КАДА ЈЕ АМЕРИКА ОДУСТАЛА ОД РАТА СА РУСИЈОМ И ИРАНОМ, десио се велики преокрет! ЕВО О ЧЕМУ СЕ РАДИ
12 јануара 2020
„Изгубили смо предност“. То је била реченица коју је сенатор Мекејн више пута изговорио током последњих година свог живота. Мало људи је разумело шта је заиста желео да каже.
Неколико година након тога, свима је постепено постало јасно. Распад образаца интервенција Америке и њених савезника у Сирији и Блиском Истоку уопште, био је кључни тренутак, након чега је сам концепт америчких савеза почео да се распада.
Чак и након првог крстарећег ракетног напада, који је одобрио председник Доналд Трамп, турски министар спољних послова Чавушоглу је изјавио да је “Турска спремна да следи Америку”. Откако су војни аналитичари Пентагона схватили да је немогуће стећи ваздушну супериорност над Сиријом и истовремено водити регионални рат против Ирана и Русије, Америка је одустала од регионалног рата. Тај тренутак је постао преокрет – „Америка је изгубила вођство“.
С обзиром да је целокупна операција “Арапског пролећа” замишљена да задовољи интересе Америке на Блиском Истоку и Европи, као и интересе њених савезника, једина опција је била да операција успе.
Пад Сирије омогућио би да се енергетски ресурси Персијског залива повежу са Европском унијом, Ердоган би добио своје нео-османско царство где год да би на власт дошло Муслиманско братство, док би главни непријатељи Израела били уништени једним великим ударцем. Али догодило се супротно.
Верност без покрића
Kако је постало јасно да Америка не може да победи и одржи спољнополитичку синергију између себе и својих савезника, створила се напета ситуација.
Јавила се потреба савезника САД-а да створе нову спољну политику, како би задовољили своје егзистенцијалне потребе, а код Америке да их одржи у свом политичком току, како би спречила или, још боље, успорила планове земаља у супротном „блоку“.
На пример, ирански улазак у Средоземно море и његове ближе везе са Ираком, изградња руских гасовода за Европску унију, повезивање Русије, Kазахстана и Kине огромном мрежом аутопутева итд.
Од свих савезника САД-а, можемо рећи да је само Израел остао чврсто везан за спољну политику САД-а на Блиском Истоку из простог разлога што пројекција израелске политике није повезана само за економски добитак, као у случају других америчких савезника, већ и за његово голо постојање, с обзиром на перспективу развоја Средњег Истока.
Видећи како Америка не може да оствари своје циљеве и своје интересе, савезници САД-а су схватили да само Америка и Израел имају користи од расипања својих ресурса на покушаје заустављања формирања Новог Блиског Истока.
Уз то, Уједињени Арапски Емирати, Kатар, Турска и чланице ЕУ, које су желеле да остваре своје енергетске потребе, почеле су да напуштају читаву операцију.
При томе, напуштање зацртаног спољнополитичког курса није ишло директно против Америке, вец́ је прилагођено оним областима које су се подударале са њиховим међусобним интересима.
Немачка је јасно ставила до знања да ће се градити Северни ток 2, Турска је превисе дубоко сарађивала са Русијом у изградњи Турског тока и куповини најсавременијих система противваздушне одбране С-400, Kатар је званично признао Иран као стварну силу исламског света на Блиском Истоку, док су Уједињени Арапски Емирати били међу првима који су амбасадора вратили у Дамаск и започели улагање у сиријску економију.
САД, наравно, нису могле да мирују док су сви ти процеси у току, али амерички савезници су такође постали свесни да ће директна америчка интервенција против било ког од њих додатно довести у питање америчку спољну политику, па су наставили да кроје сопствену спољну политику.
Оно што смо видели је да Америка може само да успори процесе, али не и да их преокрене.
Италијани су постали свесни ове чињенице чим су се придружили Kинеском путу свиле, као и Немци Северном току.
Турско руководство је готово изгубило главу, али показало је да је могућа политика суверенитета унутар НАТО-а, чак и у мери у којој су својим противљењем ставили у питање само постојање НАТО-а.
Иако се нови глобални рат неће водити на исти начин као и Други светски рат паралеле се и даље могу повући у неким процесима.
Kада је Немачка изгубила у Другом светском рату, њени савезници су у кључним тренуцима покушавали да напусте Немачку и створе нову политику како би спасили своје народе од одређеног уништења, како би се одвојили од тима који је изгубио.
И иако је Немачка успорила тај процес интервенцијама у Италији, Мађарској и другим земљама, општи развој фронта осуђивао је немачку политику и немачки савезници су завршили рат онако како су морали.
И иако ситуације нису у потпуности упоредиве, морамо закључити да се слични процеси одвијају и у Америци када су у питању њени савезници, уз чињеницу да би америчка војна одмазда имала катастрофалне последице на њене политике, док економске мере (санкције) и политичке интриге не заустављају постојећи процес распада америчке спољне политике, већ га успоравају.
Неки већ виде да ће се Америка, с планираним стварањем „Трансатлантске зоне“ са Великом Британијом, која коначно напушта Европску унију, поново покренути са нових, мада нижих позиција.
Ипак, постоје они који верују да ће Америка „чудом“ успети да преокрене тај процес. Време је на страни мултиполарног света, који чека дефинитиван амерички одговор, завршава анализу Владимир Гујаничић за фортрусс.
(Wебтрибуне.рс)
KOMENTARI
6 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
Милан says:
Kaže: "Pad Sirije omogućio bi da se energetski resursi Persijskog zaliva povežu sa Evropskom unijom" - Da li im je i zbog ovog cilja trebala agresija na Srbiju (tada u sastavu SR Jugoslavije) iz 1999 godine i zatim 5-to oktobarski puč iz 2000 godine? Put iz EU ka Bliskom istoku i obratno baš bi se lepo odvijao po sadašnjem koridoru 10, i zatim preko Makedonije i Grčke. A TEK OVO! Katarski gasovod koji su planirali ka Evropi išao bi preko Sirije i zatim do Turske gde bi se spojio sa Azerbejdžanskim gasovodom Nabuko i zatim išao ka Evropi. Tako su planirali 2011 godine. Time bi smanjili prodaju ruskog gasa u Evropi koja se dotad značajno odvajala preko Ukrajine, pa su i Ukrajinu uzjahali 2014 godine, a jedan od važnih ciljeva je bio da Ukrajina manje nabavlja i transportuje gas iz Rusije. Kad ono Rusija je počela vojnu intervenciju u Siriji 30.09.2015. godine, Sirija nije pala, propao je njihov san o padu Sirije, otpao je i Katarski gasovod, a Nemačka je sklopila ugovor o izgradnju Severnog toka 2 koji je trebao biti završen krajem 2019 godine. O, od muke su morali ubaciti klipove u bicikl, te taj gasovod će biti završen tokom 2020 godine. Mora da se živi žderu sad kad vide prodaju ruskog gasa kroz Turski tok, krak 1 do Turske koji već funkcioniše i zatim krak 2 preko Bugarske, Srbije i Madjarske koji se upravo gradi. Otpao je njihov katarski gasovod gore nego trula kruška.
M says:
Za to čudo zadržavanja USA-Zapad dominacije,bi trebalo puno pameti i sirovina,a kojih navedeni imaju sve manje!Osim USA koja za sebe ima dovoljno!Zato bi USA odgovaralo da zakuha Veliki Rat u Euro-Aziji,na duge staze i izdržljivost,da ih bar iscrpi,ako ne uspije pobijediti!
Velika Metla says:
M,сваки хришћанин зна да је овај свет у рукама сотоне, и зар неко мисли да ће сотона испустити,или предати,владавину над овим светом било којој и каквој империји коју људи воде??? У огромној је заблуди свако ко тако мисли! Империје сотони служе само да би завео што више људи, и нахушкао их на истинитога Бога,на било какав и који начин.
petar petrovic says:
УСА своју економску стагнацију прикрива пуким штампањем новца без покрића и тиме плаћа дознаки из иностранства, огроман постотак индустрије је пресељен у кину и друге земље са јефтинијом радном снагом што је већ довело да одливања технологије која је иначе развијена на памети страних научника који су пребегли из својих земаља због тога што нису добро плаћани.Како је Кине успела да се економски и војно оснажи, а касније и технолошки и како полако преузима примат у развоју технологије тако ће то урадити и друге земље поготову што ће јачањем своје економије бити у стању да боље или адекватно плате научне раднике који ће помоћи своје земље да ојачају. Тад ће се и многи стручњаци полако пресељавати из америке у своје земље и она ће почети убрзано да стагнира. Прекид дотока ресурса из колонизованих и окупираних земаља ће такође битно утицати на пад производње и технолошки заостатак.Политика санкције коју америка селективно води према земљама које се убрзано развијају са циљем њиховог успоравање баш и није од велике користи и на зеленој грани, па ће се само обити америци о главу.Без обзира што проамерички аналитичари подгрејавају причу о некој економској стабилности најзадуженије државе на свету, а ни остале западне земље нису у бољој ситуацији па је за очекивати да ће све то пући као мехур од сапунице. Русију,Кину,Индију,Казахстан земље у наглом развоју спречава да забију тој немани глогов колац у срце само то што је америка и енглеска па и француска нуклеарна сила и што постоји основана сумња на одмазду ако почне брод да тоне.Зато се све то мора тихо и заобилазним путем одрадити како би се спречила катаклизма.
Pera says:
Od svih saveznika SAD-a, možemo reći da je samo Izrael ostao čvrsto vezan za spoljnu politiku SAD-a ? Dobar vic ! Kad su se odvezali da se ponovo vezu ? Isti im je gazda i ne samo njima, neko svim robovskim drzavama u nato i vise !
Pera says:
Od svih saveznika SAD-a, možemo reći da je samo Izrael ostao čvrsto vezan za spoljnu politiku SAD-a ? Dobar vic ! Kad su se odvezali da se ponovo vezu ? Isti im je gazda i ne samo njima, neko svim robovskim drzavama u nato i vise !