Kako da se popravi srpski brod na otvorenom moru

Kako da se popravi srpski brod na otvorenom moru

28 marta 2014

239235_vladimir-vuletic-foto-blic-goran-srdanov_fPiše: Vladimir Vuletić

Današnji svetski sistem po mnogo čemu podseća na brod koji tone. Onima u potpalublju i u mašinskim postrojenjima voda je već odavno do ušiju. Blisku opasnost slute i oni koji se nalaze u nekada udobnim kabinama za obične putnike. Jedino na vrhu broda putnici u luksuznim odajama se ponašaju kao da nema nikakve opasnosti. Kratkotrajni upozoravajući prekidi u dotoku strujesamo im putovanje čine uzbudljivijim.

Na komandnom mostu poneki ozbiljno shvataju situaciju, ali malo toga čine da se ona reši. Zapravo, umesto bilo kakvog originalnog rešenja stižu prekori ložačima u potpalublju da ne rade dovoljno i naredbe da moraju da ulože više napora kako bi brod brže stigao do rajskog odredišta na koje je krenuo.

Niko nema ideju kako popraviti brod na otvorenom moru, a ni nameru da putnike evakuiše na neko možda manje udobno ali sigurnije plovilo. Oni s vrha se plaše da bi u takvom premeštanju izgubili svoje privilegovane položaje. Ima, međutim,i međuprivilegovanima onih koji strepe od budućnosti. Zbog toga se poneki od njih već zatvaraju u svoje luksuzne kabine strahujući od najezde rulje iz potpalublja.

Najgore je naravno onima u potpalublju. U očaju, neki od njih traže način da skoče u more i spas potraže u varljivoj nadi da će se plivajući izvući iz nezavidne pozicije. Većina drugih, međutim, spasava goli život pokušavajući da se domognejoš nepoplavljenih viših nivoa broda. Pometnja i panika koja prati takve pokušaje čini da jedni druge povlače naniže pokušavajući da na njihov račun poprave svoju poziciju. Problem je što čak i kada neki od njih uspeju da se dokopaju višeg nivoa,ubrzo shvate da je trud bio uzaludan jer je nadiruća voda u međuvremenu već poplavila poziciju za koju su verovali da im pruža sigurno utočište.

No, uprkos vanrednoj situaciji,brod, istina sve teže, plovi ne menjajući kurs. Na promenu kursa ne utiču ni sve otvoreniji sukobi na komandnom mostu. Razlog je što se oni ne vode oko strateških pitanja koja se tiču sudbine broda i pravca njegove putanje. Umesto toga, borba se vodi oko toga ko će biti glavni kapetan i čija će sezastava vijoriti na jarbolu.

Ako pokušamo da na tom brodu pronađemo Srbiju,čućemo da je decenijama bila smeštena u jednoj šestokrevetnoj putničkoj kabini. U odnosu na putnike iz više klase,to nije bilo bog zna šta, ali u odnosu na mučenike u potpalublju,bila je to više nego zavidna pozicija. Posle su se putnici u toj kabini posvađali i većina je, uključujući Srbiju, završila u potpalublju koje je već tada opasno počelo da se puni vodom.

Srbija je među prvima shvatila da brod tone i spas je pokušala danađe u begu s broda bezglavo plivajući ka nekakvom imaginarnom ostrvu s davno zakopanim blagom. Jedva izvukavši živu glavu iz zlehudih talasa,posle deset godina davljenja vratila se na brod. Naravno, kao i svi buntovnici koji krše brodska pravila, primereno je kažnjena, a potom ponovo vraćena u potpalublje.

I sada se tamo nalazi. Podvrgnuta je specijalnom tretmanu.Posmatraju je i uče je da vredno vesla jer je brod davno ostao bez motora. Međutim, kao i svima u potpalublju,voda joj je preko glave, a zalihe u boci s kiseonikom sve su manje. Brod je danas trošniji nego pre četvrt veka, a pozicija Srbije nepovoljnija uprkos tome što je gotovo sve pokušala da bi promenila svoj položaj.

Dok je još bila među običnim putnicima pokušala je sa saputnicima iz svoje kabine da organizuje ostale putnike iz nižih klasa i potpalublja da promene brodska pravila i učine ih pogodnijim za sebe. Uspeh je bio kratkotrajan – jer se dvovlašće na brodu brzo završilo – a sunovrat za sve urotnike strašan. Posle se samostalno odmetnula i neko vreme davila u moru. Kada je vraćena na brod,počela je da sabotira nova brodska pravila nadajući se da će tako istovremeno zadržati dostojanstvo i živu glavu. Ispostavilo se da je u potpalublju to jako teško. Tek nedavno je, izgleda, shvatila da će morati da se striktno pridržava brodskih pravila ma koliko ona bila nepovoljna za one iz potpalublja.

Instinkt za samoodržanjem je prevagnuoi Srbija se upustila u utakmicu penjanja ka višim nivoima prema pravilima koja daju male, ali kakve-takve šanse da se preživi na brodu u koji voda sve silnije prodire. Najgore od svega je što to iscrpljujuće penjanje obezbeđuje samo toliko da se i oni koji se najviše trude ne udave.

U borbi za goli život putnici iz potpalublja ne uviđaju da samo udruženi mogu da promene svoju situaciju. Pravila ne dopuštaju takve aranžmane, a panična borba za goli život inače svakoga upućuje samo na sebe. Oni s vrha zatvaraju retke prolaze koji služe za uspon iz potpalublja nadajući se da će tako održati svoje privilegovane pozicije.

Brod i dalje tone, ali dok ne potone, ili dok se ne domogne kakvog-takvog kopna,proćiće još mnogo vremena. Sada su pod vodom i nekada sigurni spratovi,pa je davljenika sve više. Izbor im je mali, gotovo nikakav – ili da se prepuste stihiji ili da se grčevito i danonoćno bore za dašak svežeg vazduha.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *