Kako je propala gej parada?

Kako je propala gej parada?

6 oktobra 2013

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Biro za koordinaciju službi bezbednosti zabranio je održavanje gej parade i svih skupova koji su bili zakazani za subotu. Takva jednoglasna odluka je donešena na osnovu svih procena bezbednosnih službi koje su govorile da se ne može garantovati sigurnost učesnicima gej parade. Dakle zbog bezbednosti učesnika a i drugih odlučeno je da se ne dozvoli održavanje «parada ponosa».

Sve ovo nam govori da su u srpskom društvu izuzetno jaki stavovi koji se protive održavanju gej parade koja se doživljava i kao promocija homoseksualizma. Homoseksualizam je nekada smatran za bolest i anomaliju, ali je on danas u oficijelnoj medicini definisan kao «seksualno opredeljenje», no većinska Srbija ga smatra i dalje za nešto nemoralno ili nenormalno. U ovom slučaju se ne poštuje stav i shvatanje većinske javnosti već se podilazi bučnoj i organizovanoj manjini koja je želela da se gej parada organizuje po svaku cenu, a za to ima podršku Brisela i Vašingtona.

No presek stavova i mišljenja koja vladaju u javnosti i što je zanimljivo među mladima na društvenim mrežama pokazuju da postoji čitav front koji je protiv održavanja gej parade. To se često u medijima naklonjenim gej lobiju svodi na «huligane». Da zaista tu važnu ulogu igraju navijačke grupe među kojima ima huligana ali ima i drugih grupa i pojedinaca koji bi se priključili aktivnom protestu. Pored onih koje nazivaju navijačkim grupama to su i nacionalne organizacije koje okupljaju mlade, zatim tu su i pravoslavne grupe i pojedinci koji smatraju homeseksualizam za izvitoperenje ljudske prirode i za grešno ponašanje. Isto tako se organizacija gej parada doživljava kao «nalog EU» pa to motiviše da se protiv gej parade okupe i oni koji su isfrustirani nacionalnim poniženjima kojima smo podvrgnuti. No njima bi se verovatno priključili, kao i u prethodnim protestima i oni koji su jednostavno mladi gnevni ljudi koji ne vide svoje mesto u društvu. Svi oni zajedno mogu postati, barem na jedan dan i na jednom mestu, ona opasna smesa organizovanog nezadovoljstva koje može dovesti do eksplozije nasilja i haosa u prestonici.

Ono što je značajno primetiti je da je DS pre tri godine prvi put počeo da ozbiljno gubi pozicije u javnosti, a pre svega u prestonici baš na gej paradi u kojoj je bilo nasilja sa obe strane. Problem nije toliko sama gej parada kojoj se zaista protivi većina građana, već i kontekst u kome se odigrava. Kao posledica «naloga EU» ona je doživljena kao još jedno nacionalno poniženje i kap koja može preliti čašu nezadovoljstva. Kada je vlast u kojoj je glavnu reč imao DS pokazala spremnost da po svaku cenu ispuni nalog EU i SAD, a to u praksi znači da na ulicama ima i krvi pa i da neko može da izgubi glavu, to se smučilo ljudima i demokratama je počeo trend opadanja koji se nije zaustavio do sada. Sadašnja vlada je toga svesna i želi da izbegne takvu zamku u koju je možda (svesno ili ne) i uvlače njihovi «zapadni prijatelji».

Mediji su najblaže rečeno jednostrano i navijački izveštavali o svemu što je pratilo priču o gej paradi. Za neke od njih je slika jasna – svi koji su protiv gej parade obični huligani i ekstremni desničari, da ne kažemo fašisti. Drugi su opet otvoreno i bez zadrške zastupali stavove organizatora gej parade koji su naravno sve samo ne objektivni i umereni. Mediji su u većini prihvatili retoriku i argumentaciju gej lobija, a da se pri tom ona druga strana ili ignoriše ili predstavlja kao neko društveno zlo. Ostali ako i nisu učestvovali u promociji gej parade, nisu želeli da sa kritičkim osvrtima na sav taj cirkus rizikuju da budu žigosani od «komesara politički korektnog».

Zabrana održavanja parade homoseksualnosti je donela očekivanu negativnu reakciju zpadnih ambasadora i gej lobija. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić je zabranu gej parade ocenila kao posledicu nagomilane homofobije i mržnje kojom je navodno opterećeno naše društvo, a naročito mladi. Država je po njoj i noj sličnima zakazala jer je donela odluku kojom se sprečava skarednost i nasilje. Ona se u svojim saopštenjima ne postavlja kao zaštitnik prava već više kao portparol gej lobija koji nije ni malo slab i u zemlji i u svetu.

Svi ti gej lobisti, među kojima ima mnogo onih koji nisu gej ali rade to jer je unosno, se naravno pozivaju na ustavno pravo na okupljanje koje jednostrano tumače kao pravo na gej paradu. Pri tom se neopravdano spočitava državi da je neodgovorna samo zato što želi da eliminiše šansu za nasilje i sukobe. Zaboravlja se da je prvi zadatak vlasti da vodi zemlju tako da u njoj vlada mir i stabilnost. Zbog čega bi smo pored svih tegobnih problema i poraza na nacionalnom i socijalnom planu sebi pridodali još jedan – «građanski rat» zbog gej parade. Umesto da se u ovom slučaju podrži razumna odluka vlade koja je imala na umu da obezbedi mir i red u prestonici, ali i da negde razume stavove većinske Srbije, ona je došla na tapet medija, gej lobija, «poverenica» za zaštitu ravnopravnosti i njima bliskih «intelektualaca». Haranga protiv jedine razumne odluke vlade je tolika da se možemo zapitati ko zapravo kontroliše medije – vlada s jedne ili stranci i gej lobi sa druge strane? Ovo je naravno retoričko pitanje.

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *