КАКО ЈЕ ХРВАТСКА НАОРУЖАВАНА ЗА „ОЛУЈУ“: Унапред се знало ко ће Хрватима дати пушке у руке

KAKO JE HRVATSKA NAORUŽAVANA ZA „OLUJU“: Unapred se znalo ko će Hrvatima dati puške u ruke

5 avgusta 2016

Hrvatska_vojska_osrh.hrBivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija formirana je u početku kao Demokratska Federativna Jugoslavija nakon završetka Drugog svetskog rata.

Veliki broj onih koji su bili protiv ideologije socijalizma i komunizma morali su da beže van zemlje. Među njima su bili i oni koji su podržavali nacističku ideologiju propalog sistema Nezavisne Države Hrvatske. Čekali su vreme kada će se vratiti i obnoviti „san o Hrvatskoj bez Srba“. „Oluja“ se uz pesme i slavlje obeležava širom Hrvatske, dok je u Srbiji ovo događaj još jednog u nizu stradanja srpskog naroda. Tako se Srbi pridružuju Jevrejima, Jermenima i Romima kao narod koji obeležava datume svog stradanja i tuge.

U vreme socijalističkog blagostanja ljudi nisu mnogo obraćali pažnju na prošlost i ono što se dešavalo u mračnim uglovima nestale hrvatske fašističke države. Uglavnom su blagostanje i prosperitet bili glavni stubovi oko kojih se okretao prosečan jugoslavenski državljanin. Međutim negde tamo van Jugoslavije skupljalo se nezadovoljstvo među hrvatskim fašistima koji su sanjali da se vrate i ako treba oružjem sruše „komuniste“ i „četnike“.

Ustav bivše SFRJ umnogome je kumovao događajima koji su kasnije trebali da se odigraju. On je donet nama daleke 1974.godine kada nije ni bilo nazanaka da se nešto strašno sprema. Ovaj ustav je usledio nakon „Hrvatskog proljeća“, najvećeg proustaškog nacionalističkog i secesionističkog pokreta iz 1971. godine, kada su Hrvati Srbima već počeli da stavljaju do znanja da im mesto nije u Hrvatskoj, i da oni ljube svoje „očeve domovine“ misleći na takozvane hrvatske Antune (Ante Pavelić, Ante Starčević), i naravno danas im se pridružuje i Ante Gotovina.

Ustav je dao republikama veća prava vezana za određivanje sistema samoupravljanja. Srpske pokrajine bile su izjednačene sa republikama po svojim pravima. Po svemu sudeći Ustav je ukazivao da se više radi o nekoj decentralizovanoj konfederaciji nego federaciji, jer je republikama dato mnogo više prava kao i mogućnosti na samoopredeljenje i napuštanje zajedničke države.

Ovo je dalo vetar u leđa ustaškoj emigraciji koja je jedva čekala Titovu smrt i početak devedesetih. Da bi razbili Jugoslaviju bila je potrebna pomoć od pripadnika Ustaškog pokreta iz Evrope, SAD, Australije i Južne Amerike.

Zapad je unapred znao koga će podržati. Vatikan i papa Jovan Pavle II su po prirodi stvari obezbedili podršku za hrvatsko pitanje od strane celog rimokatoličkog sveta. Na stranu nove hrvatske nezavisnosti stali su najvatreniji katolici širom sveta. Mnogi su dolazili kao dobrovoljci da se bore za novu NDH. Među njima je bilo dosta frankofonskih rimokatolika, Iraca, Nemaca, Austrijanaca, Poljaka, dobrovoljaca iz Latinske Amerike, zatim „albanska braća“, itd.

Godine 1989. uveden je višepartijski sistem kojim su na površinu isplivale sve nacionalističke i profašističke ideje hrvatskog naroda i vlasti. To je bio dobar znak za uspon nacionalističkog HDZ-a na čelu sa Franjom Tuđmanom osvedočenim borcem za „pravo Hrvata na svoj dom“.

Međutim podrška nije bila samo usmena već je bila zasnovana na konstruktivnim naporima SAD, Nemačke, Velike Britanije i drugih zapadnih saveznika da se jednom za svagda reše „nesvrstane“ Jugoslavije.

Rat je počeo 1991. i trajao do 1995. godine kada je zaključen čuveni Dejtonski sporazum kojim smo spasili i sačuvali Republiku Srpsku.

Pre Dejtona, 4. avgusta ujutru otpočela je hrvatska vojno-policijska operacija „Oluja“, sa ciljem etničkog čišćenja Srba sa istorijskog prostora Vojne Krajine (Lika, Banija, Kordun, Slavonija), gde su Srbi živeli još u vreme Habzburške monarhije i gde su obavljali ulogu zaštitnika-graničara tog istog Zapada koji je Srbe rešio još jednom da satanizuje.

Sve je počelo čuvenom aferom „Špegelj“ ili ilegalnim naoružavanjem Hrvatske što je bio prvi i nezakoniti, tajni sistem nabavke naoružanja za potrebe članova HDZ, HOS i MUP-a Hrvatske u jesen 1990. godine. To se dešavalo u doba kada je Socijalistička Republika Hrvatska bila još uvek sastavni deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ova operacija se dešavala u strogoj tajnosti i daleko od očiju javnosti, jer se rukovodstvo SR Hrvatske (Vlada, Sabor i Predsedništvo) pripremalo za rat odnosno za obračun sa srpskom populacijom i pripadnicima JNA u SR Hrvatskoj . Vinovniici ovih ilegalnih radnji su samo simbolično kažnjeni.

Plan za akciju ilegalnog naoružavanja u SR Hrvatskoj sačinjen je još u leto 1990. godine, kada je Vlada SR Hrvatske preko svojih veza uspostavila kontakte na međunarodnom tržištu oružja. Tada se Varšavski savez leta 1990. raspadao, a ujedno i njegove zemlje članice doživljavale su društveno-ekonomsku transformaciju (prelazak iz socijalizma u kapitalizam). Pao je i Berlinski zid i desilo se ujedinjenje Nemačke.

Tako je u istočnoevropskim zemljama zbog povlačenja Crvene armije iz država članica Varšavskog pakta u SSSR, ostala velika količina naoružanja. Akciju ilegalne nabavke oružja iz istočne Evrope je vodio bivši general JNA Martin Špegelj i ministar policije u Vladi SR Hrvatske Josip Boljkovac. Dok je akciju ilegalnog naoružavanja Hrvatske sa naoružanjem iz Argentine, SAD i Kanade vodio Gojko Šušak.

Ipak sve ovo je bilo mnogo pre same Oluje. Ko je finansirao, oružjem naoružao i pomogao da hrvatska vojska nadojena ustaškom ideologijom krvnički krene u „rešavanje“ srpskog pitanja?

Nakon zaustavljanja hrvatsko-muslimanskog sukoba i potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, Hrvatska je počela da se priprema za „Oluju“. Septembra 1994, Hrvatska vlada je uz odobrenje Stejt departmenta, potpisala ugovor, pod imenom „Demokratski tranzicioni program“, s američkom vojno-konsultantskom kompanijom MPRI (engl. MPRI – Military Professional Resources Incorporated).Prema ovom sporazumu, službenici ove firme, koju je predvodio penzionisani američki general Karl Vuono, su intenzivno radili na obuci hrvatske vojske i oficira u vojnom kompleksu „Petar Zrinjski“ u zapadnom delu Zagreba, kao i u mnogim drugim garnizonima.

Grupa građana iz Čikaga, pod nazivom „Krajinske žrtve genocida“, tužila je sudu u Ilinoisu kompaniju L-3 Komunikejšns jer je, kako tvrde, MPRI (danas deo holdinga L-3) obučavao i opremao hrvatske snage, kao i učestvovao u planiranju i sprovođenju akcije Oluja 1995. godine.

Na Brionima, u severnom delu jadranske obale 31. jula 1995. održan je sastanak na kome su prisustvovali Franjo Tuđman, predsednik Hrvatske i hrvatski generali: Zvonimir Červenko, Ante Gotovina, Mladen Markač i Mirko Norac, kao i glavni planer operacija Obaveštajne službe Hrvatske Davor Domazet, zatim ministar odbrane Gojko Šušak i direktor Hrvatske obaveštajne službe Miroslav Tuđman. Svi oni su bili složni u odluci da Srbe treba da istrebe sa područija Krajine, a „Oluja“ je tu do detalja precizirana.

Penzionisani pukovnik Hrvatske, Ante Kotromanović, je izjavio da su pored navedene firme hrvatskoj vojsci u pripremi akcije „Oluja“ pomogli francuski vojni stručnjaci, koji su u Šepurinama kod Zadra, osnivali podoficirsku školu i osposobljavali oficirski kadar. Hrvatske snage obučavane su i od strane iskusnih američkih komandosa koji su imali bogato iskustvo i bili prekaljeni borci na stranim ratištima. Ovom podatku treba dodati i to da su i pripadnici čuvene Legije stranaca učestvovali u realizaciji „Oluje“. Jedan od njih bio je i hrvatski general Ante Gotovina.

Dana 4. avgusta na pravoslavni praznik Blage Marije u 4 časa posle ponoći, američke vazduhoplovne snage su bombardovale dva radara snaga krajiških Srba, samo par sati pre početka operacije „Oluja“. Ovaj čin je još više demoralisao Srbe. U samoj operaciji je učestvovalo preko 138.500 hrvatskih vojnika. Iako su zvanično poricale umešanost u „Oluji“, američke snage su aktivno podržavale ovu operaciju etničkog čišćenja. Američka oprema je korišćena za ometanje srpskih komunikacija, tako da je komandni sektor bio potpuno odsečen.

Akcija je počela napadom na tzv. sektore „Sever“ i „Jug“ na frontu dugom 700 kilometara. Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba na 30 taktičkih smerova u bjelovarskom, zagrebačkom, karlovačkom, gospićkom i splitskom području. Dubina prodora hrvatskih oružanih snaga tada je već bila od 5 do 15 kilometara. Hrvatske Četvrta i Sedma brigada su probile kroz srpski front i ubrzo zauzele Knin i veći deo Dalmacije 5. avgusta.

Kao veliki uspeh prvog dana akcije, hrvatska strana zabeležila je zauzimanje Svetoga Roka. Knin je već bio u okruženju a hrvatske jedinice nekoliko kilometara pred gradom. Srbi odgovaraju napadima na Sisak, Šibenik, Otočac, Gospić, Ogulin…

Nakon operacije, Republika Srpska Krajina više ne postoji. Većina Srba, preko 250.000 ljudi – je bila proterana.

U operaciji „Oluja“ učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP i Hrvatskog veća odbrane. Tim snagama su se, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika. Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom Republike Srpske u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji, izložene čestim napadima hrvatskih snaga.

KOMENTARI



11 komentara

  1. izbeglica srbin says:

    inije trebalo da se muci puno gotovina ni vojsla hrvatska za napad na civile u kninu oficiri milosevicevi jugosloveni su se povukli pre -8 -dana u srbiju a i vojska i gotovina su sve znali da ih nece noko se suprostaviti njima milosevic je potpiso i tako su gazili civile i fatali i klali i bacili u vatre itd. vojska krajine nije znala ni da tudman napada niti je ko rekovojniku da bezi ni da se brani to istprija nije docekala sto su krajisnici srbi docekali od jugoslovema iz beograda

    • Jovan says:

      Srbe Krajisnike su proterali Amerikanci, Nemci i Vatikan, uz pretnju Milosevicu da ako pokusa da brani da ce bombardovati Srbiju sto su i ucinili malo kasnije. Milosevic je mislio da ce tako sacuvati bar Srbiju, ali Nato fasisti uvek idu do kraja,i na zalost okupirali i Srbiju.

  2. milojko says:

    Vi tkz. krajišnici-Vlasi ste očigledno prevareni od strane Srbijanaca.Ti isti srbijanci koristili su vas dok ste im trebali, a onda su vas prepustili svojoj sudbini.Jednostavno, digli su ruke od vas.I sada ste im veliki teret i u Srbiji i Vojvodini.U gore navedenom, niste navele da smo oružje kupovali i od slovenaca.Za jedan "kalašnjikov" dobivali su 2000 dm.,kupovalo se je i od mađara, odlična kopija kalašnjikova.Što se tiče stranih dobrovoljaca koji su ratovali za Hrvatsku, najviše ih je bilo iz Engleske, pa iz Francuske, a tek onda iz Njemačke.Hrvatska držva, iz poštovanja prema poginulim stranim dobrovoljcima, treba da podigne spomenik u Zagrebu, umjesto što Bandić gradi fontane.

    • Rade says:

      Tebi da dignu 2 spomenika,jer si toliko glup da se radujem i želim da vas poput tebe ima još u vašoj ljepoj!

      • milojko says:

        Da ima ovoliko glupana, kao što sam ja u LIJEPOJ NAŠOJ, ti i takvi tebi slični, ne bi ni nogom kročili u nju.

        • Za Srbiju says:

          Jasno je da ti je deda bio Srbin, možda i otac. Nije lako biti janjičar. Pukneš, kad-tad. Pravi hrvati (jako mali deo) nikada nisu mrzeli Srbe. I jedno nagradno pitanje za tebe. Kako se zvao glavni grad Siromašne Vaše, kada još niste bili u vatikansko-bečkim planovima? Samo za tvoje uši, Serbona.

          • milojko says:

            Serebona, može samo da bude tvoj glavni grad, moj NE!Siromašna naša, hehehehe, samo da znadeš da sam puko od dosade, sada trenutno kod mene puše jaka bura, turisti su nervozni, ne mogu se kupati pa mi idu na onu stvar.Kad završi sezona ostat će lijepa svotica eur-a, koju ti samo možeš da sanjaš.(bez puno truda i muke)Dok ja sedim u hladu i brojim eur-e, ti moraš smišljati planove kako da preživiš narednih pet dana.Hehehehe, genetski kod je jebena stvar, još ako ti je turski, a hoćeš da budeš veći Rus od samih Rusa.Pet vekova u smrdiji vlast držahu osmanlije.

          • milojko says:

            Serebona, može samo da bude tvoj glavni grad, moj NE!Siromašna naša, hehehehe, samo da znadeš da sam puko od dosade, sada trenutno kod mene puše jaka bura, turisti su nervozni, ne mogu se kupati pa mi idu na onu stvar.Kad završi sezona ostat će lijepa svotica eur-a, koju ti samo možeš da sanjaš.(bez puno truda i muke)Dok ja sedim u hladu i brojim eur-e, ti moraš smišljati planove kako da preživiš narednih pet dana.Hehehehe, genetski kod je jebena stvar, još ako ti je turski, a hoćeš da budeš veći Rus od samih Rusa.Pet vekova u smrdiji vlast držahu osmanlije.Mnogi srbi su shvatili kako bez puno muke zaraditi u LEPOJ NJIHOVOJ, pa postali veći Hrvati od pravih Hrvata.

  3. jode says:

    Ma pusti jadnog Milojka ajmo u 100 eura da mu se prezime zavrsava na "vić"!Ti isti hrvati sa prezimenom VIĆ i IĆ su najgori koljaci! A nazalost mi Srbi imamo onu staru da POTURICA JE UVEK GORI OD TURCINA posto se ceo svoj zivot jadan dokazuje da je njihov ali se ustvari zna ko je i sta je!

  4. Hans says:

    Pffff, oni naoružani do zuba, još uz podršku JNA i sad mi krivi što smo odbranili svoju domovinu od njihove okupacije i zločina koje su činili na okupiranom teritoriju? E, gamad jedna licemjerna! 😆... ZDS!!! 💖

  5. marko says:

    Kako bilo da bilo računica 30%+30%+30% je urađena i prestanite sa praznim pričama a za sva ova sranja što se dogodiše svi zahvalite pokojnom kralju što je hteo Jugoslaviju (prvo kraljevinu SHS)1918. umesto da je prihvatio kartu sa granicama na balkanu koju su sile antante nacrtale

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *