Kako su Alija Izetbegović, Haris Silajdžić i Hasan Čengić od svojih ratnih sponzora zgrnuli na lične račune oko 900 miliona dolara

Kako su Alija Izetbegović, Haris Silajdžić i Hasan Čengić od svojih ratnih sponzora zgrnuli na lične račune oko 900 miliona dolara

28 jula 2013

Izetbegovic SilajdzicRatni lider Bošnjaka u BiH i kasniji član Predsedništva Alija Izetbegović, nekadašnji ministar odbrane takozvane Republike BiH Hasan Čengić i bivši premijer tzv. RBiH Haris Silajdžić uspeli su da zgrnu na lične račune oko 900 miliona od 1,8 milijardi dolara, koje su SAD i arapski svet izdvojili sredinom devedesetih godina za obnovu razorene zemlje, tvrdi ugledni ruski novinar Konstantin Kačalin.

On je tokom rata u BiH, ali i godinama posle završetka sukoba, u više navrata boravio u BiH po nekoliko meseci, istražujući, između ostalog, tokove novca i naoružanja koje je stizalo bošnjačkoj strani u ratnom sukobu. Kačalin tvrdi da je svih 900 miliona dolara koje su prisvojili Izetbegović, Čengić i Silajdžić leglo na njihove specijalne tajne račune.

Misteriozni Sudanac

U svojevrsnom dnevniku ratnih zbivanja iz Sarajeva, koji ovih dana objavljuje na internet stranici „Glas Rusije“, ovaj ruski novinar ističe da tajni računi i danas postoje u Sarajevu i da na njih dolaze milioni iz muslimanskih zemalja. Po njegovim informacijama, sve transakcije se odvijaju preko takozvanih humanitarnih fondova.

– Početkom i sredinom devedesetih ljudi poput Izetbegovića, Čengića i Silajdžića bili su na svom političkom vrhuncu i bili su neposredno odgovorni za ono što se dešava u regionu. Dosta svog materijala iz tog perioda odlučio sam da po prvi put predstavim javnosti. Želim da se sazna ono o čemu zvanično Sarajevo već dugo vremena ćuti – napisao je Kačalin.

On ukazuje i na ulogu Elfatima Al Hasaniena, državljanina Sudana i direktora kompanije TWRA sa sedištem u Beču, poznate u javnosti BiH po vezama sa islamskim ekstremistima. Po Kačalinovim informacijama, Al Hasanien je bio jedan od glavnih sakupljača novca za Bošnjake u BiH.

– Preko njegovog računa prošlo je 400 miliona dolara iz islamskih zemalja, namenjenih Aliji Izetbegoviću. Još jedna firma u Beču pripadala je Zagrepčaninu Salimu Šabiću. On je dvadeset godina bio povezan sa bogatim muslimanima, pa je čak i skupljao novac za izgradnju džamije u Zagrebu – ističe Kačalin.

„Skupljači poreza“

– Tu je i zagrebački biznismen Muhamed Ćatić, koji je dugi niz godina živeo u Emiratima. Upravo je tamo skupljao sredstva iz Bahreina, Katara, Omana, Kuvajta i Irana. Pored njih, u ekipi „skupljača poreza“ našli su se i Irfan Ljevaković i Salih Čolaković. Postojao je još jedan izvor prihoda – izbeglice i bošnjačka dijaspora. Oni su bili primorani da svake godine šalju novac u Sarajevo. Prema nekim podacima, ovaj izvor godišnje je donosio muslimanskim političkim i verskim liderima u Sarajevu do dve milijarde dolara – navodi Kačalin.

Otkriće ruskog novinara u potpunosti je u skladu sa informacijama o proneverenim donacijama za obnovu BiH koje su u prvim godinama posle rata stigle u zemlju. Do podataka o proneverama pokušao je da dođe Parlament BiH, koji je u tri mandata formirao istražnu komisiju za trošenje donacija. Te komisije, međutim, nailazile su na stalne opstrukcije, kako od nevladinih organizacija preko kojih je novac stizao, tako i pojedinih međunarodnih institucija čije su zemlje davale novac.

I pored svih teškoća, te komisije uspele su da utvrde da je u BiH stiglo oko 17 milijardi maraka stranih donacija, od kojih se na nešto više od sedam milijardi tačno zna gde su potrošene, dok se ostatku od deset milijardi gubi svaki trag.

Jovičić: Nikada neće biti utvrđeno gde je završio novac!

Poslanik u Predstavničkom domu BiH Slavko Jovičić Slavuj, koji je u dva navrata bio član komisije za istragu o donacijama, tvrdi da nikada neće biti utvrđeno ni koliko je tačno novca stiglo u BiH, niti gde je taj novac završio.

– To su ćorava posla, jer ovde nikome nije stalo da se ta priča raščisti. A tačno je da je glavni centar svega bio u Beču, odakle su preko Slovenije i Hrvatske stizali milioni koje su Izetbegović u Sarajevu, a povremeno i Čengić u Visokom, delili kako su hteli. Nije tu bilo nikakvih banaka i računa, i novac se nosio u tašnama. Austrijska policija je svojevremeno otvorila istragu o tim kanalima, ali je ona zaustavljena sa viših nivoa, i to dovoljno govori – kaže Jovičić.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *