KAKO PORAZITI RUSIJU I PUTINA? – Evo na koje sve načine Zapad pokušava da napravi prevrat u Rusiji

KAKO PORAZITI RUSIJU I PUTINA? – Evo na koje sve načine Zapad pokušava da napravi prevrat u Rusiji

29 decembra 2014

moscow 92382Piše: Tomislav Kresović

Putin homogenzuje naciju?

Pre dve decenije u časopisu “Foring Afers” Gompart piše tekst “Kako poraziti Srbiju” analizirajući da upornim ekonomoskim sankcijama EU i Sad prema Srbiji uz veliki pritisak postižu se efekti tz “meke moći”. Kasnije je prema Srbiji korićena “tvrda” moć odnosno vojna intervencija SAD i NATO. Konfrontacija SAD, EU i Ruske federacije je sve intezivnija i sanckcije su sve teže po Evropu i njenu bezbednost ali i ukupni mirovni proces u Ukrajini. Rusko javno mnenje se homogenizuje oko predsednika Putina, ali se i ekonomski polarizuje što u bliskoj budućnosti može da izazove unutrašnje podele na bogate i siromašne na ekstremni način kao i na otvaranje oblika građanske neposlušnosti.

Anekete pokazuju da ruskog predsednika Vladimira Putina podržava 81 odsto Rusa, pokazuje najnovija anketa koje je sprovela američka agencija AP i američki Nacionalni centar za istraživanje javnog mnjenja. „Prema poslednjoj anketi među Rusima Putin je izuzetno popularan. Većina ispitanika smatra da zemlja, suočena sa rastućim ekonomskim pritiskom i sukobom na međunarodnom planu, ide u dobrom smeru“, saopštili su autori istraživanja. Anketa je sprovedena u periodu od 22. novembra do 7. decembra i u njoj je učestvovalo 2.008 građana. Po oceni predsednika Putina ekonomske slabosti koje uvode Rusiju u recesiju su posledice spoljašnjih faktora, ali i unutrašnjih slabosti. Predednik Putin kaže “Oporavak ruske ekonomije moguć je za dve godine, čak i da okolnosti budu krajnje nepovoljne,” čime priznaje postojanje sistemske eknomoske krize. Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da u Rusiji nisu mogući dvorski prevrati.“U Rusiji su nemogući dvorski prevrati, jer nema dvorova. Stabilnost u zemlji zasnovana je na podršci naroda”. Putin ima plebiscitarnu podršku ali dužina krize i težina koju će osećati građani Rusije otvara niz pitanja unutrašnjih turbulencija u Rusiji

Sankcijama do socijalnog bunta

Sankcije prema Rusiji su usmerene da bi je oslabile i izvršile jak pritisak na promenu politike prema Ukrajini ali i energetici kako bi Putina definisali kao političkog diktatora koji sam sa oligarhijom odlučuje o sudbini Rusije i mira u Ukrajini. Koliko ima političkog cinizma i neukusa pokazuje i stav američkog predsednika Baraka Obama koji u izjavi za Si-En-En odbacio optužbe da je Putin „šahovski velemajstor, koji je nadmudrio Zapad i Obamu i gde je kazao „.Putin trenutno predsedava tokom kolapsa ruske valute, velike finansijske krize i ekonomskog pada. To ne izgleda kao neko ko je prešao mene ili SAD“, ističe Obama. Sankcije i pritisak na Rusiju imaju svoju geopolitičku i vojno stratešku dimenziju a to je vezivanje Ukrajine za NATO što predstavlja bezbednosni rizik po nacionalne interese Rusije i način na koji NATO vodi svoju pokitiku sa SAD sa oficijelnom vladom u Kijevu.

Zapadni zvaničnici se nadaju da će ubediti Putina da je cena aneksije Krima i podrške Moskve proruskim snagama u Ukrajini sada prevelika, te da bi ekonomski sunovrat mogao da okrene rusku srednju klasu protiv Putina uprkos njegovoj popularnosti. Zapadne strategije i planeri krize polaze od opcija izazivanja revolta kod ruske srednje klase i oligarha i socijalo podizanje na proteste osiromašenih koji traže ekonomsku stabilnost u odnosu na populističku politiku. Američka politika vešto igra sa atlantističkom politikom sa EU preko straeških ciljeva NATO u Ukrajini i ekonomskih kroz sankcije koje su nametnute Rusiji i koje vode u novu recesiju i EU i Rusije. Recesija koja će verovatno pogoditi Rusiju sledeće godine će otežati oporavak privreda u evropskim državama. S druge strane, američki berzanski indeksi su na rekordno visokim vrednostima, čemu su doprineli i najmanja nezaposlenost i najveći rast zarada od velike recesije koja je počela 2008. godine.Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog krize u Ukrajini već su uticale na rublju, a pad cena nafte je dodatno ubrzao gubitak vrednosti ruske valute

Balkanski model za rusko-ukrajinski sukob

SAD žele vojnu kontrolu Ukrajine i promenu orjentacije ka NATO a da EU i MMF finansiraju ili održavaju ekonomiji Ukrajine uz pauperizaciju Ukrajine plačku resrusa . Ipak Šef geopolitičke obaveštajne firme „Stratfor“ Džordž Fridmen kaže da su SAD, a ne Rusija, odgovorne za promenu posleratnih granica u Evropi. Fridman navodi „studiju slučaja“ geopolitičke promene granica u građanskim ratovima bivše Jugoslavije i pre svega otimanja Kosova iz Srbije i njeno priznanje od strane SAD i većeg broja država EU. SAD žele dodatno pritisak na Rusiji zbog Krima kako bi destabilzovale ekonomiju i vlast u Rusiji a sam Fridman napominje da su „gluposti“ optužbe protiv Rusije da su prisajedinjenjem Krima, navodno, prvi put promenjene granice u Evropi od Drugog svetskog rata. One su promenje padom Berlinskog zida, raspadom SSSR-a i bivše Jugoslavije i dominacije NATO i američke politike u Evropi. Rusija se sada bori za očuvanje sopstvenih interesa na njenim graicama i sa ruskim građanima u Ukrajini koji su deo nacionalnih i bezbednosnih interesa Moskve.

Rusija ne može da dozvoli sebi da bude pod pritiskom sankcija i vojnih pretnji i akcije kao što je bila Srbija devedesetih godina prošlog veka. Ukrainski parlament je doneo većinsku odluku nap preldog vlade da se ukine status vojne neutralnosti iz 2010. godine i otvori put za druge vojne saveze pre svega NATO. To je i bio cilj SAD i izvesno neslaganje u EU oko tog projekta jer se tako još više zatežu odnosi između Rusije i Ukrajine i Rusije prema EU i SAD. Federika Mogerini, šefica diplomatije EU, trudila se po svaku cenu da opovrgne tvrdnje da je meka prema Moskvi. Ona je sa samita od Putina zatražila „radikalnu promenu stava“ i saradnju sa Briselom.- Predsednik Putin i rusko rukovodstvo trebalo bi ozbiljno da razmisle o potrebi za uvođenjem radikalne promene stava prema ostatku sveta i postanu kooperativniji. Svet nikada nije bio tako opasan i nestabilan – navela je Mogerinijeva. Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, tvrdi da je diskusija o Ukrajini tokom radne večere pokazala da je Unija ujedinjenija nego ikada.- Treba nam plan koji će važiti godinama… Nismo previše optimistični, moramo da budemo realni. Rusija je naš strateški problem, a ne Ukrajina. Najveći izazov je način na koji Rusija pristupa ne samo Ukrajini, nego i Evropi – rekao je bivši poljski premijer i glasni kritičar Vladimira Putina, ruskog predsednika.

„Makvijalistička“ igra Lukašenka

Predsednik Belorusije Lukašenko se sastao s ukrajinskim kolegom Petrom Porošenkom kada je opisao dve zemlje kao „susede i rođake“ i obećao da će „u jednom danu“ ispuniti sve što Porošenko zatraži. . Posredno Lukašenko želi da bude medijator sukoba Rusije i Ukrajine i da dobije političke poene Zapada ali i Rusije. Istovremeno Rusija blokadom dela beloruske ekonomije od Lukašenka pravi mogućeg protivnika što nije racinionalna politika Moskve u ovom trenutku zbog obustavljanja ruskog uvoza određenih beloruskih proizvoda. Komentarišući pokušaj Lukašenka da se preko Ukrajine približi Zapadu Aleksej Puškov predsednik odbora za spolje poslove ruske Dume pozorio je predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da bi zbog „detanta“ s Amerikom mogao da završi kao „Milošević, Gadafi ili Sadam Husein“. Puškov kaže „Milošević, Gadafi i Husein – svi su pokušavali da budu prijatelji sa Sjedinjenim Američkim Državama. Njihove sudbine su dobro poznate. Sada SAD nude ‘nove odnose’ Lukašenku. To je opasan eksperiment“. Ovaj komentar Puškova je, kako prenosi Raša tudej, usledio nakon nedavne izjave pomoćnice američkog državnog sekretara Viktorije Nuland da je došlo do malog poboljšanja u američko-beloruskim odnosima. Lukašenko je takođe rekao da beloruski građani „treba da prestanu da se mole samo za Rusiju“ i naložio vladi da pronađe nova tržišta za belorusku robu nakon kratkoročne odluke Moskve da obustavi uvoz proizvoda iz Belorusije. Zategnutost Moskve i Minska može biti samo loš znak za mirovno rešenje u Ukrajini ali i politčke slabosti Putinove vlasti prema svojim saveznicima i širenju izvesne neverice.

Ruski oligarsi saveznici ili protivnici Putina?

Ruski milijarderi ove godine su izgubili neverovatnih 50 milijardi dolara. Problem leži u tome što zemlja tone u recesiju i vidni pad rublje kao i poslovi vezani za naftu i gas i sankcije koje štete i Rusiji i EU. Uticaj zapadnih sankcija i pada cene nafte ugrozio je poslovanje i profite 15 najbogatijih Rusa. Tražeći izlaz iz krize, predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se 41 oligarhu. Cilj razgovora je bio da milijarderi doprinesu tome da se zajedničkim snagama stabilizuje kurs rublje, da narod ne hrli da sa bankovnih računa diže rublje i pretvara ih u devize, ili da kupuje sve što mu dođe pod ruku. U Jekaterinskoj dvorani u Kremlju Putin je biznismenima rekao da je spreman na otvoren razgovor o bilo kom pitanju i ponovio predlog o potpunoj amnestiji kapitala za one koji novac vrate u zemlju. Među biznismenima iz raznih sfera, koji su oko okruglog stola sedeli po azbučnom redu, bio je vlasnik „AFK sistema“ Vladimir Jeftušenkov. On je poslednjih meseci bio u kućnom pritvoru, ali je Putin već ranije rekao da istražni organi nisu pronašli dokaze da je bio saučesnik u pranju novca prilikom kupovine „Bašnjefta“. Dolazak Jeftušenkova u Kremlj bio je svojevrsna rehabilitacija tog milijardera, koja je uticala i na rast cena akcija njegove kompanije.

Među milijarderima su bili Ališer Usmanov, po „Forbsovim“ rang-listama najbogatiji građanin Rusije, zatim Viktor Vekselberg vlasnik grupe „Renova“, Vladimir Lisin, jedan od vlasnika Lipeckog metalurskog kombinata, bankar Petar Aven predsednik Alfa banke, Mihail Prohorov, vlasnik „Oneksima“, Vladimir Potanjin, vlasnik „Noriljskog nikla“, Aleksej Mordaošov, predsednik „Severostalja“, aluminijski magnat Oleg Deripaska, vlasnik „Baznog elementa“, kao i Roman Abramovič, vlasnik brojnih kompanija. Od naftaša su bili Vagit Alekperov, predsednik „Lukojla“, i Vladimir Bogadonov, vlasnik „Surgutnefte gasa“, kao i Sulejman Kerimov, vlasnik kompanije „Nafta–Moskva“. Milijarderi su zamoljeni da do Nove godine „prodaju valutu u porcijama“. Jednostavno rečeno, izvoznici će deo deviza prodavati državi po rasporedu koji su sačinili članovi vlade. Za dve-tri nedelje bi izvoznici prodali od 20 do 30 milijardi dolara, što bi trebalo da umiri devizno tržište. Putin je to nazvao građanskom odgovornošću.

Putin je pozvao biznismene da ulažu novac koji imaju u proizvodnju da bi se prevladale zapadne sankcije. Pozvao je biznismene da budu odgovorni i prema svojim velikim radnim kolektivima, standardu zaposlenih i socijalnim pitanjima, da se ne smanjuje broj zaposlenih: „I država mora da oseća vas i mi nameravamo blisko da sarađujemo sa vama“, istakao je Putin. Finansijeri prognoziraju da bi zbog pada cene nafte 2015. godine ruski budžet mogao da izgubi 331 milijardu rubalja. Poznati ruski ekonomista Igor Nikolajev kaže da će se najverovatnije iduće godine zaustaviti pad cena nafte, ali će one ostati i dalje niske, što je loše za Rusiju. Putin je već tražio da se državni budžet smanji za pet odsto, jedino se neće rezati planirani troškovi armije. Podrška ruskoj vladi i Predsedniku Putinu od strane oligargije ima nacionalni karakter. Ovde ima dvam oguća ishoda. Prvi je većinska podrška oligarha Putinu i vladi i druga je polarizacija i stvaranje opozicije prema Putinu u dinamici odnosa sa EU i SAD što je znak da bi Putin bio vidno oslabljen i ugrožen od trusta ekonomskih oligarhaa koji bi iz svojih interesa pravili razne modele pritiska na Putina i uvezivanja sa zapadnim kapitalom.

Podršku Putinu daje kineska vlada. Kina je uverena da će Rusija prevazići sadašnje ekonomske probleme i spremna je da joj pruži svu neophodnu pomoć, izjavio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji za televiziju Hongkonga. “Verujemo da Rusija ima i mogućnosti i znanja da prevaziđe sadašnje ekonomske probleme. Naši odnosi strateškog partnerstva su na najvišem nivou, a mi uvek podržavamo naše prijatelje i pomažemo im”. Po oceni kineskog ministarstva spoljnih poslova “Ako je Rusiji to potrebno, ponudićemo joj svu moguću podršku”.

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Sale says:

    Rusija je nepobediva!.....http://zlj13051967.wordpress.com/2014/12/28/posle-napoleona-i-hitlera-u-toku-je-treci-veliki-napad-na-rusiju/

  2. Mare says:

    Lukasenko je na vlasti u BeloRusiji do onog momenta kad Putin oseti da igra dvostruku igru. Dokaz je nedavno imenovanje za premijera BeloRusije coveka iz Moskve.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *