Kako i zašto američki ambasador u Beogradu, zamajava javnost u Srbiji i skreće narod sa glavnih problema

Kako i zašto američki ambasador u Beogradu, zamajava javnost u Srbiji i skreće narod sa glavnih problema

13 decembra 2013
pol-majkl kirbiNikog u Beogradu nije iznenadila poslednja u nizu izjava američkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija kada je rekao da Vašington ohrabruje Srbiju da nauči da živi s Kosovom kao sa susedom, jer će joj to, kako je naglasio, pomoći da krene napred. Još je obnovio i staru, davno odbačenu ideju o ustrojstvu odnosa Srbije i Kosova po modelu dve Nemačke posle Drugog svetskog rata.Kirbi je u intervjuu Nedeljniku kao primer naveo istočne Nemce koji su tvrdili da su nezavisni, i zapadne koji su im govorili da to nisu, i podvukao da su oni i pored toga živeli jedni pored drugih, možda ne kao najbolji prijatelji, ali su koegzistirali. Američki ambasador je poručio da Srbija može, ali i da će morati da koegzistira sa Kosovom kojim upravlja Priština, što će joj pomoći da krene napred, da poboljša ekonomiju, pravni sistem, bilo da uđe u EU ili ne.

Inače, ovu ideju o dve Nemačke, jesenas je pre Kirbija podgrejao prištinski list Tribuna najavivši da će posle lokalnih izbora na Kosovu, i nakon što zaživi Zajednica srpskih opština, Ivica Dačić i Hašim Tači promeniti format dijaloga i razgovarati o suživotu po principu dve Nemačke. Novi dijalog bi se održavao pod posredovanjem zapadnog diplomate koji bi mandat za to dobio od država koje su priznale nezavisnost Kosova, i tada bi se došlo do načina na koji će Kosovo biti predstavljeno u Ujedinjenim nacijama, njegovog učlanjenja u druge političke, ekonomske, sportske i kulturne organizacije.

Nekadašnji specijalni izaslanik EU za Balkan, Štefan Lene rekao je još pre godinu dana da bi nemačko-nemački dogovor, kada je izbegnuto priznavanje Istočne Nemačke, ali je uspostavljena saradnja i kancelarije u obe prestonice, mogao da bude model za rešenje međusobnih problemi Beograda i Prištine, a da se ne zalazi u pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova.

Funkcioneri vladajuće Nemačke Hrišćansko-demokratske unije čak su tvrdili da je sam Boris Tadić, dok je bio predsednik Srbije, izjavio u Fondaciji Fridrih Ebert u Berlinu da bi Srbija s Kosovom mogla da napravi sporazum po uzoru na dve Nemačke, praveći pri tom paralelu Nemačke kao gubitnika u Drugom svetskom ratu, koja je kažnjena deobom na zapadni i istočni deo države, sa Srbijom kao gubitnikom u poslednjem ratu, koja bi morala da podeli Kosmet na albanski i srpski deo. Kabinet predsednika Srbije je kasnije ovu izjavu demantovao, ali je u pozadini ostalo jasno da se o ovom modelu rešenja kosovske krize i te kako razgovara.

Inače, samu ovu ideju je prvi inicirao Volfgang Išinger, jedan od trojice međunarodnih posrednika u ranijim pregovorima o statusu Kosova, ali su je Vlada i Skupština Srbije 2007. godine odbile. Tadašnji predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je izjavio „da u Rezoluciji 1244 SB UN nema nijednog slova o nezavisnosti Kosova, kao što nema ni reči o modelu koji je 1972. godine postojao između dve nemačke države. Samim tim, saglasno Rezoluciji 1244, to ne može uopšte biti predmet razgovora“. I tadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je rekao da srpska strana ne može da prihvati nikakav dokument slične sadržine, jer bi to značilo priznavanje Kosova kao nezavisne države, pošto su pomenutim sporazumom dve Nemačke praktično priznale jedna drugu, jer su u samom dokumentu označene kao države koje raspolažu suverenošću i teritorijalnim integritetom. I Samardžić se, kao i Koštunica, tada pozivao na okvir Rezolucije 1244, koji ne dopušta pravljenje bilo kakvog sporazuma koji bi ličio na međudržavni sporazum iz 1972. godine.

SR Nemačka i DR Nemačka, jedna članica Natoa, a druga u sovjetskom Varšavskom paktu, normalizovale su svoje odnose nizom sporazuma, od kojih je najvažniji bio onaj iz 1972. godine, kojim je dogovoreno da će dve zemlje razvijati dobrosusedske odnose i garantovati nepovredivost međusobnih granica. Dve Nemačke su 1974. razmenile stalne predstavnike, a 1987. šef istočne Nemačke Erih Honeker boravio je u prvoj zvaničnoj poseti zapadnoj Nemačkoj. Za sve to vreme dve države formalno nikada nisu priznale jedna drugu.

Zanimljivo je i izaziva podozrenje, što je ovo, kao uzor za rešenje kosovskog problema, ponovo u igru vratio niko drugi do američki ambasador Kirbi, koji zajedno sa svojom koleginicom u Prištini Džejkobson, iz pozadine vuče konce razrešenja kosovskog čvora.

Ipak, ambasador Kirbi mudro i kosovsku, a i temu Natoa, pred srpskom publikom pomera u drugi plan, razoružan podacima istraživanja javnog mnjenja po kojima se ogromna većina građana Srbije izjašnjava protiv Natoa i prihvatanja nezavisnosti Kosova. Kirbi čak pomirljivo kaže da Srbija ne treba da troši vreme brinući o Natou, jer Nato nije „nikakav uslov za članstvo u EU“, već je uslov modernija i funkcionalnija država.

Američki ambasdor se pohvalno izražava i o rukovodstvu Srbije koje je, prema njegovim rečima, shvatilo da je Kosovo neka vrsta prepreke na putu Srbije ka EU, pa“možda su lideri odlučili da je to vredno bola, i bili su dovoljno hrabri da krenu tim putem. A i narod je za to bio spreman. Ne čujete da građani u Beogradu često pričaju o Kosovu. Oni pričaju o svojim poslovima. To su pravi problemi“, naglašava američki ambasador, pokušavajući da na tešku ekonomsku situaciju svali sav bes naroda, a Kosovo i Nato ostavi po strani, koji će polako, mic po mic, i dalje ispod žita, ono prvo biti što dalje, a ovaj drugi sve bliže Srbiji.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Radoslav says:

    Strani Ambasadori samo moze da se mesaju u unutrasnje poslove jedne zemlje gde vlast ne radi svoj posao zato svakog Ambasadora treba proterat iz zemlje koji nepostuje zakone doticne drzave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *