Kad Pajtić i Čanak drže pridike

Kad Pajtić i Čanak drže pridike

16 jula 2013

zeljko-cvijanovic-vPiše: Željko Cvijanović

To ja zovem odgovornim političarima: čim su osetili kako su uspeli da sačuvaju sopstvene kože, Nenad Čanak i Bojan Pajtić nisu ostali na tome, nego su pokazali vanrednu brigu za kože građana Novog Sada i Vojvodine. Prvi je ogorčen zbog učestalih mafijaških obračuna u Novom Sadu, strahujući da nova generacija uličnih pucača neće biti tako precizna kao ona sa kojom se on družio i pravio revolucije, pa bi tu zaista mogao neko i da strada. U Čankovo vreme se znao red: umesto da puca po ulicama, mafija se bavila politikom, a taj zanat, poznato je, na čoveka deluje smirujuće i najviše što takav može je da se iznervira to, recimo, kad mu neko uvredi rođaku, pa da ga oplavi zajedno sa prijateljima i ostalim gorilama.

Ovi novi to, naravno, još nisu razumeli, a još manje razumeju kako to Čanak, poslednji romantični branilac časti novosadskih frajli, misli da bi se u Novom Sadu manje pucalo kada bi policija bila vojvođanska, a ne srpska. Možda je u pravu, možda srpska policija zaista nečim skraćuje fitilj novosadskog podzemlja. Možda bi vojvođanska policija organizovala obuku u gađanju za novu generaciju nervoznih momaka, čime bi se mogućnost promašaja i rizik za slučajne prolaznike drastično smanjio. A možda bi za mlade nervozne momke tada bila organizovana prekvalifikacija, pa bi i oni mogli da se bave politikom kao u Čankovo vreme. Ima smisla: nelegalni prihodi su još veći, stres sveden na minumum, a, i kad hoćeš nekoga da izvučeš iz automobila i prebiješ, ti se lepo ne jediš, nego se umesto tebe jede gorile.

Za razliku od kosmopolitskog Čanka, Bojan Pajtić je zabrinut za manjine, ovaj put, međutim, ne seksualne. Nacionalne manjine su, kaže Pajtić, ugrožene zato što u budžetu nema para za pokrajinsku televiziju, veselo društvo prekomandovanih novinara „devedesetdvojke“, sa zadatkom da za pare srpskog budžeta grade vojvođanski identitet. Naravno, Pajtić se na Beograd požalio britanskom ambasadoru Majklu Devenportu, jer ko bi bolje od Britanskog ambasadora mogao s njim da podeli brigu o nacionalnim manjinama u Vojvodini.

Mogao bi sad čovek danima da se čudi kako je to čovek koji je sa gorilama prebijao ljude po Novom Sadu i kumio se sa tamošnjim podzemljem danas najzabrinutiji za bezbednost građana. Kako je to čovek za čije je decenijske vladavine u Novom Sadu otvoreno više kladionica nego kioska danas toliko zabrnut za zdravlje nacije. Ili kako je to čovek koji je, poput oblaka skakavaca, opustošio vojvođanske fondove danas toliko zabrinut zašto nema novca za Radio-televiziju Vojvodine?

Čanak i Pajtić su u jednoj stvari, međutim, u pravu. Nova republička i nova novosadska vlast jesu krivci za ono što se danas u Novom Sadu događa. Njihova krivica sastoji se u tome što su seli da vladaju tako kao da su pre njih vladali neki sasvim fini i pristojni ljudi. Da li ste očekivali da bar saznate koliko su Čanak i njegovi za 12 godina koštali budžet Srbije, Vojvodine i Novog Sada? Koliko su ih koštali žuti? Koliko ih je koštala Pajtićeva kapitalna investicija da postane jedini i nesmenjivi lider Vojvodine? Koliko košta to što su njih dvojica danas u srpskoj javnosti još uvek dovoljno ugledni ljudi da mediji bez ograda prenose izjave Čanka o uličnom nasilju, a Pajtića o lošem vođenju budžeta.

I tome pomoći nema. Ako ni na jedno od tih pitanja nemamo odgovor, ako nema ni toliko diskontinuiteta između prethodne i današnje vlasti, stvar je vrlo rešiva. Svako ko je propustio priliku da javnost u Srbiji (sa Vojvodinom, naravno) obavesti koliko je koštala vladavina ove dvojice, hteo to ili ne, moraće da vlada kao oni. Što je vrlo optimistička vest, budući da podrazumeva kako će nervozni pucači uskoro biti precizniji, bar koliko Čankov kum, a potom će i sasvim prestati da pucaju jer ko je lud da puca zbog sto grama heroina, ako su mu u ruci sve čari državnih i lokalnih budžeta? Ko bi se nervirao zbog nekog ko mu vređa rođaku, kad ima ko je plaćen da se za to nervira, a u džepu ima i legitimaciju na kojoj piše da može da prebije.

I, kad mi jednom kažu da oni nisu hteli da toliko liče na Čanka i Pajtića, ja ću im verovati, ali ću im i reći da nisu Čanak i Pajtić izabrali njihov put, izabrali su ga sami. Do tada će morati da slučaju njihove pridike, to je samo mala cena kontinuiteta vlasti.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *