Кад од Јанкетића старијег, бакљу преузме син Марко!

Кад од Јанкетића старијег, бакљу преузме син Марко!

5 априла 2023

Пише: Немања Девић

Чини се да се мало лицемера међ Србљима може наћи у неком еснафу као што је то случај са глумцима. Као да је сваки од њих неки посебан жрец, којем је Бог дао дар да расуђује о врлинама и манама свог народа, али и обавезу да то стручно мишљење изнесе пред јавност. Није ни мали број оних који су били ангажовани у последњих десетак година и у разним фракцијама евроунијатске политичке агенде.

То моралисање не би само по себи било лоше да у исто време те исте људе не виђамо и у најтоксичнијим пројектима који културу овог народа спуштају на ниске гране.



У мору сличних, добар пример био би филмски серијал „Хајде да се волимо“ с краја осамдесетих. Пројекат који је требало да додатно ојача и прошири култ Лепе Брене (аутор овог текста чак сматра као својеврсног Тита после Тита у југословенској поп-култури), са концептом: ред филмских кадрова – ред Брениних хитова, био је једна од најзначајнијих манифестација шунда који jе већ увелико био зацарио на јавној сцени.

У њему факат популарна фолк певачица бива представљена као да је у председничкој кампањи, па тако на путу од Србије, преко БиХ до Далмације пилотира, вози аутобус и тркачки аутомобил, заводи политичке функционере, одржава народне саборе. Успут кокетира и са поп музиком, намеће се као секс симбол – а када запева „Ја сам Југословенка“, све стане и цела једна генерација уз њу почиње да претаче у стихове свој Символ вере.

Наравно да проблем није и не може да буде у Лепој Брени. У њој и не тражимо аутентичног представника српске/југословенске културе. Чак ништа посебно не представља ни чињеница да у три дела ове шунд-комедије (углавном споредне улоге) играју глумци попут Николе Којa, Драгана Бјелогрлића, Предрага Ејдуса, Чедомира Петровића; да су и шминку и костиме и сценарио радили доајени уметности чији потомци и данас често арбитрирају у нашој култури.

Морална жандармерија

Проблем је што сви наведени до данас у мањој или већој мери изигравају моралну жандармерију разорене Србије, у којој нас непрестано приказују као примитивне, затуцане, дивље и/или неспособне. Ко мисли да је таква оцена прејака, нека погледа како Бјела приказује српску савремену историју, или нека прочита неку од колумни Петровића Млађег на „Пешчанику“. Колики лицемер човек треба да буде да за дебеле паре учествује у заглупљујућој кампањи Лепе Брене 1990, па да онда 2017. у кампањи тадашњег омбудсмана говори о неопходности просвећивања и модернизације свог народа? Веровали или не, и то је могуће.

У скорије време, оваква симболика очитава се у ангажману уметничке породице Јанкетић. Несумњиво велики глумац Михаило Миша Јанкетић умео је да политичким изјавама често наруши свој уметнички кредибилитет, а врхунац срозавања уследио је када је на изборима који су претили да угрозе власт Мила Ђукановића и јавно подржао ДПС. Том приликом Јанкетић је, акцентујући речи као да не живи у Србији неколико деценија, ДПС назвао „партијом која је највише чинила и чини“ и која је „највећи гарант за будућност ваше дјеце“.

Један неморалан чин не би смео да повуче и на нагао закључак о нечијој личности. Међутим, са Јанкетићима је ствар нешто другачија. Бакљу је преузео његов син Марко, иначе такође остварен у уметничком свету, но ипак са зачуђујућим степеном непознавања историје свог народа за једног младог и образованог човека – не назовимо је србофобијом, бар не пре него што видимо његове ставове.

Говорећи о први пут екранизованој трагедији српског народа у НДХ под називом „Дара из Јасеновца“, Јанкетић се (и сам ангажован у улози Макса Лубурића) у интервјуу назови либералним медијима 2020. три пута острвљује на некакве четнике којих у филму и нема, и неких пет пута помиње да није адекватно плаћен за свој посао.

Можда и није, ако му улоге у оваквим подухватима толико тешко падају, помислиће злонамерни. Али у истом исповедном интервјуу, глумац показује и интересовање за омиљени хоби удружених југословенских уметника. Најкраће речено, то је пљување по Србима.

Усташе и четници

„Не могу да причам о политичким темама које су везане за ‘Дару из Јасеновца’. О усташама и четницима којима се није допао филм. Једни кажу да је превише благ, а други да смо претеривали, то је све четничка пропаганда. Не желим да се ваљам по том блату и тој прљавштини. (…) Ја подржавам и ‘Аиду’, може да се направи филм о ‘Олуји’. Нека се направи филм и о жртвама четника, моја породица је од тога страдала. Правите филмове, ми глумци једва чекамо, ја ћу сваку улогу да играм, да зарадим неки новац“, рећи ће Јанкетић Млађи, изједначавајући у једној реченици четнике и усташе, „Дару“ и „Аиду“. Добро, приде нам је открио и свој мотив за учешће у оваквим пројектима.

Али је онда и наставио у истом маниру: „Ми смо сви овде на Балкану склони томе да негирамо све ‘свињарије’ које је неко у наше име урадио, а то је одраз једне цивилизацијске незрелости. Не могу ја да осећам комплекс због нечега што је Ратко Младић урадио. Мени само може да буде жао и да осећам једну дозу одговорности, како бих објаснио некоме да то нисмо сви ми, Срби, да је то само појединац. Ми, као народ смо категорични, крезави, не купамо се и када то некоме кажеш он се одмах увреди. То је замена тезе. Када ми неко каже: ‘Зашто не критикујеш Хрвате или Босанце?’, па желим да гледам прво своје двориште и бавим се својим проблемима“.

Марко Јанкетић је оваквим политичким говорима све казао о себи и уопште га није потребни ни нападати ни бранити. На крају, исто мисле и многе његове колеге.

Његов недавни интервју који је наводно одјекнуо Србијом (што сматрам класичним спином, али га гледам феноменолошки) само је наставак жигосања свог народа. Притом, уживљен и у улогу судије и у улогу жртве истовремено (можда се припрема за неки филмски лик шизофреничара који финансира Телеком?), сликајући се са неком гримасом налик на грч, Јанкетић уз подршку квазилибералних медија редовно након оваквих прича говори о „хајци“ која се води против њега и о „топлом зецу“ кроз који пролази само зато што је савестан грађанин, помиње да га „разапињу“, а од недавно и да је „жртва говора мржње“.

Још једном ћемо показати толеранцију на делу, па ћемо рећи да није споран део интервјуа у којем глумац говори да ће своју децу усмеравати да се иселе из Србије. Поново, није спорна ни критика система у ком живимо, ни обраћање нацији с висине, већ његова потреба да се на сваком месту закачи и за српску историју, предање, етос, као да га они држе потлаченог и дискриминисаног, присиљеног да живи и ради у Београду.

Дежурни стоматолози нације

Део који је овде казао а који се у медијима ређе помиње тиче се његове резигнације што Срби нису прихватили Велику Албанију: „Мало сам љут па овако причам. Неко је објавио да су глумци ухлебљени па се не буне због ‘Бухе’, дигла ми се коса на глави од Фејсбук активиста. Изађите браћо на улицу, као ови велики Срби којима су пуна уста Косова, скупите се, јунаци, идите тамо па се рокајте, немојте нас да малтретирате, мени ординирате по мозгу. Све јунаци, огромни јунаци, крсте се, моле Бога, то је терор. Ми смо овде под терором. Ово је пакао.“

Као да је за самог Јанкетића Млађег писао одговор, Џон Ирвинг је својевремено закључио: „Нужно је да глумац научи да мисли пре него што проговори“.

Човек који је за српске прилике остварио добро плаћене улоге у свим државним пројектима жали се да трпи терор и живи у паклу зато што се људи око њега моле Богу? Наравно, као и сви глобалистички ботови, испалио је паролу да коме год је стало до Косова треба да тамо и пође, као да се битка за нашу јужну покрајину не води и у српској престоници. Наравно, засметали су му и некакви „велики Срби“ и то што се о Косову уопште говори. Сад већ постаје јасно зашто му је живот у Србији толико тежак и тужан.

Нећемо цитирати већ много пута поновљену, али баш добру фору, да ће са новом генерацијом доћи и нова Србија, на коју ће наша апатридска елита морати да се навикне. Ипак, Марко Јанкетић није следио породичне традиције да подржи Мила Ђукановића и на овогодишњим председничким изборима. Није, руку на срце, ни узимао учешћа у баш таквим кич парадама као што је било „Хајде да се волимо“. Он је више симбол и гласноговорник једне групације (која је ономад кречила мурал Обилића на Врачару) него што је несхваћени уметник. И зато донекле треба и разумети његову патњу, можда се и солидарисати са њим.

Само нека нам, за име Бога, о грабуљању дворишта више не говори господа из круга двојке са свим привилегијама и комунистичког и дириговано-демократског друштва, која вероватно никада није ни узела грабуљу у шаке. И нека београдски глумци више не гледају у наше вилице и не дају дијагнозе као да су дежурни стоматолози нације.

Да би ме боље разумели, послужићу се рефреном омиљеног песника разних Јанкетића, познатог и као Марчело: „Џабе ти сав тај бунт, кад ти си тај вирус… о, да“.

(РТ Балкан)

KOMENTARI



10 коментара

  1. Ми says:

    На жалост добар део глумачког света, не сви, гледају на правац са кога би могла стићи добро плаћена улога. То негде ограничава изјаве о култури о моралу, о особеностима наших простора. Млађани Јанкетић је савременик неких догађаја, који су наставак пројекта кроз дужи историјски период,кроз који се страдало од Фашизма, од савезника у братоубилачком рату..... Издвојити из тога појединачна страдања и узети то као главни орјентир не оставља слику гледања на ситуацију широко као то хоће млађани глумац да покаже. Па му је у равни "Аида" и "Дара"..... Зарађујеш за живот, ствараш каријеру у страдалничком народу, али не видиш његово страдање. СНН или ББС ти формира поглед.... Мада је Марко млад и не треба бити престрог према њему......

    • EkRostand says:

      Dakle glumio je monstruma Luburića pa se sad kaje.Mogao si to reći kratko i jasno:"Izvinjavamo se,mlogo se izvinjavamo".

    • Velika Metla says:

      Није Марко баш толико ни млад. Деца су са 15 година узимала пушку у руке, јер су знала основне ствари, а ово за Марка морају бити основне ствари. За оца му се зна да је био погодан комуниста и да су му због тога и додељиване улоге у филмовима, као уосталом и скоро свим Титиним глумцима, јер су били пре свега " југословени" и на " партијској линији". Ни данас се није променила ситуација много.

      • Suzuki Vitara says:

        Markic - narkic, je iz stare komunousraske porodice, koja je ruke okrvavila jos u CG. u monstruoznim likvidacijama ne naoruzanih Srba, tj. "pasjim grobljima". Posle rata su se najeli Srpskog leba ali nikada nisu zeleli da se izvine za masakre za vreme 2.s.r. Bili su dugo maskirani, namazani i prikriveni uhlebi, mrzitelji svega Srpskog. Uloga Luburica u filmu, mu je legla kao da je autobiografska.

  2. Један тамо, не знаш га ти 🤦 says:

    Кад је тако, не видим шта те онда спречава да одиграш и понеку "женску улогу", испод Плавог моста нпр.! Нема већег олоша од комуњара и њихових потомака.

    • Раденик says:

      Потпуно се слажем са вашим ставовима. Већих отимача и уједно разбојника није било од комуњара. Зар очита дешавања у Србији не само у вези КиМ, те између руског и украјинског становништва на простору негдашњег СССР нису плод комунистичких недела? Јесу и комунисти су било како се тамо они звали главни и једини кривци јер су измислили географску, вештачку границу посред руског народа, односно српског одвојивши га од његове државне и духовне колевке КиМ. Дакле, допељаши, сиђоши су шљегли из изван Србије, из забитих недођија монтенегрије, Хрватске, БиХ (које нису ни постојале ни као географске одреднице - изузев ЦГ а која се легитимно вољом народних представника припојила Краљевини Србији на Великој подгоричкој скупштини, још давно 26.11.1918..г., а велику Хрватску и БиХ измисилили Тито и комп. у Јајцу на провизоријуму звани Авној) као тобожњи ослободиоци Србије и Срба?! Уствари дошли су, истина уз помоћ Србима непотребне Црвене армије, да побију српску елиту. У периоду Црвеног терора од 1944-53.г. према истраживању Комисије Р. Србије на челу са историчарима др Срђаном Цветковићем и Бојаном Димитријевићем именом и презименом убијено око шездесет хиљада невиних лица. Углавном образованих. Остатак елите отеран је у иностранство. "Ослободиоци" су се тако показали као најгори окупатори српског народа кога су изделили вештачким границама у више република, данашњих држава и по покрајинама (од којих данас КиМ настоји да постане држава). У отете куће и станове од уништене српске елите уселили су се комунистички разбојници - отимачи. У црвеном терору најгоре је смишљено страдао државотворни српски сељак коме је пристојан земљишни посед од у просеку 3 хектара обрадиве земље и 1 Hа шуме по домаћинству, још од времена кнеза Милоша Обреновића, од несрећних комуниста сведен на ткзв. земљишни максимум од 10 Ha! Овим је поносни и самодовољни српски сељак, раније на обострану корист његову и државе - по овоме јединствен у свету, по принципу од готовине направи вересију, отеран из села у градове! Да код своје куће, земље, хране сада то непотребно и неизвесно тражи у белом, градском свету?! Да постане што му је најмање требало ткзв. радник, пролетер. Немам нимало разумевње за, ни оца му Михаила - Мишу монтенегрина, комунисту, атеисту нисам могао разумети, за поступке М. Јанкетића млађег. Нађеш се у држави од чијег народа пристојно живиш бавећи си непроизводним послом (а какав је уистину глумачки и сл. позив) да би тај исти народ који те лебом храни као најгори незахвалник опањкавао где стигнеш и како знаш!? Овакви незахвалници не заслужују разумевање за њихове одурне поступке!

      • Раденик says:

        Најпре да се захвалим уредништву одличног портала ИМ као и господину Н. Девићу на овом веома корисном и занимљивом прилогу! Међутим, није само похвала и захвала сврха овог мојег коментара! Наиме накнадно сам приметио озбиљне грешке у реченици где се наводе подаци о земљишном поседу српског сељака пре и после доласка комуниста на власт. Погрешно сам написао да је земљишни посед био у просеку по сеоском домаћинству уместо 30 хектара обрадивог земљишта свега 3 хектара, а шуме уместо 10 свега 1 Ha. Тако да исправљена реченица треба да буде: "У црвеном терору најгоре је смишљено страдао државотворни српски сељак коме је пристојан земљишни посед од у просеку 30 хектара обрадиве земље и 10 Hа шуме по домаћинству, још од времена кнеза Милоша Обреновића, од несрећних комуниста сведен на ткзв. земљишни максимум од 10 Ha!" Надам се да ће редакција уважити моју исправку и објавити овај текст? У то име унапред захваљујем!

        • Gagi says:

          Radenik... Zahvaljujem ti na iskrenom i postenom komentaru. Retko je danas takvih koji imaju licnu slobodu da napisu i izjave nesto istinito. Jos su svi u nekom kolonizatorskom hipnotickom bunilu. Svi komunisti su zapravo samo jedno, olos koji je rusio svoju krvavo uspostavljenu drzavu na Ceru i Kajmakcalanu. Priklonili su se neprijatelju i okupatoru naseg naroda sutirajuci i gazeci kosti nasih junackih predaka koji su stvorili domacinstvo gde ce "oni" ziveti. Bukvalno su isti kao "srbi" koji su se pod pritiskom unijatili i postajali turci, razlike NEMA. Ovi danas su jos gori i crnji, zive tu medju nama i "sole" nam pamet nekom njihovom izdajnickom "pravdom". Ko god danas nije slep, moze videti da je danas Srbija jedan veliki Jasenovac. Svi smo okruzeni bodljikavom zicom, odnosno - latinicom. Sto se Mise tice, nikada nije imao smirenu dusu, uvek ga je nesto mucilo i tu muku je morao da zaliva Vinjakom. Geni su cudo, danas se njihovi naslednici ne "zalivaju" vec smrcu, kvalitetno su evoluirali ka besklasnom drustvu.

          • Раденик says:

            Цењени тек сам данас приметио ваш повољан суд о мојем коментару ради чега вам се захваљујем! И ви пишете објективне за мене прихватљиве погледе на ову нашу нимало добру стварност - што је реткост не само на овом порталу! Мислим да човек мора имати потребна знања о темама о којима пише и онда је ствар вештине и личне жеље да то преточи у одговарајући тескт. Мене највише дира опште прилично слабо познавање српске историје од доласка Ј.Б. Тита и комуниста на власт. Све "посткомунистичке" власти у Србији су се трудиле да се истина што мање зна, да се не развије одређен критички суд о бројним лицима и догађајима. И данас имамо неизграђене ставове и мишљења чак и на овакве еклатантне ексцесе попут случаја који је одлично предочио г-н Н. Девић. А има и горих појава у нашем веома шароликом друштву. У то име све најбоље и поздрав!

          • Раденик says:

            Цењени Gagi тек сам данас приметио ваш повољан суд о мојем коментару ради чега вам се захваљујем! И ви пишете објективне за мене прихватљиве погледе на ову нашу нимало добру стварност - што је реткост не само на овом порталу! Мислим да човек мора имати потребна знања о темама о којима пише и онда је ствар вештине и личне жеље да то преточи у одговарајући тескт. Мене највише дира опште прилично слабо познавање српске историје од доласка Ј.Б. Тита и комуниста на власт. Све "посткомунистичке" власти у Србији су се трудиле да се истина што мање зна, да се не развије одређен критички суд о бројним лицима и догађајима. И данас имамо неизграђене ставове и мишљења чак и на овакве еклатантне ексцесе попут случаја који је одлично предочио г-н Н. Девић. А има и горих појава у нашем веома шароликом друштву. У то име све најбоље и поздрав!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u