Како постајемо нација лузера!

Kako postajemo nacija luzera!

23 juna 2015

Vladimir-Djukanovic  65Piše: Vladimir Đukanović

Moj dobar poznanik Milinko Nešović, inače vlasnik kompleksa restorana za svadbe i slična veselja Holivud i Aleksandar u beogradskom naselju Ledine, odlučio je da u okviru kompleksa napravi najsavremeniji akva-park sa više od deset bazena i vrhunskom ponudom za goste. Da se razumemo, ne bih o toj temi ni jedno slovo napisao da nisam imao prilike da pročitam gomilu idiotskih komentara na sajtu B92, koji je preneo tekst iz Večernjih novosti o tome da će Beograd dobiti akva-park. Tolika količina zavisti, mržnje prema „došljacima“, mržnje prema Beogradu, vređanje privatne inicijative i omalovažavanje tuđeg rada podstaklo me je da ipak o ovoj temi napišem koje slovo.

Jedan deo naše javnosti stavlja narod u ogroman problem, podstičući ga da ne ceni ničiji uspeh, posebno ne onih koji su došli sa strane, da mrzi svakog ko je od nas uspešniji, dodatno podstući glupu mržnju prema Beogradu pod pričom kako se jedino u Beogradu sjajno živi – što je notorna laž jer se u Beogradu užasno teško živi – da svakog ko je nešto stvorio u životu proglašava lopovom i sl.

Milinko Nešović je čovek iz Raške. Bog ga je pogledao, jer je u Raškoj pre dve decenije pokrenuo mini proizvodnju, čini mi se, ratluka i čokolada. Kako je posedovao jedan lep prostor, sličan betonskoj hali, dosetio se da ga iskoristi tako što će ga iznajmljivati za svadbena veselja. Malo po malo, shvatio je da se od toga može napraviti dobar posao i počeo da ulaže u organizovanje svadbenih i ostalih veselja. Kada je zaradio nešto novca, odlučio je da posao prenese u Beograd i, mic po mic, krvavim radom i sopstvenim znojem stvorio je najveći brend tog tipa u Srbiji, a verujem i u regionu, koji nosi naziv Holivud. Postavio je visoke standarde u tom poslu i danas u Srbiji ne može niko da ga prati. Od države nikada nije tražio ništa, nije nikom uzeo ništa, nije tajkun, već čovek koji je svojim radom nešto stvorio. Sada, kada hoće da otvorio akva-park u kome će zaposliti 50 ljudi, doživeo je da mu gomila besposličara prigovara kako pravi „seljanu u Beogradu“. Oni koji ujutro mrze sebe, a popodne ceo svet i koji tuđi uspeh mrze zato što ništa od sebe nisu uspeli da naprave, takvi danas pišu protiv čoveka sramne komentare.

Sve ovo pišem zato što me ta jeziva malograđanština koja se zapatila u delu naše javnosti ubija u pojam. Radoje Domanović je to sjajno opisao u pripovetci Mrtvo more. Umesto da se čoveku čestita, jer će zaposliti dodatnih 50 ljudi koji će doneti platu u svoje kuće, mi čoveka pljujemo. Umesto da mu kažemo hvala što praviš tako nešto dobro i lepo i što će možda i stranci doći kod tebe i ostaviti novac u ovoj državi, mi čoveka pljujemo.

Zašto? Zato što smo sami nesposobni da nešto stvorimo, pa iz te mržnje sebi, kao izgovor za našu nesposobnost, dajemo opravdanje da je to zbog „došljaka sa strane“. Taj trend u javnosti mogao bi da nas sahrani kao narod. Neće nas sahraniti svi naši neprijatelji, a nema ih malo, nego ćemo sami sebe sahraniti ako ovakvo razmišljanje postane pravilo.

Posebno je nejasna mržnja prema privatnoj inicijativi. Valjda nas je samoupravni socijalizam toliko usrećio da svakog u privatnom poslu danas smatramo za hohštaplera. Postavljam pitanje svim tim dokonim internet-komentatorima, još više onima koji takve komentare modeluju: a šta ste to vi u životu uradili ili stvorili, pa dajete sebi za pravo da pljujete nekog? Koji je to vaš fantastičan uspeh u privredi? Gde ste nekada nečim upravljali i koga ste u životu zaposlili i obezbedili mu platu? Na kraju, koju ste to ideju istakli ili projekat napisali? Da li je moguće da svi razmišljate kako je država dužna da vam obezbedi posao i sigurne plate?

Ako takav način razmišljanja zacari, za naš narod postaće kasno da nešto promeni. Ukorenjivanje negativnog razmišljanja o privatnoj svojini, kao i takvo razmišljanje o ekonomiji, a sve to umešano sa jezivom malograđanštinom, žestoko nas upropaštava, otvarajući pitanje imamo li mi uopšte šanse za povratak. Koliko god da kao država postignemo napredak na ekonomskom, pa i na političkom, takav trend nam smanjuje šanse za oporavak. Takav način razmišljanja nije jednom učinio da šanse prolaze pored nas. Dokaz za tu tvrdnju su komentari na vest da ćemo dobiti akva-park u Ledinama.

(Standard.rs)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Nikoola says:

    Nesto mislim da je morao da plati reket negde usput, a kako bas za prijatelja da ima vas koji ste politicki aktivan. Verovatno biste mu pomogli kada bi vam se obratio makar za ne cekanje u redu za dobijanje svih neophodnih usluga. A to je korupcija, mozda sitna usluga ali ipak trgovina uticajem. Pa kako se naziva onda sprega politicara i privatnih veleposednika nego kriminalom i tajkunskim medju povlascenjem. Ne kazem da ne smete imati prijatelje na visokom polozaju zato sto ste politicar ali bar javno ne treba to da govorite.A ako je taj vas prijatelj posten samo ste mu otezali stvar da se brani jer sta god da uspe i resi neki problem povezivace ga sa vama.

  2. teletabis says:

    Vama sve curi mleko oko usta od poštenja i naivnosti. Pa vi barem znate kako se radi, kako se finansiraju toliki SNS botovi i mediokriteti koji rade na terenu. Lepo neka recimo uplati koju desetinu iljada evrića u fondaciju Dragice i nema brige ili je ovo atar Vučića i Malog uz kevtanje Vesića? To mu dođe kao sukob interesa u SNS. A problem Srbije nije u narodu već u luzerima (ma šta značilo) koji sede u vlasti.

  3. Milivoje Kuzmanović, univ. dipl.oec. says:

    Svaka Vam čast gospodine Đukanoviću! S poštovanjem. Milivoje Kuzmanović

  4. Zoran Modli says:

    Davno je prošao jun mesec, ali, gle, ovu priču pročitao sam tek sada. Ne bih ni znao (moj propust) za akvapark "Holivud" da se baš maločas neke meni srcu drage osobe nisu odatle vratile, divno provevši nedeljno popdne u bazenima, saunama, slanim sobama i, konačno, na ručku u restoranu... Akvapark na Ledinama?! Nikad čuo. Pa još maltene pod nosom? Brže-bolje sam odguglao upit i kao jedan od prvih rezultata dobio baš ovaj link. Ne bih se tek tako složio sa malicioznim komentarima na račun čoveka koji je sve to izgradio. Očigledno je da nije tajkun (kako većinom pogrdno nazivamo svakog zbog čije imovine nam ide voda na usta), već neko vredan i preduzimljiv, čovek koji je krenuo od nule, a trudom stigao tu gde je trenutno. Njegova životna priča liči na HOLIVUDSKU, zato je ime "Holivud" za ovaj kompleks potpuno primereno... Voleo bih da je više ovakvih "holivudskih" priča, pa makar komentari nas koji nikada nećemo mrdnuti dalje od vlastite flašice kiseline bili još otrovniji. :-) Ipak me tuđa sreća raduje više od tuđe nesreće - sreću je lako podeliti (recimo, odlaskom u Akvapark, kad je već tako blizu), dok nesreća ume začas da promeni domaćina!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *