Kad štićenici utihnu

Kad štićenici utihnu

7 oktobra 2013

02 sasa bizic2Piše: Saša Bižić

Prošao je prvi talas objavljivanja dokumenata CIA o ratnim godinama u BiH i na prostoru bivše Jugoslavije. Od pažljivo probranih spisa u obaveštajnim kancelarijama u Lengliju i kabinetima navodno penzionisanog, ali očigledno i dalje veoma ambicioznog bračnog para Klinton, bilo je preterano očekivati saznanja koja će da retroaktivno menjaju tok istorije. Međutim, u regionu se desio zanimljiv fenomen. Na javnoj sceni RS i Srbije intenzivno je pretresan sadržaj prezentovane kolekcije CIA, dok je u Sarajevu, pa i Zagrebu, uglavnom usledilo simptomatično ćutanje. Izostanak reakcija je još upadljiviji ako se zna da su bošnjačke i hrvatske političke i medijske garniture u prošlosti detaljno analizirale znatno trivijalnije povode, samo ako su imali vašingtonski predznak.

Uz rezon: „Ne dopada nam se to što čujemo od mečke, ali ne bismo da je čačkamo“, ovog puta na tim adresama nije bilo skoro nikog da se osvrne na američku demistifikaciju odnosa sa štićenicima na Balkanu. Jer, upravo je ta dimenzija najvažniji aspekt čitave priče o vađenju iz naftalina dela dokumentacije CIA. Naravno, niko nije očekivao da Srbi sa obe strane Drine naprasno postanu „dobri momci“ u percepciji SAD. Ali, retko ko je pretpostavljao da će od vodećih globalnih silnika i manipulatora stići tako ogoljena slika stvarnih motiva patronata nad Sarajevom i Zagrebom.

U prepisci američkih zvaničnika sada su koliko-toliko izostavljene degutatntne floskule o navodnoj zaštiti „žrtava“ na teritorijama pod kontrolom Hrvatske vojske, HVO-a i tzv. Armije RBiH od „dželata“ sa obeležjima Vojske RS i oružanih snaga nekadašnje SRJ.

Ukoliko postoji zajednički imenilac svih tih dokumenata, onda je reč o stupidnom pojednostavljivanju etničke i istorijske složenosti SFRJ, a pogotovo BiH, početkom devedesetih godina, uz isto tako kratkovidu inerciju, kao glavnu karakteristiku kasnijeg istrajavanja SAD na promašenim i pogrešnim modelima.

Grom iz vedra neba za aktuelne „ćutologe“ u Sarajevu i Zagrebu ipak je bila jednokratna spremnost Amera da prihvate referendum o otcepljenju RS. Nisu to učinili pre petnaestak godina, ali ne treba zauvek odbaciti pomisao da se od prekookeanskog „svetskog gazde“, koji očigledno nije nikakvo oličenje principijelnosti, nikada neće čuti rečenica: „Prekinite s farsom.“

Danas je namenjena republikancima, u obraćanju Baraka Obame povodom tamošnje budžetske krize, a sutra – ko zna, možda neko usmeri tu formulaciju i prema BiH. To bi bio mali korak za čovečanstvo, ali veliki za Vašington. Makar lakrdija bila prekinuta u skladu s njihovom dobro poznatom matricom – što gore, to bolje. Od koga je, dosta je.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *