Kako posle američkih „demokratskih intervencija“ izgledaju Irak, Avganistan, Libija…

Kako posle američkih „demokratskih intervencija“ izgledaju Irak, Avganistan, Libija…

9 septembra 2013

Iraq War Basra familiesDođe li do američke intervencije u Siriji, to će vrlo verovatno biti „ograničeni napad“.

Predsednik SAD-a Barak Obama i njegov državni sekretar Džon Keri još uvek pokušavaju okupiti kakvu-takvu međunarodnu koaliciju za „kazneni“ napad na režim sirijskog predsednika Bašara al-Asada, kojega smatraju odgovornim za navodni napad hemijskim oružjem 21. avgusta u okolini Damaska.

Istovremeno pokušavaju uveriti i senatore te zastupnike u Kongresu da bi „ograničeni napad“ na Siriju bio najadekvatniji način američkog odgovora na korištenje hemijskog naoružanja, koji ne bi trebao dovesti živote Amerikanaca u opasnost.

Iza izraza „ograničeni napad“ skriva se akcija koja bi trajala najviše 60 dana, uz mogućnost produženja  za dodatnih 30 dana. Amerikanci ne bi slali vojnike na sam teren, već bi najveći deo meta gađali krstarećim projektilima, koje bi ispaljivali s ratnih brodova u Sredozemnom moru. Postoji i mala mogućnost da se u akciju uključe i vojni avioni.

Sličnih „ograničenih napada“ već je bilo u američkoj istoriji, a Business Insider je izdvojio primere iz poslednjih nekoliko decenija.

Intervencija u Libanu

Pre 30 godina, u septembru 1983. godine, tadašnji predsednik SAD-a Ronald Regan upleo je svoju državu u libanski građanski rat. Odlučio je dati podršku oslabljenoj libanskoj vojsci, naređujući svom ratnom brodovima ispaljivanje projektila prema brdima jugoistočno od Bejruta. Onde su tada jako uporište imali pripadnici sirijske vojske, Palestinci i druge naoružane skupine, koje su se ranije povukle iz samog Bejruta, dok su u glavni libanski grad stigli mirotvorci (pod okriljem UN-a) iz nekoliko zapadnih država, uključujući SAD.

Oko mesec dana nakon prvog američkog napada, barake u kojima su spomenuti mirotvorci bili smešteni, napadnute su dvema kamion-bombama. Odgovornost su preuzeli šiitski militanti, a na mestu je poginulo više od 240 marinaca. Regan je sve svoje vojnike iz Libana povukao početkom 1984., a krvavi građanski rat nije okončan sve do 1990. godine.

Napadi na Libiju

Sredinom aprila 1986. godine Regan se upustio u još jednu „ograničenu“ avanturu. Kao odgovor na bombaški napad na berlinsku diskoteku, u kojoj su žrtve većim delom bili američki vojnici (dvojica poginula, 79 ozleđenih), naredio je akciju El Dorado Kanjon. Reč je o vazdušnim napadima na libijske gradove Tripoli i Bengazi.

Amerikanci su Libiju, kojom je tada još vladao Moamer Gadafi, prokazali kao nalogodavca napada na disko klub. U napadima je poginulo 15-ak ljudi.

Iako je jedna od meta bila i danas „rashodovana“ Gadafijeva palata, on se izvukao bez povreda, a naknadno je u palati dao postaviti kip pozlaćene ruke koja u šaci drži američki avion. O neuspehu američke akcije svedoči i činjenica da je Gadafi Libijom nakon toga vladao još 25 godina.

Napadi na Avganistan i Sudan 1998. godine

Početkom avgusta 1998. godine više od 220 ljudi poginulo je u terorističkim napadima Al Kaide na američke ambasade  u Keniji i Tanzaniji. Tadašnji je predsednik Bil Klinton u znak odmazde dve sedmice posle naredio ograničeni napad krstarećim projektilima na navodne Al Kaidine ćelije u Avganistanu te na jednu fabriku lekova u Sudanu, za koju se verovalo da proizvodi hemijsko naoružanje.

Glavna meta u Avganistanu trebao je biti Osama bin Laden, ali on je napad preživeo. Prema nekim informacijama, kasnije se izrugivao s američkim neuspehom govoreći da su projektili pogodili tek nekoliko kamila. Za sudansku se fabriku kasnije ispostavilo da hemijsko oružje nije proizvodila.  Njenim je uništenjem Sudan ostao bez najvećeg domaćeg izvora lekova.

Sama Al Kaida je 2000. godine u Jemenu izvela samoubilački napad na američki ratni brod USS Cole, pri čemu je poginulo 17 vojnika, a 11. septembra 2001. ista je organizacija izvela spektakularni napad avionima na njujorški Svjetski trgovinski centar te na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Još jedan avion je otet i srušen u Pensilvaniji.

Klintonovi napadi na Irak

Nakon Pustinjske oluje, a pre invazije, Amerikanci su izveli tri „ograničena napada“ krstarećim projektilima na Irak. Sve ih je naredio bivši predsednik SAD-a Bil Klinton – prvi put 1993. godine, kada je u znak odmazde za irački pokušaj atentata na Džordža Buša starijeg pogođena zgrada Sadamove tajne službe; drugi put 1996. godine, kada je zbog Sadamovih napada na Kurde i ulazaka njegovih aviona u zone zabrane leta gađana iračka protivvazdušna obrana; treći put 1998. godine, kada je uništeno nekoliko vojnih skladišta i fabrika jer Sadam nije dozvoljavao UN-ovim inspektorima pristup.

U sva su tri navrata Amerikanci tvrdili da su uzdrmali vlast Sadama Huseina, no on je Irakom nastavio vladati „po starome“ sve dok nije započela potpuna invazija 2003. godine.

Ako je suditi po navedenim primerima, učinak eventualnog „ograničenog napada“ na Siriju pod velikim je upitnikom.

(Nezavisne novine – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *