КАКВИ СУ ЗАПРАВО ОДНОСИ СРБИЈЕ СА НАТО ПАКТОМ! Ужасавајући подаци: Колико уствари сарађујемо са њима?

KAKVI SU ZAPRAVO ODNOSI SRBIJE SA NATO PAKTOM! Užasavajući podaci: Koliko ustvari sarađujemo sa njima?

13 januara 2020

Stav vladajuće strukture u Republici Srpskoj po pitanju NATO puta je već godinama jasan – Srpska prati Srbiju i bira vojunu neutralnost. Za razliku od političkih predstavnika Srba u BiH, predstavnici druga dva naroda žele da BiH postane članica NATO saveza, bez obzira na korake koje na ovom putu pravi Srbija.



Međutim, stručnjaci već godinama komentarišu kako je barijera Republike Srpske prema NATO savezu veća od one u Srbiji. NATO je 2006. otvorio Kancelariju za vezu sa Srbijom i tada je ona ušla u program Partnerstvo za mir. Naredne godine Srbija je ušla u NATO program Proces pregleda i planiranja (PARP), dok je 2009. godine Srbija se saglasila sa prvim Individualnim partnerskim programom sa NATO (IPAP). Program je NATO alijansa odobrila 2011. godine, a dve godine kasnije NATO je odobrio ponudu Srbije da u Kruševcu otvori prvi trening centar u oblasti hemijske, biološke, nuklearne i radiološke saradnje.

Stručnjaci iz Srbije su komentarisali da se Srbija u praksi ponaša kao partnerska zemlja, ali da pokušava umanjiti značaj te saradnje zbog negativnog stava javnosti u vezi sa NATO-om.

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić je nedavno medijima rekla da je Srbija u mnogo boljim odnosima sa NATO nego BiH upravo zbog “tvrdoglavog ponašanja Dodika i zbog opstrukcija koje je on izazvao”.

– Došli smo u situaciju u kojoj je na području Srbije 2018. održana najveća NATO vežba ikada sa nekoliko hiljada učesnika, da je Srbija nedavno usvojila drugi ciklus individualnog akcionog plana ”Partnerstvo sa NATO” – da je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova rekao da je jačanje partnerskih odnosa sa NATO jedan od prioriteta države Srbije, što je izuzetna ocena – rekla je ona. Kako je rekla, stavovi Dodika su možda i rezultat ruskog uticaja, kojeg ima i u Srbiji, “ali i to je realnost koja se mora tako posmatrati”.

Da je Srbija odmakla u saradnji tvrdi i vojni analitičar Đuro Kozar.

– Republika Srbija je ušla u Partenrstvo za mir sa NATO kada i BiH, tačnije 2006. godine. Od tada Beograd ima izraženu saradnju sa NATO savezom kroz zajedničke vojne vežbe, razne seminare i konsultacije – objašnjava Kozar. Međutim, on naglašava da Partnersvo za mir ne znači da je zemlja već u savezu.

– Na to se mora čekati. Pre svega, pitanje je da li ta zemlja želi da uđe u NATO ili želi da ostane u Partnerstvu za mir i da li je spremna da ispuni akcioni program koji zahteva ispunjavanje određenih uslova da bi se približila NATO savezu. To znači da svake godine treba da pošalje određni godiši izveštaj. Taj izveštaj se ovog puta u BiH zove Program reformi – objašnjava Kozar.

Dodaje da Program reformi nije klasični godišnji izveštaj, ali ima dosta elementa koji se mogu pod to podvesti, te navodi još nekoliko ključnih razlika između BiH i Srbije kada je u pitanju NATO savez.

– Srbija nema poziv za članstvo. Ona je partner i ne mora slati nikakve godišnje programe kojima bi se određivao stepen njenog približavanja tom savezu. Srbija je u tom smislu, u položaju partnera, bliže NATO, a BiH je nešto bliže članstu, ali to još ništa ne znači – rekao je on.

Objašnjava da sve države moraju da ispune mnogo uslova da bi postale članice, da se na člansto čeka od šest do 16 godina, te podseća da je i Hrvatska u NATO čekaonici bila devet godina.



Sa druge strane, Kozar naglašava da Republika Srpska ne može da se meri sa Srbijom kada je u pitanju NATO put, jer je Srpska entitet, a NATO sa entitetima nema nikakve veze.

– To može da se meri na nivou BiH i to treba tako gledati. Ne treba to posmatrati kao stav Republike Srpkse i Srbije, već kao BiH i Srbiju. Nemamo entiteske oružane snage, nego snage na nivou države. Zato se odnos NATO put ne može pratiti između Republuke Srpske i Srbije, tako stvari može da posmatra samo neko ko ne zna ustavno uređenje BiH – zaključio je on.

Veći katolik od pape

Šef poslaničke grupe „Zajedno za BiH“ u Narodnoj skupštini RS Edin Ramić je nedavno komentarisao da Srbija više sarađuje sa NATO-om u odnosu na BiH jer, kako je naglasio, neki u RS žele biti malo veći katolici od pape.

– BiH ne može kretati napred bez dogovora tri naroda, jer ustavna struktura je takva da se na nivou države odluke ne mogu donositi bez saglasnosti svih članova Predsjedništva BiH, Parlamentrane skupštine te predstavanika svih naroda – rekao je Ramić.

(Blic)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *