Kako je Zeleni venac dobio ime

Kako je Zeleni venac dobio ime

2 avgusta 2014

zeleni venacU doba dok Beograd nije bio veći od današnjeg parka Kalemegdana, njegovu tvrđavu je opasivao šanac, koji je od 19. veka zatrpavan, pošto je buduća srpska prestonica počela da se širi. Na tom mestu je nastala bara, koja se i dalje zvala Šanac, a za taj kraj Beograda se govorilo da na njega ljudska noga neće kročiti, a kamoli stanovati.

Predosećajući ipak da će tu biti važan deo grada, braća Aleksa i Stojan Simić, viđeni ljudi i političari u doba kneza Miloša, odlučili su da podignu svoje kuće upravo iznad Šanca. Aleksa je jednu kuću sagradio 1840. na mestu nekadašnje bare, i tako postao rodonačelnik Zelenog venca, današnje četvrti u najprometnijem delu Beograda.

U prizemlju je otvorio kafanu, a prvi zakupac bila je jedna Nemica, gospođa Herman. Ona je dve godine ranije krenula sa mužem šeširdžijom i troje dece iz otadžbine u Srbiju u potrazi za boljim životom. Muž se usput razboleo i umro. Supruga ga je sahranila i nastavila dalje.

Kako je od muža naučila šeširdžijski zanat, pokušala je da se od njega izdržava u Beogradu. Nije joj išlo, pa je zakupila kafanu od Alekse Simića. Gospođa Herman je bila je veoma vredna i uredna, i njena kafana je brzo došla na dobar glas. Na spratu je držala sobe za noćenje.

Umesto naziva, ona je istakla limenu tablu sa vencem od zeleno obojenog lišća. Tako je kafana dobila ime Zeleni venac, a prema njoj i okolina. Kafana je preživela oba svetska rata, a srušena je šezdesetih godina prošlog veka da bi se na njenom mestu podigla autobuska okretnica.

Zeleni venac se mnogo kasnije pročuo prema drugoj svojoj kafani. Zvala se Zlatna moruna, i ušla je u istoriju kao zborno mesto revolucionara političke družine Mlada Bosna, koji su stanovali u okolnim ulicama.

U Zlatnu morunu je u proleće 1914. na ime jednog od članova Nedeljka Čabrinovića iz Bosne stiglo pismo sa beleškom zagrebačkog lista Srbobran o dolasku austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevo. Sa Nedeljkom su bili mladobosanci Trifko Grabež i Gavrilo Princip. Tako je ova kafana na Zelenom vencu postala polazna tačka za atentat na Ferdinanda u Sarajevu, Principovom rukom izvršen, što je bio povod za Prvi svetski rat.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *