КИНА ИМА ПОНУДУ ЗА ПОЛОВИНУ ПЛАНЕТЕ: Да ли ће ово окренути цео свет наглавачке?

KINA IMA PONUDU ZA POLOVINU PLANETE: Da li će ovo okrenuti ceo svet naglavačke?

15 maja 2019

Piše: Drmitrij DROBNJICKIJ

PREDSEDNIČKI kandidat iz američke Demokratske partije Džo Bajden odlučio je da na predizbornom skupu u Ajovi udari po `protekcionistima` zbog njihove preterane zaokupljenosti „problemom Kine“.

Svojim pristalicama je rekao: „Zar će Kina pojesti naš ručak? Ama, ostavite se ljudi! Znate li šta ću da vam kažem? Kina nama uopšte nije konkurent!“.



Zbog ovih reči su se na Bajdena kritički okomili i republikanci i njegove demokrate.

Drugi demokratski pretendent na Belu kuću – Tim Rajan – ocenio je da je potresno koliko je bivši potpredsednik SAD „neadekvatan sadašnjem stanju stvari“.

Saglasan sam sa misterom Rajanom. Bajden ili lukavi ili uopšte nije svestan promena koje su se u svetu dogodile za poslednjih 10-15 godina.

Nekada su u svetu postojale (u svim zemljama) sve osnovne „partije“ – prozapadna i prosovjetska… Približno 10 odsto pristalica obeju `partija` – smatrali su SAD i socijalistički blok silama dobra i iskreno su bili na njihovoj strani. To su – između 1960. i 1980. – bili ubeđeni globalisti, samo sa suprotstavljenim ubeđenjima.

Ostali su savez sa Moskvom, ili sa Vašingtonom, smatrali najmanjim zlom.

Čak je lider Demokratske partije Edvard Kenedi, koji je bio Bajdenov učitelj,1983. i 1984. pokušavao da uspostavi saradnju sa KGB da bi sprečio Ronalda Regana da osvoji drugi predsednički mandat.

Onda se sovijalistički blok raspao, a SSSR prestao da postoji, pa su nekui požurili da proglase `kraj istorije`.

Rukovodstvo Rusije tada uopšte nije nameravalo da se svađa sa globalnim načelstvom… Zapad ipak nije uspeo da rpoguta celu Rusiju, iako je Moskva išla na značajne ustupke.

Slivanju Rusije sa Zapadom tih godina je smetala i – Kina.

Kada je Deng Sjaopin proglasio svoju strategiju mirnog razvoja i počeo da Kinu postepeno pretvara u fabriku jeftinih stvari za `zlatnu milijardu` – svi na Zapadu su aplaudirali Niksonu i Kisindžeru jer su vešto uneli raskol u socijalistički lager i zadugo osujetili zbližavanje Moskve i Pekinga.

Međutim, Kina već krajem Hladnog rata više nije bila država na čije čelo je on faktički došao krajem 70-ih.

Kina se razvijala gigantskim tempom i počela da bilduje vojne mišiće. Postala je nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti UN, a sada i druga ekonomija sveta.

U međuvremenu je ekonomska povezanost Kine i Sjedinjenih Državapostala tolika da su neki analitičari počeli da govore o „specifičnom bloku dveju država“ i o Čimeriki (Chimerica).

Taj blok se dugo – uprkos sve većim geopolitičkim protivrečjima, čak i vojno-strateškim trenjima između Pekinga i Vašingtona – smatrao nerazorivim.

SAD su glavno tržište za kinesku robu. Peking je i vlasnik pojedinačno najvećeg dela američkog državnog duga. Unutrašnje tržište Kine postalo je postepeno veoma važno i za SAD i za EU.

Kini je takođe – kao i SAD – postalo pretesno u globalnom svetskom poretku. Ona više ne želi da samo fabrikuje stvari. Kina postaje i tehnološki lider sveta.

Ona je jedan od glavnih, ako ne i glavni, pretendent za prelazak na novi tehnološki nivo.

Pretvaranje Kine od velike fabrike pod upravom globalnog načelstva u centar za upravljanje, u najmanju ruku, delom sveta – Zapad je primetio prekasno.

Taj previd se liberal-globalističkoj eliti dogodio iz dva razloga. Zbog pojave na Zapadu jake nacional-populističke opozicije i preterane samouverenosti globalnog načelstva.

Mnogi predstavnici zapadne političke klase i ekspertokratije su još i 2017-te smatrali da Kina može zameniti SAD (i „nemogućeg Trampa“) u ulozi „lidera globalizacije. Domaći populisti su kolektivnom Zapadu izgledali opasnijim od Kine.

Samo, veoma brzo im je postalo jasno da Peking ima nameru da igra – po svojim pravilima. Osim toga, odrekao se svoje hiljdugodišnje neekspanzionističke spoljne politike.

Istina je, tajne službe Kine ne organizuju državne prevrate u drugim zemljama (mada, ko zna šta se uistinu događa u Africi?!), a kineska ratna avijacija ne izvodi „humanitarna bombardovanja“. Ali, Kina već ima nemalo vojnih baza po Aziji i Africi.

Mada sa određenim kašnjenjem, kineski vojnici prate logističke koridore koji nastaju u okvirima strategije „Jedan pojas, jedan put“.

Krajem aprila se trijumfalno završio samit pod tim nazivom, a bio je veoma reprezentativan i okupio je sve što je iz nekog razloga kivno na staro globalno načelstvo ili aktuelnu nacional-populističku administraciju u Beloj kući.

Mnogi su očekivali da će Peking vršiti pritisak da se nešto potpisuje, ali je Kina opet postupila na svoj način. Svima je ponuđeno da postanu suosnivači nove infrastrukturne mreže koja će obuhvatiti celu Evraziju i veći deo Afrike.

U suštini: da postanu suosnivači – nove globalizacije.

Globalizacije na kineski način.

Zasad nije sasvim jasno ni kakva će zaista biti ni koliko će brzo biti formirana.

Možda ni drug Si Đinping još ne zna kakva će biti kineska verzija svetskog poretka za polovinu Zemljine kugle. Međutim, potpuno mu je jasno da mora dosledno realizovati taj ambiciozni projekat. Jer, u suprotnom Kina neće moći da izađe na kraj sa problemima koji se unutar nje gomilaju.

U samim Sjedinjenim Državama već postoje sve uticajne `partije` – prokineska i antikineska.

Obe imaju malo idejnih pristalica – kao nekada prosovjetska i proamerička – ali je zato u njihovim redovima mnogo političara, eksperata i biznismena koji veruju da prave izbor u prilog manjeg zla.

Ima takvih `partija` i u drugim zemljama. Odnos prema „Pojasu i putu“ zamalo nije rasturio vladajuću koaliciju u Italiji.

U Rusiji se čuju glasovi podrške „strateškoj alijansi sa Kinom“, ali i upozorenja sa se treba čuvati „kineske opasnosti“.

Bivši Trampov savetnik i jedan od glavnih ideologa nacional-populizma u SAD – Stiven Benon – javno je pozvao Moskvu da uđe u zapadnu alijansu. Poznati američki analitičar Jan Bremer faktički je Rusiju već svrstao u „kineski blok“.

Idealna strategija bilo bi formiranje nekog novog pokreta nesvrstanosti.

Bez izolovanja od svetskih procesa i stajanja na nečiju stranu, a sa povoljnostima od takve pozicije.

Takav pokret bi mogle podržati mnoge zemlje, uključujući i evropske. One koje beže od dosadašnjeg globalnog načelstva, sa njegovim radikalnim, a ne žele ni da se suoče sa novim načelstvom – strašnim i neshvatljivim.

(Fakti)

KOMENTARI



9 komentara

  1. Gongo Mudongo says:

    Rusko-kineski savez-novi vladar sveta ! SAD i EU će se raspasti u krvi. Muslimani će im u tome pomoći.

  2. milorad2 says:

    tiha voda breg roni, to je kineska strategija i ona počinje da ladi noge amerikancima, izgleda da nije baš sve onako kako su planirali sa kinom:)Izgleda da kina uskoro neće plesati na melodiju frulice iz zlatne milijarde jer kina NIJE zlatna milijarda:)Kina je kineska MILIJARDA I KUSUR :)

  3. Budi Bog s nama says:

    Tako mnogo pretpostavki? Tako razmišljaju samo američki analitičari. Ali je činjenica da svi ovi narodi i sile narodne nastavljaju da čine kao što su i do sada činile. A opet, svi se pomalo uslađuju po novim trendovima u tehnologiji oružija, ekonomije i trgovine, i opet sve ide do krajnjih granica dok ne popuca pa iznova. "Prolaze ratovi, padaju vlade, Pitove ruke više nisu tako mlade, od Aljaske do Meksika."

  4. Zoran says:

    Ta polovina planete za koju Kian ima ponudu ceka samo da joj se nesto udeli. Ako Kina hpoce d apoklanja, ond amoze, ako ne, onda nista.

  5. kojic jovan says:

    Pa sta, bice sve isto...

    • samostalan says:

      Vladari iz senke mogu da pomere centre moci, ali ce ukupno ustrojstvo sveta bazirano na ZLU, ostati nepromenjeno, narocito za sirotinju, sto znaci za 90 % stanovnika planete, bez obzira na naciju i religiju.

  6. teoretičar says:

    Imam utisak da se pojavljuje sve više realnih i logičnih komentara. Kina nikada Srbiji nije bila vojni neprijatelj niti je napala Srbiju. Ali Kina nikada nije bila Srbiji ni vojni prijatelj, dakle, nikada nije Srbiji vojno pomogla. Kaže dečkić, onaj čika što je istuko Peru kada mi je razbijo nos je moj prijatelj. A onda čika istuče i dečkića jer mu nije dobro obrisao cipele skojima je zagazio u blato kad je mlatio Peru. Kina još uvek nije zagazila u blato ni za kojeg dečkića. Kina nema nikakva iskustva pobeda. Jednostavno, Kina je u svojoj milenijumskoj istoriji trpela samo poraze, rasturanja, propasti, prilagođavanja i okupacije. Od Mongola, preko Japana i Britanaca do Amerike uz neprekidne i većinom poražavajuće mini sukobe sa Rusijom i Indijom. To tek da se malo razbije neko opšte pozitivno mišljenje o pozitivnoj i uspešnoj istoriji hiljadugodišnje Kine. Nije nikada bila uspešna i slobodno se može reći da je izgubila sve ratove koje nije ni želela ni prouzrokovala, ali su joj nametani. Dakle, Kina nikada i ni jedan jedini put nije uspela da se odbrani. Zato ima prekrasne teoretičare rata i divne ideje. Šta će sada biti? Šta će se dogoditi? Čisto sumnjam da će stići daleko. Najveći deo uspeha kine je uspeh započet sa proizvodnjom za Američko tržište a kasnije se to proširilo na ceo svet. Malo Amerika izvozila kinesku robu, više Kina, ali Kina zavisi od Amerike više od 50% kako god gledate. Da li Zapad zavisi od Kine? Zavisi, ali ta zavisnost je manja za pola od kineske zavisnosti od Zapada. To je prva slaba tačka i Kina pokušava brzom brzinom da pronađe zamenu ZA zapad koji se sprema najozbiljnije da je postavi onako kako njemu odgovara. Nažalost, sve druge državice sveta nemaju nikakve dugoročne niti strateške koristi od Kine jer jednostavno Kini ne treba ni jedna jedina država koja bi uz kinesku pomoć htela da razvije neku solidniju proizvodnju. Kina neće nikada stvoriti Južnu Koreju, Japan ili Nemačku kao Amerika što je stvorila, jer Kini jednostavno ne odgovara ni jedna država koja može da proizvodi. Tu je glavna spoljna slabost Kine, mislim na budući razvoj. Države koje sada gledaju u savez sa Kinom, vrlo brzo će menjati svoje stavove jer Kina je globalno orijentisana na sasvim drugačiji način od Amerike. Ni jedan ni drugi globalizam nisu niti poželjni niti dobri niti prihvatljivi na duže staze od celog čovečanstva, a globalizam zahteva podršku celog čovečanstva. Tu je američki globalizam prvi put naišao na vrlo široko suprotstavljanje i prve države lpje su javno i naočigčed celog Sveta platile su Libija, Irak, SR Jugoslavija, Sirija, Iran, Rusija..ali su ipak, zahvaljujući Putinu, uzdrmali zahuktalu globalističku mašinu i naterali je na kočenje. Druga slaba tačka Kine je njeno stanovništvo. Famozno organizovano preko Mao Ce Tunga pa do danas, stvorilo je jednu JEDINSTVENU radnu organizaciju, ali...Nažalost, već je došlo do polarizacije i stvaranja bogataša, srednje klase i ogromne klase iskorišćenih radnika koji rade za jedan dolar dnevno. Trenutno novo stvorene dve gornje klase su izuzetno jake, ali to je ograničeno kratkim dahom. Jednostavno zato što je u donjoj klasi siromašnih i nejavnih, ne medijskih radnika Kine gotovo trećina kineskog naroda. I da se malo našalim, treća slaba tačka kine koja je neće ništa koštati, je moje shvatanje kineskog raspada do kojeg će neminovno doći čak i brže nego što se raspao SSSR ali smatram da će to biti krvavi raspad. Pobogu ljudi, Kina je veći globalista od Amerike, veći papa od pape a vi svi očekujete neki napredak koji će doći iz Kine? Neće doći nikad i kamo sreće da Kinu zaustave na vreme dok nije nanela još više štete.

  7. teoretičar says:

    Normalno je mrzeti Ameriku, mislim Srbima, normalno je voleti Kinu ali braćo mila, bar ovo drugo, nije nimalo LOGIČNO! Kini ne treba razvijen Svet nego robovsko tržište i sirovine. Kud ste navrli Kina pa Kina. Ne daj mili Bože. Kao Zapad i još gore, kada ti Kina da kredit, onda dođu njeni radnici da nazidaju nama tulene, kaldrme i mostove a ne da zidaju naši radnici. Pa kad bi Kina ulagala da se mi ili bilo koja država razvijemo i da postanemo moćni proizvođači, pa šta bi Kina radila??? Zato su kineski krediti ustvari izdavanje kineskih firmi sa kineskim radnicima a plaća se našim resursima jer mi para nemamo, a nećemo ih dobiti ni od Kine, i tu narod ne vidi ni para ni posla. Oni rade i grade na našoj zemlji, mi dajemo sirovine koje Kini trebaju za proizvodnju, a naši radnici vozaju gola dupeta po kineskim kaldrmama i ne rade ništa. Ne zidaju mostove, sirovine odoše u Kinu i zbogom pameti. I Američki globalizam je počeo da proklizava baš na ovim stvarima. Videćete da će se Rusi prvi usprotiviti davanju sirovina Kini onog momenta kada Kina pomisli da je došlo vreme da uceni Rusiju i da joj više ne daje pare, nego da dolazi sa svojim radnicima i gradi put svile kroz Rusiju a da Rusija daje svoje sirovine za taj posao i da ruski radnik voza golo dupe po putevima koje su izgradili Kinezi. Jel vam sada malo jasnije zašto Kina neće proći? Da ne pišem ponovo o opijumskim ratovima i planovima Britanske imperije sa Kinom, koje je danas preuzela Amerika. Pisao sam već i o tome i školama u Kini i ko ih otvorio, ko ih finansirao ko stvarao programe učenja kineskih rukovodilaca, ko i kako gradio svoj uticaj na kineski razvoj...Koji crni Soroš? On je igračka spram onoga šta je Zapad napravio od Kine. A Kina hoće da se osamostali? Pa to je onako slično seoskoj slikarskoj naivi. (Aj sad, ne kažem da se to možda neće dogoditi, ali bolje da se ne dogodi)

  8. petrovgrad says:

    Uskoro će Rusija i Kina da u svojim zemljama uvedu svoje valute i da izbace lažne dolare. Ja ne mogu da shvatim da je dolar dominatan u odnosu na rublju i jen i to u samoj Rusiji i Kini. Na žalost i Rusija i Kina su zavisne od dolara, malte ne njegove su kolonije. Mogu da zamislim koliko je Rusija izvezla gasa i ostalih energenata u EU za ofarbane papire zvane dolare.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *