Kao što su svi išli u Brisel sad je čas da opet svi sednu u avion i pravac – Moskva

Kao što su svi išli u Brisel sad je čas da opet svi sednu u avion i pravac – Moskva

4 aprila 2013

Jelena-BrkićPiše: Jelena Brkić

Dan nakon što su najviši državni predstavnici Srbije sačuvali osnovno ljudsko dostojanstvo svog naroda i odbili da priznaju nezavisnost otete južne pokrajine Srbije od strane NATO pakta i EU, potpomognuti šiptarskim teroristima kao pukim izvršiocima i  „topovskim mesom“, započele su analize i prognoze koliko je to  „NE“ ozbiljno, ali i koliko će da  „košta“ našu državu.

Ne želeći ni da pomislim da je  „NE“ samo odlaganje radi dobijanja na vremenu, a opet ne menjajući ni za milimetar svoje mišljenje o aktuelnom državnom rukovodstvu, koje je dosadašnjim činjenjem gazilo po najvišem pravnom aktu države i sadilo tikve sa đavolom koje će se sada obiti o glavu i njima i narodu, u vremenu koje sledi Srbija će nepobitno biti pred velikim iskušenjima, podvrgnuta mnogobrojnim pritiscima i ucenama.

Lične ucene

Zahvaljujući dugogodišnjem bitisanju na srpskoj političkoj sceni i raznoraznim brljotinama, ogroman broj političara u Srbiji ima podebele dosijee za koje Zapad svako malo preti da će im obrisati prašinu. Ko su tačno ti političari i šta u tim dosijeima piše, možemo samo da nagađamo, ali ako je kriterijum snishodljivo ponašanje i prihvatanje svega što se Srbiji nameće kao uslov, reklo bi se da ni sadašnji državni vrh, oličen u velikoj trojci (mada mi uopšte nije jasno zašto Dinkića stalno zaboravljamo) , svakako nema besprekornu prošlost.

U svakom slučaju, beskrupulozni Zapad neće ni sekunde oklevati da izvadi papire na sto!

Ima tu još jedna  „sitnica“: Zapad nikada ne ostavlja u životu svoje izvršioce! Nije ostavio Miloševića, niti Đinđića, neće ni ostale. Njima živi dokazi ne trebaju! Nakon što se završi posao, dokazi se uklone! I zato, dok se ne prizna nezavisnost južne srpske pokrajine, srpski državni vrh je u manjoj opasnosti (daleko od toga da je nema) , nego ukoliko pristane na ličnu ucenu! A kakvi god da su, naši su i država Srbija svakog svog građanina mora da zaštiti od neprijatelja, a onda mu sudi ako je počinio kakvo zlo. A posebno ako su u pitanju ljudi na najvišim državnim pozicijama!

Ucene srpskog naroda

Kako god da su se do sada ponašali, ukoliko imalo srpske krvi teče venama naših  „državnika“, vrlo je moguće da lične ucene ovog puta ne  „upale“. Zato što se svaki Srbin, ma koliko  „mali“ bio, plaši prokletstva Lazarevog i zato što, pored vlasti i bogatstva, ovog puta ne može da se ne pomisli na svoje pokolenje i ono što mu se ostavlja u slučaju da se  „NE“ pretvori u  „DA“.

Dakle, kao kec u rukavu ostaje ucena i pritisak na čitav narod i njegovu budućnost. Kojim tačno redosledom, nisam sigurna, ali ukoliko se ostane pri stavu  „NE“, uslediće ogroman pritisak na čitav srpski narod. Da li će prvo krenuti sa agresijom na severu Kosova i Metohije ili na području Preševo – Bujanovac – Medveđa, ili će nam blokirati evropske integracije (što će svakako obradovati ogroman broj naših građana) , ili će možda to biti u paketu, ali srpski narod treba pripremiti na činjenicu da će uraditi sve da nas na silu nateraju da slušamo!

I šta sad?

Odgovor na ovo pitanje treba da pruže odgovori na sledeća dva pitanja:

Jesmo li spremni da svoju slobodu branimo po svaku cenu?
Imamo li mi pravog saveznika u toj borbi?

Ako jesmo spremni da se branimo, bez obzira na žrtvu koje mora da bude, koraci su sledeći:

– Odmah zamrznuti sve pregovore sa EU (neće se ni njima dopasti što nam ne pozajmljuju novi novac, jer nećemo biti u stanju da im vraćamo stari – kredite kojim su nas porobili, da ne zaboravim: našim novcem koji su oteli delom kroz upropašćene banke, a delom kroz pljačkaroške privatizacije) ,

– Pozvati na narodno jedinstvo u odbrani nacionalnih interesa (otpor će pružati DS, LDP i još neke stančice koje se ne finansiraju iz domaćih izvora, ali sve skupa ne prelaze 20 – tak posto na izborima, a sada nemaju mogućnost da kradu) ,

– Krenuti u aktivnu medijsku kampanju otrežnjenja naroda koga lažu već 20 godina (RTS to može, a mogu i mnogi drugi).

U jedno sam sigurna: kompletna vladajuća koalicija, čak i ovakva kakva jeste, u slučaju da se odluči da brani i odbrani državne interese, imaće ogromnu podršku svog naroda!

Da li, osim naroda, imamo i pomoć saveznika? Kada se u Srbiji pomene saveznik, uz svo poštovanje drugim prijateljskim zemljama, ogromna većina prvo će uperiti pogled ka Rusiji!

Potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin, prilikom posete Srbiji, izjavio je:  „Rusija je sa vama, Putin je sa vama, potrebna nam je jaka Srbija koja će zastupati svoje stavove!“ Srbija sada mora da zna da li je ova izjava samo mrtvo slovo na papiru ili može i u kojoj meri da se osloni na Rusiju ukoliko je ovo poslednje  „NE“ upravo taj stav koji je gospodin Rogozin pominjao!

Da bi se Srbija iščupala iz smrtonosnog zagrljaja neprijatelja, neophodna joj je ruska pomoć! Sva! Vojna, ekonomska i politička! I zato, kompletan državni vrh, koji je nedavno načinio politički skandal i kompletan otputovao u Brisel, sada neka učini to isto, ali pravac – MOSKVA!

Nema više prostora za neutralno držanje: jednom se carstvu mora privoleti! Izbor uopšte nije težak, bratska i pravoslavna Rusija već dugo čeka na srpsko otrežnjenje! Jedino je pitanje da li mogu da poveruju onima u koje ni njihov narod ne veruje? Bogu se molim za još jednu šansu…

(Vaseljenska.com)

KOMENTARI



2 komentara

  1. ilija-ićkan says:

    Daj Bože da se naše rukovotstvo otrezni i da se okrene prijateljima kojih ima dosta u svijetu.

  2. tomo says:

    Jelena, carice, 'cvijeće ti po obrazuu', da je više Jelena u ovoj obeznanjenoj Srbiji, druge bi ptice pevale. Postali smo narod (ali ne svi) bez časti i nacionalnog ponosa, bez plemenitog osećanja patriotizma i poštovanja tradicije i sećanja na naše dedove koji su grdno postradali da bi nam sačuvali otadžbinu. Otadžbina se ne krčmi nego svim sredstvima brani. Preplavio nas je rajetinski mentalitet. Nekad je bilo: glavu dajem - krajinu ne dajem! a sada: sve dajem za šaku dolara, prodajem dedovinu za polovan auto. Menjam dedinu Karađorđevu zvezdu za CD havy metal. Ličimo na ovcu iz one priče kad su je pitali što trči za čovekom kad joj poklao familiju, nju muze, šiša, šutira, ona odgovara: da, ali mi ne brani da pqsem. Ne znam da li je rekla: 'čovek nema alternativu'. Kako se može čuti, i taj isti Zapad nam zamera na kapitulantskom ponašanju i sklonosti ka bezuslovnoj poslušnosti koja se graniči sa slaboumnošću. Pogledajte Hrvate, ustaše na noge zbog ćirilice, za koju još tvrde da je njihova. Ili Albance, za sitnicu eto ih, buljuk na hiljade. 'Pleme moje snom mrtvijem spava'. Da'ko usni san o jedinstvu i slobodnom dostojanstvenom životu. Pozdrav (vitoj) Jeli!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *