsnog Tita posle Tita u jugoslovenskoj pop-kulturi), sa konceptom: red filmskih kadrova – red Breninih hitova, bio je jedna od najznačajnijih manifestacija šunda koji je već uveliko bio zacario na javnoj sceni.

U njemu fakat popularna folk pevačica biva predstavljena kao da je u predsedničkoj kampanji, pa tako na putu od Srbije, preko BiH do Dalmacije pilotira, vozi autobus i trkački automobil, zavodi političke funkcionere, održava narodne sabore. Usput koketira i sa pop muzikom, nameće se kao seks simbol – a kada zapeva „Ja sam Jugoslovenka“, sve stane i cela jedna generacija uz nju počinje da pretače u stihove svoj Simvol vere.

Naravno da problem nije i ne može da bude u Lepoj Breni. U njoj i ne tražimo autentičnog predstavnika srpske/jugoslovenske kulture. Čak ništa posebno ne predstavlja ni činjenica da u tri dela ove šund-komedije (uglavnom sporedne uloge) igraju glumci poput Nikole Koja, Dragana Bjelogrlića, Predraga Ejdusa, Čedomira Petrovića; da su i šminku i kostime i scenario radili doajeni umetnosti čiji potomci i danas često arbitriraju u našoj kulturi.

Moralna žandarmerija

Problem je što svi navedeni do danas u manjoj ili većoj meri izigravaju moralnu žandarmeriju razorene Srbije, u kojoj nas neprestano prikazuju kao primitivne, zatucane, divlje i/ili nesposobne. Ko misli da je takva ocena prejaka, neka pogleda kako Bjela prikazuje srpsku savremenu istoriju, ili neka pročita neku od kolumni Petrovića Mlađeg na „Peščaniku“. Koliki licemer čovek treba da bude da za debele pare učestvuje u zaglupljujućoj kampanji Lepe Brene 1990, pa da onda 2017. u kampanji tadašnjeg ombudsmana govori o neophodnosti prosvećivanja i modernizacije svog naroda? Verovali ili ne, i to je moguće.

U skorije vreme, ovakva simbolika očitava se u angažmanu umetničke porodice Janketić. Nesumnjivo veliki glumac Mihailo Miša Janketić umeo je da političkim izjavama često naruši svoj umetnički kredibilitet, a vrhunac srozavanja usledio je kada je na izborima koji su pretili da ugroze vlast Mila Đukanovića i javno podržao DPS. Tom prilikom Janketić je, akcentujući reči kao da ne živi u Srbiji nekoliko decenija, DPS nazvao „partijom koja je najviše činila i čini“ i koja je „najveći garant za budućnost vaše djece“.

Jedan nemoralan čin ne bi smeo da povuče i na nagao zaključak o nečijoj ličnosti. Međutim, sa Janketićima je stvar nešto drugačija. Baklju je preuzeo njegov sin Marko, inače takođe ostvaren u umetničkom svetu, no ipak sa začuđujućim stepenom nepoznavanja istorije svog naroda za jednog mladog i obrazovanog čoveka – ne nazovimo je srbofobijom, bar ne pre nego što vidimo njegove stavove.

Govoreći o prvi put ekranizovanoj tragediji srpskog naroda u NDH pod nazivom „Dara iz Jasenovca“, Janketić se (i sam angažovan u ulozi Maksa Luburića) u intervjuu nazovi liberalnim medijima 2020. tri puta ostrvljuje na nekakve četnike kojih u filmu i nema, i nekih pet puta pominje da nije adekvatno plaćen za svoj posao.

Možda i nije, ako mu uloge u ovakvim poduhvatima toliko teško padaju, pomisliće zlonamerni. Ali u istom ispovednom intervjuu, glumac pokazuje i interesovanje za omiljeni hobi udruženih jugoslovenskih umetnika. Najkraće rečeno, to je pljuvanje po Srbima.

Ustaše i četnici

„Ne mogu da pričam o političkim temama koje su vezane za ‘Daru iz Jasenovca’. O ustašama i četnicima kojima se nije dopao film. Jedni kažu da je previše blag, a drugi da smo preterivali, to je sve četnička propaganda. Ne želim da se valjam po tom blatu i toj prljavštini. (…) Ja podržavam i ‘Aidu’, može da se napravi film o ‘Oluji’. Neka se napravi film i o žrtvama četnika, moja porodica je od toga stradala. Pravite filmove, mi glumci jedva čekamo, ja ću svaku ulogu da igram, da zaradim neki novac“, reći će Janketić Mlađi, izjednačavajući u jednoj rečenici četnike i ustaše, „Daru“ i „Aidu“. Dobro, pride nam je otkrio i svoj motiv za učešće u ovakvim projektima.

Ali je onda i nastavio u istom maniru: „Mi smo svi ovde na Balkanu skloni tome da negiramo sve ‘svinjarije’ koje je neko u naše ime uradio, a to je odraz jedne civilizacijske nezrelosti. Ne mogu ja da osećam kompleks zbog nečega što je Ratko Mladić uradio. Meni samo može da bude žao i da osećam jednu dozu odgovornosti, kako bih objasnio nekome da to nismo svi mi, Srbi, da je to samo pojedinac. Mi, kao narod smo kategorični, krezavi, ne kupamo se i kada to nekome kažeš on se odmah uvredi. To je zamena teze. Kada mi neko kaže: ‘Zašto ne kritikuješ Hrvate ili Bosance?’, pa želim da gledam prvo svoje dvorište i bavim se svojim problemima“.

Marko Janketić je ovakvim političkim govorima sve kazao o sebi i uopšte ga nije potrebni ni napadati ni braniti. Na kraju, isto misle i mnoge njegove kolege.

Njegov nedavni intervju koji je navodno odjeknuo Srbijom (što smatram klasičnim spinom, ali ga gledam fenomenološki) samo je nastavak žigosanja svog naroda. Pritom, uživljen i u ulogu sudije i u ulogu žrtve istovremeno (možda se priprema za neki filmski lik šizofreničara koji finansira Telekom?), slikajući se sa nekom grimasom nalik na grč, Janketić uz podršku kvaziliberalnih medija redovno nakon ovakvih priča govori o „hajci“ koja se vodi protiv njega i o „toplom zecu“ kroz koji prolazi samo zato što je savestan građanin, pominje da ga „razapinju“, a od nedavno i da je „žrtva govora mržnje“.

Još jednom ćemo pokazati toleranciju na delu, pa ćemo reći da nije sporan deo intervjua u kojem glumac govori da će svoju decu usmeravati da se isele iz Srbije. Ponovo, nije sporna ni kritika sistema u kom živimo, ni obraćanje naciji s visine, već njegova potreba da se na svakom mestu zakači i za srpsku istoriju, predanje, etos, kao da ga oni drže potlačenog i diskriminisanog, prisiljenog da živi i radi u Beogradu.

Dežurni stomatolozi nacije

Deo koji je ovde kazao a koji se u medijima ređe pominje tiče se njegove rezignacije što Srbi nisu prihvatili Veliku Albaniju: „Malo sam ljut pa ovako pričam. Neko je objavio da su glumci uhlebljeni pa se ne bune zbog ‘Buhe’, digla mi se kosa na glavi od Fejsbuk aktivista. Izađite braćo na ulicu, kao ovi veliki Srbi kojima su puna usta Kosova, skupite se, junaci, idite tamo pa se rokajte, nemojte nas da maltretirate, meni ordinirate po mozgu. Sve junaci, ogromni junaci, krste se, mole Boga, to je teror. Mi smo ovde pod terorom. Ovo je pakao.“

Kao da je za samog Janketića Mlađeg pisao odgovor, Džon Irving je svojevremeno zaključio: „Nužno je da glumac nauči da misli pre nego što progovori“.

Čovek koji je za srpske prilike ostvario dobro plaćene uloge u svim državnim projektima žali se da trpi teror i živi u paklu zato što se ljudi oko njega mole Bogu? Naravno, kao i svi globalistički botovi, ispalio je parolu da kome god je stalo do Kosova treba da tamo i pođe, kao da se bitka za našu južnu pokrajinu ne vodi i u srpskoj prestonici. Naravno, zasmetali su mu i nekakvi „veliki Srbi“ i to što se o Kosovu uopšte govori. Sad već postaje jasno zašto mu je život u Srbiji toliko težak i tužan.

Nećemo citirati već mnogo puta ponovljenu, ali baš dobru foru, da će sa novom generacijom doći i nova Srbija, na koju će naša apatridska elita morati da se navikne. Ipak, Marko Janketić nije sledio porodične tradicije da podrži Mila Đukanovića i na ovogodišnjim predsedničkim izborima. Nije, ruku na srce, ni uzimao učešća u baš takvim kič paradama kao što je bilo „Hajde da se volimo“. On je više simbol i glasnogovornik jedne grupacije (koja je onomad krečila mural Obilića na Vračaru) nego što je neshvaćeni umetnik. I zato donekle treba i razumeti njegovu patnju, možda se i solidarisati sa njim.

Samo neka nam, za ime Boga, o grabuljanju dvorišta više ne govori gospoda iz kruga dvojke sa svim privilegijama i komunističkog i dirigovano-demokratskog društva, koja verovatno nikada nije ni uzela grabulju u šake. I neka beogradski glumci više ne gledaju u naše vilice i ne daju dijagnoze kao da su dežurni stomatolozi nacije.

Da bi me bolje razumeli, poslužiću se refrenom omiljenog pesnika raznih Janketića, poznatog i kao Marčelo: „Džabe ti sav taj bunt, kad ti si taj virus… o, da“.

(RT Balkan)

KOMENTARI



10 komentara

  1. Mi says:

    Na žalost dobar deo glumačkog sveta, ne svi, gledaju na pravac sa koga bi mogla stići dobro plaćena uloga. To negde ograničava izjave o kulturi o moralu, o osobenostima naših prostora. Mlađani Janketić je savremenik nekih događaja, koji su nastavak projekta kroz duži istorijski period,kroz koji se stradalo od Fašizma, od saveznika u bratoubilačkom ratu..... Izdvojiti iz toga pojedinačna stradanja i uzeti to kao glavni orjentir ne ostavlja sliku gledanja na situaciju široko kao to hoće mlađani glumac da pokaže. Pa mu je u ravni "Aida" i "Dara"..... Zarađuješ za život, stvaraš karijeru u stradalničkom narodu, ali ne vidiš njegovo stradanje. SNN ili BBS ti formira pogled.... Mada je Marko mlad i ne treba biti prestrog prema njemu......

    • EkRostand says:

      Dakle glumio je monstruma Luburića pa se sad kaje.Mogao si to reći kratko i jasno:"Izvinjavamo se,mlogo se izvinjavamo".

    • Velika Metla says:

      Nije Marko baš toliko ni mlad. Deca su sa 15 godina uzimala pušku u ruke, jer su znala osnovne stvari, a ovo za Marka moraju biti osnovne stvari. Za oca mu se zna da je bio pogodan komunista i da su mu zbog toga i dodeljivane uloge u filmovima, kao uostalom i skoro svim Titinim glumcima, jer su bili pre svega " jugosloveni" i na " partijskoj liniji". Ni danas se nije promenila situacija mnogo.

      • Suzuki Vitara says:

        Markic - narkic, je iz stare komunousraske porodice, koja je ruke okrvavila jos u CG. u monstruoznim likvidacijama ne naoruzanih Srba, tj. "pasjim grobljima". Posle rata su se najeli Srpskog leba ali nikada nisu zeleli da se izvine za masakre za vreme 2.s.r. Bili su dugo maskirani, namazani i prikriveni uhlebi, mrzitelji svega Srpskog. Uloga Luburica u filmu, mu je legla kao da je autobiografska.

  2. Jedan tamo, ne znaš ga ti 🤦 says:

    Kad je tako, ne vidim šta te onda sprečava da odigraš i poneku "žensku ulogu", ispod Plavog mosta npr.! Nema većeg ološa od komunjara i njihovih potomaka.

    • Radenik says:

      Potpuno se slažem sa vašim stavovima. Većih otimača i ujedno razbojnika nije bilo od komunjara. Zar očita dešavanja u Srbiji ne samo u vezi KiM, te između ruskog i ukrajinskog stanovništva na prostoru negdašnjeg SSSR nisu plod komunističkih nedela? Jesu i komunisti su bilo kako se tamo oni zvali glavni i jedini krivci jer su izmislili geografsku, veštačku granicu posred ruskog naroda, odnosno srpskog odvojivši ga od njegove državne i duhovne kolevke KiM. Dakle, dopeljaši, siđoši su šljegli iz izvan Srbije, iz zabitih nedođija montenegrije, Hrvatske, BiH (koje nisu ni postojale ni kao geografske odrednice - izuzev CG a koja se legitimno voljom narodnih predstavnika pripojila Kraljevini Srbiji na Velikoj podgoričkoj skupštini, još davno 26.11.1918..g., a veliku Hrvatsku i BiH izmisilili Tito i komp. u Jajcu na provizorijumu zvani Avnoj) kao tobožnji oslobodioci Srbije i Srba?! Ustvari došli su, istina uz pomoć Srbima nepotrebne Crvene armije, da pobiju srpsku elitu. U periodu Crvenog terora od 1944-53.g. prema istraživanju Komisije R. Srbije na čelu sa istoričarima dr Srđanom Cvetkovićem i Bojanom Dimitrijevićem imenom i prezimenom ubijeno oko šezdeset hiljada nevinih lica. Uglavnom obrazovanih. Ostatak elite oteran je u inostranstvo. "Oslobodioci" su se tako pokazali kao najgori okupatori srpskog naroda koga su izdelili veštačkim granicama u više republika, današnjih država i po pokrajinama (od kojih danas KiM nastoji da postane država). U otete kuće i stanove od uništene srpske elite uselili su se komunistički razbojnici - otimači. U crvenom teroru najgore je smišljeno stradao državotvorni srpski seljak kome je pristojan zemljišni posed od u proseku 3 hektara obradive zemlje i 1 Ha šume po domaćinstvu, još od vremena kneza Miloša Obrenovića, od nesrećnih komunista sveden na tkzv. zemljišni maksimum od 10 Ha! Ovim je ponosni i samodovoljni srpski seljak, ranije na obostranu korist njegovu i države - po ovome jedinstven u svetu, po principu od gotovine napravi veresiju, oteran iz sela u gradove! Da kod svoje kuće, zemlje, hrane sada to nepotrebno i neizvesno traži u belom, gradskom svetu?! Da postane što mu je najmanje trebalo tkzv. radnik, proleter. Nemam nimalo razumevnje za, ni oca mu Mihaila - Mišu montenegrina, komunistu, ateistu nisam mogao razumeti, za postupke M. Janketića mlađeg. Nađeš se u državi od čijeg naroda pristojno živiš baveći si neproizvodnim poslom (a kakav je uistinu glumački i sl. poziv) da bi taj isti narod koji te lebom hrani kao najgori nezahvalnik opanjkavao gde stigneš i kako znaš!? Ovakvi nezahvalnici ne zaslužuju razumevanje za njihove odurne postupke!

      • Radenik says:

        Najpre da se zahvalim uredništvu odličnog portala IM kao i gospodinu N. Deviću na ovom veoma korisnom i zanimljivom prilogu! Međutim, nije samo pohvala i zahvala svrha ovog mojeg komentara! Naime naknadno sam primetio ozbiljne greške u rečenici gde se navode podaci o zemljišnom posedu srpskog seljaka pre i posle dolaska komunista na vlast. Pogrešno sam napisao da je zemljišni posed bio u proseku po seoskom domaćinstvu umesto 30 hektara obradivog zemljišta svega 3 hektara, a šume umesto 10 svega 1 Ha. Tako da ispravljena rečenica treba da bude: "U crvenom teroru najgore je smišljeno stradao državotvorni srpski seljak kome je pristojan zemljišni posed od u proseku 30 hektara obradive zemlje i 10 Ha šume po domaćinstvu, još od vremena kneza Miloša Obrenovića, od nesrećnih komunista sveden na tkzv. zemljišni maksimum od 10 Ha!" Nadam se da će redakcija uvažiti moju ispravku i objaviti ovaj tekst? U to ime unapred zahvaljujem!

        • Gagi says:

          Radenik... Zahvaljujem ti na iskrenom i postenom komentaru. Retko je danas takvih koji imaju licnu slobodu da napisu i izjave nesto istinito. Jos su svi u nekom kolonizatorskom hipnotickom bunilu. Svi komunisti su zapravo samo jedno, olos koji je rusio svoju krvavo uspostavljenu drzavu na Ceru i Kajmakcalanu. Priklonili su se neprijatelju i okupatoru naseg naroda sutirajuci i gazeci kosti nasih junackih predaka koji su stvorili domacinstvo gde ce "oni" ziveti. Bukvalno su isti kao "srbi" koji su se pod pritiskom unijatili i postajali turci, razlike NEMA. Ovi danas su jos gori i crnji, zive tu medju nama i "sole" nam pamet nekom njihovom izdajnickom "pravdom". Ko god danas nije slep, moze videti da je danas Srbija jedan veliki Jasenovac. Svi smo okruzeni bodljikavom zicom, odnosno - latinicom. Sto se Mise tice, nikada nije imao smirenu dusu, uvek ga je nesto mucilo i tu muku je morao da zaliva Vinjakom. Geni su cudo, danas se njihovi naslednici ne "zalivaju" vec smrcu, kvalitetno su evoluirali ka besklasnom drustvu.

          • Radenik says:

            Cenjeni tek sam danas primetio vaš povoljan sud o mojem komentaru radi čega vam se zahvaljujem! I vi pišete objektivne za mene prihvatljive poglede na ovu našu nimalo dobru stvarnost - što je retkost ne samo na ovom portalu! Mislim da čovek mora imati potrebna znanja o temama o kojima piše i onda je stvar veštine i lične želje da to pretoči u odgovarajući teskt. Mene najviše dira opšte prilično slabo poznavanje srpske istorije od dolaska J.B. Tita i komunista na vlast. Sve "postkomunističke" vlasti u Srbiji su se trudile da se istina što manje zna, da se ne razvije određen kritički sud o brojnim licima i događajima. I danas imamo neizgrađene stavove i mišljenja čak i na ovakve eklatantne ekscese poput slučaja koji je odlično predočio g-n N. Dević. A ima i gorih pojava u našem veoma šarolikom društvu. U to ime sve najbolje i pozdrav!

          • Radenik says:

            Cenjeni Gagi tek sam danas primetio vaš povoljan sud o mojem komentaru radi čega vam se zahvaljujem! I vi pišete objektivne za mene prihvatljive poglede na ovu našu nimalo dobru stvarnost - što je retkost ne samo na ovom portalu! Mislim da čovek mora imati potrebna znanja o temama o kojima piše i onda je stvar veštine i lične želje da to pretoči u odgovarajući teskt. Mene najviše dira opšte prilično slabo poznavanje srpske istorije od dolaska J.B. Tita i komunista na vlast. Sve "postkomunističke" vlasti u Srbiji su se trudile da se istina što manje zna, da se ne razvije određen kritički sud o brojnim licima i događajima. I danas imamo neizgrađene stavove i mišljenja čak i na ovakve eklatantne ekscese poput slučaja koji je odlično predočio g-n N. Dević. A ima i gorih pojava u našem veoma šarolikom društvu. U to ime sve najbolje i pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *