Како ЕУ Србији подмеће признање „Косова“

Kako EU Srbiji podmeće priznanje „Kosova“

2 marta 2023

Od Srbije se nigde u francusko-nemačkom predlogu ne traži direktno priznanje nezavisnosti takozvanog Kosova, ali se zato u gotovo svakom članu južnoj srpskoj pokrajini daje neki atribut državnosti ili se uvijeno navodi da sporazum potpisuju dve ravnopravne strane, odnosno države.

Plan je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, a crvene linije za Beograd u pregovorima su prihvatanje nezavisnosti „Kosova“ i članstvo u Ujedinjenim nacijama.



Analitičar Branko Pavlović kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju javnosti nakon poslednje runde pregovora nedvosmisleno rekao da Srbija neće preći te linije.

„Nikakav oblik priznanja državnosti tzv. Kosova nije prihvatljiv, to je crvena linija srpske strane“, kazao je Pavlović.

U 11 tačaka predloga postoje četiri odredbe koje znače direktno priznanje državnosti takozvanog Kosova, dok pet predstavlja indirektno priznanje.

Plan sporan već u preambuli

Već u preambuli predloženog ugovora, navodi se da se strane dogovaraju kao ravnopravne, a nigde se ne navodi da je Srbija međunarodno priznata država, dok je status Prištine potpuno drugačiji.

Srbija odavno odbija pregovore o statusu „Kosova“, jer je za Beograd KiM južna srpska pokrajina, što je jasno navedeno u Ustavu Srbije.

U preambuli sporazuma koristi se formulacija da se ugovor potpisuje „bez predrasuda o različitim pogledima strana na osnovna pitanja, uključujući i na pitanja statusa“.

Predloženi plan u članu 1 navodi da će strane razvijati dobrosusedske odnose, pa bi prihvatanjem istog, Srbija indirektno prihvatila državnost takozvanog Kosova, jer takvi odnosi postoje samo među državama.

Pavlović napominje da i drugi deo odredbe predviđa formulaciju koja postoji u Povelji UN, a koja se odnosi na države, što „Kosovo“ nije.

Ostatak člana se odnosi na međusobno priznavanje dokumenata i nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske marke, što su sve odlike državnosti na koje bi Srbija potpisivanjem pristala.

Članom 2, Srbija bi direktno priznala nezavisnost „Kosova“, jer se u njemu navodi da će se obe strane voditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji UN.

„To bi u daljim koracima veoma otežalo i Rusiji i Kini da spreče članstvo tzv. Kosova u UN“, ocenjuje Pavlović.

Članom 3 strane se obavezuju da će sve međusobne sporove rešiti isključivo mirnim sredstvima i suzdržati se od pretnje ili upotrebe sile, što je princip koji reguliše odnose jedne države prema drugoj.

„U unutrašnjem pravu ne postoji obaveza države da sporove rešava samo mirnim sredstvima, a kada je reč o pretnji ili sili, onda je u unutrašnjem pravu formulacija ‘uzdržaće se od prekomerne upotrebe sile ili pretnje’. Prihvatanjem ovog člana Srbija bi indirektno prihvatila da je za nju tzv. Kosovo država isto kao i Srbija“, smatra Pavlović.

Prema članu 4, navodi se decidirano da se Srbija neće protiviti članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i da će strane nastaviti da deluju polazeći od pretpostavke da ni jedna od njih ne može da predstavlja drugu u međunarodnoj sferi niti da deluje u njeno ime.

Ovo je član koji je osporavan u javnosti još i pre nego što je konačna verzija plana objavljena, jer se prihvatanjem njega Srbija ne bi protivila članstvu „Kosova“ u UN.



Prihvatanjem člana 5 Srbija bi morala da uvede sankcije Rusiji

U predlogu, član broj 5 strane se obavezuju da neće uticati na napredak druge strane na putu ka EU, kao i da će poštovati vrednosti iz člana 2 i 21 Ugovora o Evropskoj uniji.

Navedeni članovi predviđaju da se Srbija obavezuje da će imati usklađenu međunarodnu politiku sa EU, kao da je već članica tog saveza.

„Time Srbija sama sebi uvodi pravni osnov po kome bi EU mogla da joj uvede sankcije ukoliko zaključi da njena međunarodna politika odstupa od politike EU, što bi se odmah i dogodilo zbog neuvođenja sankcija Rusiji“, napominje Pavlović.

U članu 6 od strana se traži da prodube saradnju u oblastima ekonomije, nauke i tehnologije, transporta, odnosa iz oblasti sprovođenja zakona, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, religije, sporta, zaštite životne sredine, nestalih osoba, raseljenih i drugih sličnih oblasti zaključivanjem određenih sporazuma.

Pavlović smatra da je važno koje oblasti saradnje su izostavljene, a to su oblasti vojske, javne i državne bezbednosti, monetarne politike, međunarodnih odnosa i fiskalne politike.

„Sve što nije nabrojano su funkcije Srbije po rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima. Baš toga nema. Nema ni prosvete, što je izuzetno važno. Kada ima nauke i zdravstva, onda se izostavljanje prosvete ne može naknadno podvesti pod ‘druge oblasti’ jer je to slična oblast, veoma važna, a izostavljena“, kaže Pavlović.

Dodaje se da će detalji biti dogovoreni u dodatnim sporazumima, u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom EU, čime bi se Srbija obavezala da dijalog vodi Brisel, što znači da legalitet za pregovaranje EU više ne bi crpla iz UN i rezolucije 1244.

Članom 7 o Zajednici srpskih opština bi se tek pregovaralo, umesto da je ona već formirana, kao što to predviđa Briselski sporazum potpisan još 2013. godine.

Takođe se predviđa da će tek biti formalizovan status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.

„Srbija bi svojim potpisom ugrozila položaj SPC na tzv. Kosovu, na način da bi je dovela u sličan položaj u kome je bila u Crnoj Gori pre litija“, napominje Pavlović.

Srbija bi se obavezala na direktno priznanje „Kosova“ i članom 8 koji predviđa da će strane razmeniti stalne misije koje se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade.

Prema oceni Pavlovića, jedino je član 9 statusno neutralan, a u njemu obe strane uzimaju u obzir posvećenost EU i drugih donatora da uspostave poseban paket investicija i finansijske podrške za zajedničke projekte.

Članom 10 uvažava se ono što Srbija traži od Prištine, a to je da se strane potvrđuju svoju obavezu da primenjuju sve prethodne sporazume dijaloga, koji ostaju važeći i obavezujući. Međutim, Beograd traži da ispunjenje onoga što je već dogovoreno prethodnim sporazumima bude preduslov za dalje pregovore, a ne odredba nekog novog sporazuma.

Poslednjim članom 11, strane se obavezuju da će poštovati „Mapu puta“ za implementaciju, koji još ne postoji.

Zašto Srbija odmah nije odbila predlog?

Na pitanje zašto predlog nije odmah odbijen bez daljih pregovora, diplomata i nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković za RT Balkan kaže da se u međudržavnim odnosima i u diplomatiji uopšte, nikada u startu ne odbija pregovaranje.

„Nakon odbijanja, sutra, kada vi donesete svoj predlog za bilo šta, oni mogu da vam ga vrate uz ocenu: ne želimo da razgovaramo o tome. Prema tome, to se ne radi jer morate da poštujete drugu stranu da biste na taj način otvorili vrata da vas poštuju kada nešto predlažete“, smatra Branković.

On ocenjuje da su u predlog dodati članovi koji se ne odnose na direktno priznanje nezavisnosti tzv. Kosova kako bi se pažnja skrenula sa glavne stvari, što je priznanje.



„Sve je uvijeno u određene oblande, isti sadržaj nalazi se u različitim oblandama. Za nas je najvažnije da se ne ispuni glavna stvar, a to je članstvo ‘Kosova’ u UN„, kaže Branković.

Naš sagovornik napominje da više od 100 zemalja nije priznalo nezavisnost „Kosova“, pa bi pri glasanju u UN teško došlo do dvotrećinskog glasanja za članstvo Prištine. Svestan toga, Zapad pokušava da nađe način da reši tu situaciju.

„Zapad pokušava da uradi nešto ovde, ne bi li skrenuo pažnju sa toga da nisu dobili ništa na drugom mestu, a to je da nisu uspeli u nameri da smene Putina i rasparčaju Rusiju. Sad moraju da se vade, pa hoće evidentno najjaču zemlju na Zapadnom Balkanu da stave pod svoju kontrolu. E to ovim predlogom ne mogu“, izričit je Branković.

On naglašava da predlog ne može biti evropski, imajući u vidu da pet članica Unije ne priznaje nezavisnost „Kosova“.

„Kad i gde su članice donele odluku i potpisale da je ovo evropski predlog? Ne verujem u to, zato je za mene ovo i dalje predlog dve zemlje – Francuske i Nemačke, jer EU ne može na taj način da daje predloge. EU ne rešava teritorijalne probleme nigde i nikome“, kaže Branković.

Ističe da predlog sigurno nisu načinili Francuska i Nemačka samostalno, već je očigledno prošao trijažu američkih političara i diplomata.

(RT Balkan)

KOMENTARI



4 komentara

  1. RASPUCHIN says:

    Francusko-njemački prijedlog? Ajde da se ne zezamo i da otvoreno kažemo da se Njemačka sakriva iza Francuske i čitave e"U"ropske unije. Problem je u tome što ogromna većina ne želi vidi da je čitav problem u tome što ovim planom treba legalizovati otimanje svih naših teritorija a što je , kao posljedica , proisteklo iz razbijanja bivše države na štetu SRBskog naroda. Naravno , iza svega stoji Njemačka uz ogromnu podršku Vatikana i Amerike. Postoje nepobitni dokazi o ulozi Njemačke u razbijanju bivše države i pomoći "lijepoj njinoj" u oružanoj pobuni i secesiji a što bi bio zločin protiv mira. Da li takva država može učestvovati u bilo kakvim pregovorima vezanima za sudbinu naroda na kojeg je tri puta kidisala samo u prošlom vjeku? Naravno da ne i zbog toga se ona krije iza oskudne suknjice francuske sobarice. Vezano za dokaze u vezi švaba , pouzdano znam da jedan broj ljudi posjeduje iste i ti dokazi bi napravili krš i lom pa i paniku u lažnim "U"jedinjenim Nacijama ali i u svjetskoj javnosti. Da li je izdaja toliko velika i da li je broj izdajnika toliki da su oni u stanju dati Kosovo i Metohiju , kao što su dali Republiku SRBsku Krajinu (privremeno okupiranu) , da bi spasili vlastite stražnjice?

  2. milos says:

    srbima tamo sude po zakonima lazne drzave. privreda, energetika, resursi im dati u koje siptari nisu ni dinara ulagali. ne samo da katastarski to pripada srbiji vec za pojedine infrastrukture srbija i danas otplacuje kredite. sto pre izaci iz brisela i ne trgovati srpskom zemljom zarad necijih interesa. razgovore vratiti u UN. zato se ima i povod neispunjavanje ZSO koje su inace qrac na biciklu za celokupno KiM. ako nismo spremni i sposobni da branimo svaki cm svoje teritorije, onda razmotriti druge alternative. ako sad damo cm teritorije sutra cemo kilometre,

  3. lilika says:

    ovaj "non paper" moze da sluzi odlicno kao "toalet paper"

  4. Zeka says:

    Sve dok je Srbija na "bezalternativnom" euRopskom pRutu, trpećemo ovakve i slične ucene i podlosti. Taj pRut utemeljen je petooktobarskom katastrofom i do sada od njega nije odustala ni jedna srpska vlada, bez obzira na promene personalnih garnitura u vlasti. A sirotinja raja bezglavo na svim izborima najvećom većinom uporno glasa proEUropske stranke i lidere, što na vlasti, što u opoziciji. Stranke i lideri koji su jasno i nedvosmisleno protiv euRopskog pRuta na izborima ne prolaze ili jedva prodju cenzus. A sve ankete pokazuju da ne naš narod za očuvanje naše južne pokrajine. Pa sad vidite koja je to opšta šizofrenija i dezorijentacija. Kada ćemo se odlučiti šta mi kao nacija zapravo hoćemo?!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *