KAD VLADIMIR ARSENIJEVIĆ MORALIŠE CELOJ SRBIJI, a ne vidi problem u svojoj blizini

Tweet

Čuvenom beogradskom piscu Vladimiru Arsenijeviću prosto je neverovatno da niko nije doveo u vezu ispisivanje patriotskih grafita po gradu sa tragedijom u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, kada je učenik K. K. ubio školskog čuvara i još devetoro učenika škole u koju je i sam išao.

– Prosto je neverovatno da niko nije doveo u vezu činjenicu da ispred ulaza kroz koji je taj dečak prošao i počeo da puca sa leve strane piše „Grobari Vračar”, da se preko puta ulaza nalazi mural Putinu, da deset metara od ulaza, u parku kod Mitićeve rupe, stoji grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati”. 70 metara dalje ogroman portret Mladića sa porukom „Đenerale, tvojoj majci hvala”, kao i „Srpska Sparta”. Naprosto, Njegoševa ulica je nafilovana sadržajima tog tipa – rekao je Arsenijević na „hitnoj” konferenciji za novinare, koju su povodom „srpske grafiti agresije” organizovali njegovo Udruženje „Krokodil”, JUKOM, Beogradski centar za ljudska prava i Inicijativa mladih za ljudska prava.

Oštro oko Arsenijevića

Meni je prosto neverovatno da poštovani gospodin Arsenijević pokolj u „Ribnikaru” nije doveo u vezu sa promoterima zapadne (ne)kulture koji, na primer, u pozitivnom kontekstu pevaju o drogiranju, razvratu i ubijanju. Šta više liči na zločine koje je K. K. učinio u „Ribnikaru” i U. B. u okolini Mladenovca, portreti V. V. Putina i generala Ratka Mladića, poruke o srpskom Kosovu i Metohiji i povratku srpske vojske na prostor južne srpske pokrajine (što je, usput budi rečeno, u skladu sa Rezolucijom 1244 najvišeg međunarodnog tela, Saveta bezbednosti UN), ili pesme koje sadrže reči poput: „Ja sam Suril, zovu me Serial, zato što ubijam ko Sveti Ilija; Paf-paf-paf-paf, mrtva familija, zato me mrze ko Izrael Sirija; Gvožđe na menjač, u gepeku kalaš, sa’ću da pobijem ceo tvoj salaš; Ovo je pecanje, zovi me Alas, neće ti pomoći Isus, ni Alah; Na mojoj strani je debeli Buda, ima da pobijem pola tvog huda”. Ovo su reči pesme „Indžo sam šino”, koju je „mladi beogradski umetnik” Suril (Surreal) objavio na albumu „Droge” (Drugs) iz 2016.

Prvo mali „eksplejner”, što bi rekli na „slučajnosrpskom”. „Indžo” je šatrovački izraz za „džoint”, odnosno cigaretu sa marihuanom, „suril” je engleska reč za „nadrealan”, „serial” je, takođe, engleski termin za „serijski”, što se najčešće povezuje s „ubicom”, „gvožđe” se u slengu koristi za pištolj, „kalaš” je, naravno, nadimak jurišne puške „kalašnjikov”, a „hud” je još jedan anglicizam koji označava susedstvo, na šta se verovatno odnosi i pominjanje „salaša” u ovom kontekstu.

Mnogo je sličnosti u ovoj pesmi sa onim što nam se dogodilo početkom maja u elitnoj beogradskoj školi i po „salašima” u okolini Mladenovca, zar ne? Toliko da je prosto neverovatno, da ne kažemo nadrealno (na slučajnosrpskom surealno) da je oštrom oku Vladimira Arsenijevića ovo promaklo. Još je neverovatnije da je Arsenijeviću ovo promaklo ako se uzme u obzir da je, po sopstvenom priznanju, on „fan Surila”. „Ja to pratim od prapočetka”, rekao je on u jednom intervjuu 2018. godine.

Ponosni otac

Otkud to da jedan ugledni književnik, ovenčan čak i doskora prestižnom NIN nagradom, bude fan nečega ovakvog? Odgovor je vrlo jednostavan – pravo ime pevača Surila je Filip Arsenijević i Vladimirov je, sada već 33-godišnji naslednik, kojeg otac, svakako, voli. I nije u tome problem. Podrazumeva se da svaki roditelj bezuslovno voli svoje dete, pa čak i ako ono hleb svoj nasušni zarađuje trovanjem omladine veličanjem droge i kriminala. Može otac, pored toga što voli, i da bude ponosan na ovakvog naslednika. Nije Arsenijević u tome ni prvi, ni poslednji. Imamo jednog takvog čak i u našoj crkvi. Mislim, naravno, na oca Nenada Ilića, oca Bake Praseta. Može čovek da pogreši u vaspitavanju svog deteta, nismo mi, očevi, imuni na to, ali odakle nam onda ideja da možemo da vaspitavamo druge, ako sopstveno dete nismo vaspitali?

Filip Arsenijević zvani Suril, sin pisca Vladimira Arsenijevića (Foto: Snimak ekrana/Youtube/FYD)
U ovome, po ko zna koji put, vidimo koliko je istinita ona Hristova o trnu u oku brata svoga i balvanu u svom oku. Zaista, šta Vladimiru Arsenijeviću daje pravo da morališe o štetnom uticaju koji na decu od tri-četiri godine može imati grafit sa porukom „kad se vojska na Kosovo vrati” i likom kosovskog heroja Miloša Obilića? Ali oni o moralisanju pevaju kao Zdravko Čolić o svojoj ljubavi: „Ti si mi u krvi”. Oni bez moralisanja prosto ne umeju više jutrom da se bude.

Kad smo već kod „kvarenja” dece, imamo još jedan primer ove vrste dvostrukog morala. Okupljeni oko ideje „Srbije protiv nasilja”, među koje spada i Arsenijević i njegovi sagovornici na „hitnoj” (ne znam kako se nisu setili da je nazovu „urgentnom”) konferenciji za novinare, zalažu se za zabranu TV Pink, jer nam svojim sadržajima kvari mladež (sa čime se u velikoj meri slažem – ne da ga treba zabraniti, nego da ima kvarljiv sadržaj). Sve to uz prenos uživo i preforsiranu podršku luksemburških medija N1 i Nova. Za to vreme, pesme o „kalašu” u gepeku i ubijanju po susedstvu se neometano vrte na kanalu IDJ – koji je u vlasništvu iste korporacije čiji su i ovi nezavisni profesionalci. A za to vreme, zaposleni Fonda za humanitarno pravo tuže svoju liderku Natašu Kandić za krajnje nehumano ponašanje prema njima i traže zaštitu od mobinga. Surealno, što bi ono rekli.

(Filip Rodić/Novosti)

Tweet