Ким Џонг Ун као шеик 21. века

Kim Džong Un kao šeik 21. veka

13 jula 2018

Piše: Branko Žujović

Smatra se da je izraz „velika igra“ u geopolitički rečnik uvrstio Artur Konoli (1897–1842), putopisac i obaveštajni oficir Šeste lake konjičke regimente kralja Edvarda koja je bila pridodata Istočnoindijskoj kompaniji. U pismu upućenom majoru ser Henriju Raulinsonu (1810–1895), Konoli jula 1840. piše: „Pred sobom imate veliku igru, plemenitu…“ U opštoj upotrebi izraz „velika igra“ ustalio je Radjard Kipling romanom „Kim“ 1901. godine.



GROMBČEVSKI I JANGHASBEND 

Velika igra u istoriografiji se, pre svega, odnosi na geopolitičku utakmicu Rusije i Velike Britanije, vođenu od 1830. do 1895. godine, u centralnoj Aziji. U širem smislu, velikom igrom mogu se nazvati sva srednjoročna i dugoročna nadgornjavanja velikih sila.

Viktorijanski London strahovao je ne samo zbog prisustva Rusije u srednjoj Aziji, što je bilo neizbežno, već i od mogućnosti njenog vojnog prodora u Indiju, te izlaska na tropska mora, što je i danas noćna mora Ujedinjenog Kraljevstva. Zbog toga je London preduzimao mnogo više od pukog lova na lisice, idilično dočaranog na „Veddžvudovom“ porcelanu tog doba.

Znameniti su susreti Bronislava Grombčevskog (1855–1926), ruskog oficira poljskog porekla, sa engleskim takmacima u centralnoj Aziji i na Dalekom istoku, pre svih sa Frensisom Janghasbendom (1863–1942). Epski je prizor kada Grombčevski na obalama reke Jarkand poziva Janghasbenda, svog najljućeg rivala, u ruski logor. Nakon večere, njih dvojica do duboko u noć ispijaju votku i brendi, razgovarajući o Velikoj igri. Kažu da je Janghasbend bio oduševljen konjičkim veštinama kozaka, a da je Grombčevski zapazio veštine u rukovanju puškama kod Gurki iz pratnje svog britanskog rivala.

Sutradan su se razišli dostojanstveno, kao džentlmeni, uz obostrano poštovanje. Grombčevski je produžio put Tibeta, a Janghasbend je nastavio da istražuje Karakorum.

Avaj, ni Grombčevski ni Janghasbend nisu imali na raspolaganju satelitske veze, internet, tviter, fejsbuk i jutjub, pa je njihov susret, prenoseći se sa knjige na čitaoca, poprimio obrise legende. Danas su medijski gestovi uvažavanja među protivnicima pitanje (samo)reklame i promocije, a ne časti oficirskog formata.

U GEOPOLITIČKIM OKNIMA 

A nakon jednog, koliko juče neočekivanog singapurskog susreta, neki analitičari počeli su da ističu kako su ležišta retkih ruda u okolini severnokorejske prestonice Pjongjanga, vredna prema većini procena oko šest biliona dolara, basnoslovan ulog u novoj velikoj igri koja ovoga puta, umesto u centralnoj Aziji, počinje na Korejskom poluostrvu sa uveliko promenjenim akterima.

Priča o rudnim resursima Severne Koreje u široj javnosti počinje pre osam godina. U jednom izveštaju, objavljenom 2010. godine u Južnoj Koreji, navedeno je da mineralno bogatstvo severnog suseda iznosi oko sedam bilijardi vona (₩7 quadrillion). Dve godine kasnije institut u Pjongjangu, koji istražuje zalihe rudnih rezervi, procenio je da nacionalne rudne naslage retkih zemnih elemenata vrede 11 bilijardi vona (₩11 quadrillion), odnosno 9,7 biliona – hiljada milijardi – dolara ($9.7 trillion).

Drugim rečima, Kim Džong Un je šeik 21. veka.

Ako nalazišta nafte na Bliskom istoku presušuju, mineralna groznica na Dalekom tek počinje. Zbog toga je, tvrdi se čak u jednom nedavno objavljenom članku, američki predsednik Donald Tramp toliko zapeo da otopli odnose sa Severnom Korejom, jednom od najproskribovanijih članica „osovine zla“, kada već ne može tako lako da je izbombarduje ili izbuši iznutra.

„Ako Amerika ozbiljno ne pokuša da se dokopa ogromnih rezervi retkih minerala Severne Koreje, pobednik će ponovo biti Peking. Pa i Rusija, kada se ima u vidu strateško partnerstvo Rusije i Kine koje se sve otvorenije pokazuje,“ kaže se u članku koji je ovih dana preveden na srpski jezik.

IZVOZ RETKIH ELEMENATA 

Prema izveštaju koji je objavio „Diplomat“ 30. jula 2014. godine, Severna Koreja je započela izvoz retkih zemnih elemenata (Rare Earth Elements – REE) u Kinu januara 2013. Izvoz je, prema istom izvoru, bio skromne vrednosti, svega 24.700 dolara. Nešto kasnije, izvoz u Kinu je zaustavljen, ali je nedugo potom, kako se navodi, dramatično povećan.

„Diplomat“ navodi da je u maju i junu 2014. godine iz Severne Koreje u Kinu izvezeno retkih zemnih elemenata u vrednosti od 550.000, odnosno 1,3 miliona dolara.

Isti izvor tvrdi da je severnokorejska korporacija za trgovinu resursima (Korea Natural Resources Trading Corporation) pre pet godina potpisala dvadesetpetogodišnji ugovor o zajedničkom ulaganju sa kompanijom „SRE minerals“ sa Devičanskih ostrva. Izveštavajući o počecima severnokorejske eksploatacije i trgovine retkim zemnim elementima, „Diplomat“ se pozvao na japanski list „Čoson simbo“ („Korejske novine“) koji je objavio da su pomenuta rudna ležišta u Severnoj Koreji relativno lako dostupna za eksploataciju i razvoj, te da Pjongjang od nedavno istražuje načine na koje to može da učini.

Tako je, navodno, kompanija nastala zajedničkim ulaganjem nazvana „Pacifik senčuri“ (Pacific Century Rare Earth Mineral Limited) dobila odobrenje da izgradi fabriku za preradu retkih zemnih elemenata na području Džongđu, oko 150 kilometara severozapadno od Pjongjanga. Severna Koreja je nastavila da ohrabruje ulagače iz Evrope i Azije, očigledno prepoznajući eksploataciju i izvoz retkih zemnih elemenata kao snažan motor domaće privrede, što je u izjavi za „Glas Amerike“ svojevremeno potvrdio i Čoj Kjung-su, predsednik Instituta za istraživanje Severne Koreje iz Seula.

Perspektivu ovog unosnog posla, pored unutrašnje snage same Severne Koreje koju ne treba precenjivati, ali ni potcenjivati, određuju odnosi velikih sila u regionu i šire ekonomske prilike.

KINA VLADA 

Kina je bez premca po proizvodnji i izvozu retkih zemnih elemenata. Ona godišnje proizvede oko 105 hiljada metričkih tona ovih elemenata.

Kineska snaga u oblasti eksploatacije retkih zemnih elemenata koncentrisana je u mestu Bajan Obo, oko 120 kilometara severno od grada Baotou, u Autonomnom regionu Unutrašnja Mongolija, na severu zemlje, gde se nalazi veliki rudarski distrikt. Bajan Obo je najveće nalazište retkih zemnih elemenata na svetu i jedno od najvećih nalazišta niobijuma. Prema nekim izvorima, rezerve rude niobijuma (0,14 odsto) u Bajan Obu iznose 40,1 miliona tona.

Relevantni izvori na drugo mesto po eksploataciji retkih zemnih elemenata stavljaju Australiju sa dvadeset hiljada tona. Treća je Rusija sa tri hiljade tona. Slede: Brazil, Tajland, Indija, Malezija i Vijetnam. Među najvećim svetskim proizvođačima retkih zemnih elemenata su i Sjedinjene Američke Države. Tokom narednih godina vrhu ove liste će se, bez sumnje, pridružiti i Severna Koreja.

Letimičan pogled na ovaj spisak jasno pokazuje gde je težište eksploatacije retkih zemnih elemenata. Od devet najvećih proizvođača, samo osrednji Brazil i SAD sa samog začelja liste nisu u Aziji.

BUDUĆNOST JE NA DALEKOM ISTOKU

Velike mineralne i uopšte rudne rezerve, koje poseduju Kina, Severna Koreja i Rusija u svom azijskom delu, treba šire posmatrati od Trampovih izliva oprečnih zaključaka i odlika. Budućnost eksploatacije najvećih svetskih nalazišta retkih zemnih elemenata odvijaće se uporedo sa evroazijskim integracijama. Odvijaće se i preplitati interesno, tržišno i geopolitički sa razvojem ekonomskog pojasa duž puteva svile, ruskih energetskih projekata, razvojem severnog morskog puta, povezivanja evroazijske infrastrukture – poput buduće pruge za vozove velikih brzina Moskva–Peking i gasovoda koji Rusija namerava da gradi preko Severne do Južne Koreje, zatim povezivanja zemalja jugoistočne Azije i drugih logičnih, dakle nezaustavljivih projekata. Nesumnjivo je da interesovanje SAD za rudna blaga Severne Koreje postoji, ali ono nije određeno pukim dnevnim promenama politike.

Naprosto, snaga Severne Koreje i raspored snaga u svetu i regionu već sada isključuju mogućnost bilo kakvog američkog ekskluziviteta u oblasti buduće eksploatacije retkih zemnih elemenata. U kojoj meri će američke kompanije, eventualno, u budućnosti biti zastupljene u poslovima eksploatacije rudnih ležišta severno od Pjongjanga, zavisiće od mnogo čega, računajući tu i agresivno američko vojno prisustvo na jugu Korejskog poluostrva.

Povrh svega, niko od aktera velike igre na Korejskom poluostrvu i oko njega ne treba da računa na severnokorejsku naivnost. Reč je o zemlji koja je odolela nezamislivim pritiscima, izolaciji i medijskoj torturi, a pri tome je razvila vlastiti nuklearni vojni potencijal, moderne gradove i došla na korak do osvajanja kosmosa. Samo oni koji ne prate ili preziru Pjongjang ne znaju da je, primera radi, samo tokom ovog meseca tamošnja kompanija (Kumbit Essential Plastic Goods Company) razvila nano-antibakterijsku boju epoksidne smole čiji sterilizacijski potencijal dostiže 99,5 odsto, a otpornost na ultraljubičasta zračenja premašuje 80 posto.

Medijski odnegovan prezir prema režimu u Pjongjangu navodi nas na iskrivljene predstave i nedopustivo pojednostavljene zaključke koji ne izlaze iz crno-belog spektra. Pritom, autor ovih redova ne ulazi u kvalitativnu ocenu samog režima u Pjongjangu, prepuštajući je državljanima Severne Koreje.

Zbog svega ovoga je tvrdnja da će Peking ponovo biti pobednik, ako se SAD „ne dokopaju“ ogromnih rezervi retkih minerala u Severnoj Koreji, potpuno besmislena. Peking je, naime, već sada pobednik te nove velike igre, pod uslovom da ona ne istupi iz okvira ekonomskog i mirnog.

PRŽEVALJSKI ISTRAŽIVAO UNUTRAŠNJU MONGOLIJU

Jedan od najpoznatijih ruskih putnika i istraživača centralne Azije i Dalekog istoka, gde se danas nalaze najveća nalazišta retkih zemnih elemenata, bio je general-major Nikolaj Prževaljski (1839–1888), putopisac, geograf, obaveštajac i prirodnjak, član Ruske akademije nauka. Po Prževaljskom su prozvane naročite vrste koje je otkrio – stepski konj Prževaljskog (Equus ferus przewalskii) koji je nastanjivao prostranstva centralne i istočne Azije, a danas je ugrožena vrsta i gazela Prževaljskog (Procapra przewalskii) koja je nastanjivala sever Kine, odnosno oblast Unutrašnje Mongolije, a danas je retka i viđa se oko jezera Ćinghaj.

Prževaljski je preduzimao ekspedicije do Pekinga, preko Kjahte i pustinje Gobi, u Sinđang na zapadu Kine, na Tibet, do jezera Ćinghaj i reke Jangce. Sa ovih putovanja donosio je dragocene informacije, naučne podatke i brojne životinjske i biljne vrste, od kojih su neke prozvane po njemu.

Zanimljivo je da je u Rusiji postojala legenda da je Josif Visarionovič Staljin bio vanbračno dete Nikolaja Prževaljskog. Ovu legendu književno je obradio ruski disident i akademik srpskog porekla Vladimir Vojnović (Vladimir Nikolaevič Voйnovič) u delu „Život i neobične avanture redova Ivana Čonkina“. Vojnović je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i autor kosmonautičke himne u SSSR-u („Četrnaest minuta do starta“).

RETKI ZEMNI ELEMENTI

Retke zemne elemente čini 17 elemenata iz periodnog sistema: skandijum, itrijum, lantanijum, cerijum, prasodimijum, neodijum, prometijum, samarijum, europiujum, gadolinijum, terbijum, disprosijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum, lutecijum.

Bez ovih elemenata danas je nemoguće zamisliti kosmičku, telekomunikacionu, računarsku, vojnu i uopšte visokotehnološku proizvodnju.

I JAPANCI U IGRI

Aprila ove godine svetski mediji preneli su vest da su u području malog Markusovog ostrva, dugog svega kilometar, japanski istraživači pronašli rudni sloj od oko 16 miliona tona koji sadrži itrijum i druge elemente neophodne za proizvodnju pametnih telefona, raketnih sistema, elektromobila i drugih visokotehnoloških proizvoda.

CENE NA ŠANGAJSKOJ BERZI

Prošle nedelje cena prasodimijuma na Šangajskoj berzi kretala se između 420 i 430 hiljada juana (54.800 – 56.100 evra) za tonu. Za kilogram terbijuma dobijalo se u proseku oko 3.075 juana (oko 400 evra), a za kilogram disprosijuma oko 1.170 juana (140 evra).

JUAN IZGUBIO VREDNOST U ODNOSU NA DOLAR

Kada već govorimo o velikoj igri koja kao da započinje oko Severne Koreje, pomenimo i aktuelni pad vrednosti juana u odnosu na američki dolar. Kineska centralna banka u utorak je saopštila da je vrednost nacionalne valute oslabila za 340 baznih poena, na 6,6497 juana za američki dolar, što je najniža vrednost juana od 25. avgusta prošle godine.

Podsetimo, trećeg januara ove godine, uoči prvih carinskih varnica na relaciji Vašington–Peking, juan je imao najvišu vrednost u odnosu na dolar još od trećeg maja 2016 – za dolar se tada dobijalo 6,4920 juana.

Slabljenje vrednosti nacionalne valute efikasan je mehanizam koji omogućava bolje pozicioniranje domaćih izvoznika.

Ji Gang, guverner Narodne banke Kine, tim povodom je u utorak izjavio da juan ostaje u osnovi stabilan na, kako je naveo, razumnom i uravnoteženom nivou, te da centralna banka prati zbivanja na tržištu stranih valuta.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *