КИНА ОКРЕНУЛА ЛЕЂА РУСИЈИ!? Да ли су Кина и Америка управо склопиле ВЕЛИКИ САВЕЗ?

KINA OKRENULA LEĐA RUSIJI!? Da li su Kina i Amerika upravo sklopile VELIKI SAVEZ?

22 juna 2017

Sjedinjene Države i Kina zbližavaju političke pozicije. Tako i toliko da se „Velika dvojka“ (G2) već dovoljno dobro vidi.

A ništa nije počelo juče i ima i širi kontekst.

London je 2016. godine zauzeo prvo mesto u svetu po ofšornim operacijama sa juanom, zbacivši sa pijedestala Singapur. Sada su u londonskom Sitiju otvoreni depoziti na 50 milijardi juana, a tržište svop-operacija sa učešćem kineske i britanske valute, koje su stvorile Banka Engleske i Narodna banka Kine 2013-te (kada je Si Đinping obnarodovao koncept „Novog Puta svile“), sada je već premašilo 350 milijardi juana (oko 51,3 milijarde dolara).

Trgovinska razmena dve zemlje je 2016-te dostigla rekordnih 74,34 milijarde dolara.

U Londonu i Pekingu očekuju da će se njihovi odnosi posle Brexit podići na novi, viši nivo i da će formirati veliku zonu slobodne trgovine koja će u perspektivi obuhvatiti i SAD, Indiju i Pakistan.

Zato Amerikanci žure da se zbliže sa Kinom. Jer, na „praznik života“ se može i zakasniti.

U Vašingtonu je 21. juna startovao prvi američko-kineski dijalog u sferi diplomatije i bezbednosti (Diplomatic and Security DialogueD&SD).

Format tog skupa su odredili na Floridi Donald Tramp i Si Đinping, dok su razgovarali u Trampovoj rezidenciji Mar-a-Lago.

Sa američke strane u D&SD učestvuju državni sekretar Reks Tilerson i šef Pentagona Džejms Matis, a sa kineske – član Državnog saveta Jan Đeči i načelnik Generalštaba general Fan Fenhuei.

Kinezi imaju nameru da pokupe „geopolitički kajmak“, a za D&SD su se temeljno pripremili.

Pre nedelju dana su se u Njujorku sreli predstavnici 30 najvećih tink-tenk centara dve zemlje, a razgovarali su o „stodnevnom programu ekonomske saradnje“ i i o „pitanjima globalnog ekonomskog upravljanja (toga dana je američki Sistem federalnih rezervi podigao stopu refinansiranja do 1-1,25 odsto).

Sa referatima su nastupili uticajni analitičari i političari: vice-predsednik nacionalnog komiteta Narodnog političkog konsultativnog saveta Kine Tung Čihva (to je savetodavni organ Komunističke partije Kine u kojem je predstavljena i dijaspora), bicši šef Informacionog biroa Državnog saveta Kine Điao Kičžen, predsednik Asia Society Policy Institute Kevin Rad i bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg.

Ambasador Kine u SAD Cui Tiankaj bio je optimistički raspoložen:

„Kina i SAD treba da rade zajedno da bi ostale zemlje napravile pravi izbor. To će celom svetu pokazati novi put“.

Ove njegove reči je citirala državna novinska agencija Sinhua.

Blumberg je podržao velikodržavni patos kineskog ambasadora, rečima:

„Ekonomski rast u Kini doprinosiće uzdizanju Sjedinjenih Država. Zato sa radošću posmatramo kako je Kina otvorila svoje tržište za globalne investitore“.

Reč je o majskom trgovinskom sporazumu u čijim okvirima je Kina ukinula ograničenja na uvoz američke govedine (što je bio odgovor na eksport piletine), komprimovanog prirodnog gasa, nafte i GMO. U sve je uključeno i tržište bankarskih usluga pri čemu su posebne preferencijale dobile korporacije City Bank i JPMorgan.

Kulminacija je nastupila 20. juna kada je korporacija Ford objavila da prenosi proizvodnju modela Focus iz Meksika u Kinu. Time je precrtala Trampov apel da se Amerika reindustrijalizuje.

Administracija je pokušala da spasi sopstvenu reputaciju, ocenivši preko ministra trgovine Vilbera Rosa:

„Odluka Ford svedoči o tome koliko su potezi međunarodnih kompanija geografski gipki. Zahvaljujući politici predsednika Trampa, nekoliko nemačkih i japanskih proizvođača automobila već je svoje proizvodne kapacitete prenelo u SAD“.

Logika Ford je shvatljiva. Kinesko tržište automobila poslednjih godina je postalo najveće na svetu, veće i od američkog i evropskog. S druge strane, cena radne snage je 2017. manja u Meksiku nego u Kini. Zato se može zaključiti da je odluka bila pre politička nego li finansijsko-ekonomska.

To jest: Tramp je odgovorio Ford da ne gradi fabriku u Meksiku – radi budućeg „poklona“ Kini.

Do pre samo deset godina ovakav nivo zbližavanja bio je nezamisliv.

Sada su Peking i Vašington uspeli da prevladaju međusobno nepoverenje.

Proces je tekao sporo, ali je bio temeljan.

Kina je 2001. bila primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju. Tu odluku su istovremeno lobirali vodeći američki klanovi Klinton i Buš, iako su bili međusobno suprotstavljeni.

Potom su se događaji ubrzali.

Na inicijativu Džordža Buša-mlađeg i Hu Đintaoa, 2006-te je ustanovljen Kinesko-američki strateški ekonomski dijalog u okvirima kojeg do 2008-me bilo pet savetovanja.

U vreme aprilskog samita G20, održanog 2009-te u Londonu, Barak Obama i Hu Đintao su proširili okvire tog dijaloga i nazvali ga Američko-kineskim strateškim i ekonomskim dijalogom (U.S.-China Strategic and Economic DialogueS&ED).

Tramp ide tragom onoga što su na ovom planu radile prethodne američke administracije i stvara uslove za realnu pojavu „Velike dvojke“.

Nije slučajno osnivač Blackwater Erik Prins od Pekinga dobio posao gradnje vojnih baza u Ujgurskom Autonomnom Okrugu (na granici sa Kazahstanom, Kirgizijom i Tadžikistanom) i u južnoj kineskoj provinciji Junan (na granici sa Mjanmarom).

U ovoj svojoj složenoj polit-ekonomskoj jednačini Amerikanci i Kinezi ignorišu pozicije Rusije.

A šteta.

MATIS: Vojni vrhovi SAD i Kine širiće kontakte koji će uključivati i razmenu oficira

MINISTAR odbrane SAD Džejms Matis izjavio je večeras da će vojni vrhovi Sjedinjenih Država i Kine širiti kontakte koji će uključivati i razmenu oficira.

Naglasio je da je dogovor o ovome postignut za vreme prve runde dijaloga u formatu „2+2“ u kojem su učestvovali visoki rukovodioci ministarstava spoljnih poslova i odbrane dve zemlje.

Matis je posebno naglasio: „Suparništvo nećemo izbeći, ali konflikt među nama nije neizbežan“.

(autor: Sarkis Caturjan / Fakti.org)

 

KOMENTARI



6 komentara

  1. Predrag says:

    Postoji zločinačko-teroristička organizacija koja se zove SAD. Da li je moguće da kroz istoriju zločinaštva Kina nije mogla da vidi da je politika SAD ugnjetavanje sve i svakog kad god je prilika? Da li je moguće da ozbiljna država koja je Kina to sve previđa i pravi sporazum sa najgorim ološem i šlamom u istoriji ljudskog roda a da Rusiju zemlju koja nikada nije imala ruke uprljane krvlju kao SAD u Vijetnamu,Koreji, masi Afričkih, azijskih,arapskih, latino zemalja,nad nama od 91' do 99'. Sklapati sporazum sa ovako nekim ozbiljna,mudra Kineska država to nikad neće uraditi i još okrenuti leđa Rusiji.

  2. Trifun says:

    Vidjecemo koliko ce dugo americki imperijalisti uspjeti da se samoobmanjuju jer svaki progres Kine direktno podriva temelje njihove hegemonije. Pokusali su silom da to zaustave odnosno prijetnjama, nije radilo. Sad pokusavaju na ovaj nacin ali to ce samo ubrzati slom americke hegemonije i smanjiti teznije. Sto nije lose. S druge strane Kina nikada nece zauzeti neprijateljske polozaje SAD prema Rusiji. U toku je produbljavanje vec prilicno dubokih vojnih veza izmedu Kine i Rusije a izgradnja gasovoda je u toku. Tako da tesko da ce SAD imati koristi od toga u pokusajima da pokori Rusiju. I Rusija se zaletila u te price 90-tih sa SAD ali znamo gdje je to zavrsilo.

  3. goran says:

    Kuku i lele, niko neće sa Rusima, samo Srbi.

  4. Egoista says:

    Toliko o "čvrstom savezu" Kine i Rusije. Logičan sled događaja, koji jedino Amerika može da koristi i niko više. Za Kinu je ovo privremeno opuštanje dok Rusija ne poklekne, a onda je Kina na redu. Rusija ne mora da poklekne tako što će biti osvojena silom. U tako nešto je čak teško i poverovati. Ali dugotrajno iscrpljivanje putem izolacije i hermetičkog zatvaranja u svoje granice, sigurno može oslabiti Rusiju. Rusija preduzima mere zaštite, troši snagu i resurse nemilice na tu zaštitu i to je opravdano. Međutim, problem nastaje ako do finalnog obračuna nikad i ne dođe, kao sa SSSRom, jer Rusija ima doktrinu "ne napadanja" iako je nešto ublažila tu doktrinu sa pravom preventivnog udara. Dakle, troše se sredstva i vreme na vojno obezbeđenje države, po cenu pada privredne proizvodnje i standarda ljudi. Napetost u Rusiji raste i ruši i moral i samopouzdanje naroda, što ga dovodi u situaciju da počinje da sumnja u svoje rukovodstvo, pa još potpomognuto zapadnom propagandom koja je još uvek vrlo efikasna, može da bude kamen na koga će se vrlo verovatno okliznuti, ali ne mora da znači da će i pasti. Potstaknuta raznim prozapadnim NVO koje špartaju po Rusiji uzduž i popreko, narodom koji dobrim procentom neprekidno napušta Rusiju i seli u Ameriku ili Nemačku, kao i sebičnim nestrpljenjem oligarha koji su gotovo svi redom okrenuti Zapadu i samo čekaju povoljan momenat, situacija u Rusiji je prilično nezavidna. Putinova borba za buđenje patriotizma kod Rusa je dobrodošla još kako. S druge strane, Rusija bi isto učinila što i Kina da joj se ukazala prilika, ali Američki izbor je logičan i jasan. Rusija je prebogata i prejaka i zato je izoluju da oslabi, odvajaju od Kine, iako to trenutno baš i nije vidljivo onima koji to neće ili ne žele da vide. Lako je izazvati manje incidente između Rusije i Kine, i to će Zapad uporno nastojati u sledećim godinama. Kina, iako je svesna da neće proći na duge staze, bar ne mnogo duže od eventualnog pada Rusije, ipak ne želi to da vidi. Kinezi se prave pametni i prodaju se za male pare, kupujući i prekratko i uzaludno vreme, iako znaju da će doći u sukob sa Amerikom. Odlažu teške poslove za sutra, misleći biće jači. Nije to kupovina vremena, nego iznuđeni potezi, kao što je to bio i ruski potez kada su dali Kini sve što je htela i kako je htela. Imam utisak da Kinezi računaju sa Rusijom kao i do sada. Samo i jedino ono što je trenutno korisno Kini, što nikako nije odraz neke mudrosti. Rusiji se to neće isplatiti na duže staze, jer bi Kina mogla da uspostavi odnos sa Rusijom kao što ga ima sa S Korejom, a to je odnos zavisnosti. Rusija je tvrd orah. Već treći vek, Zapad ne može da prodre u Rusiju, iako je par puta Rusija bila na kolenima. Kada Kina prvi put oseti samo jedan od udara koji je Rusija preživela, raspašće se u param parčiće. Zbog velikog broja stanovnika, robovskog položaja bar polovine kineskih radnika, Kina nema nikakve šanse ni danas, a ni sutra da se odupre uspešno sankcijama Zapada. Da Kina prolazi kroz ono kroz čega prolazi Rusija danas, ona više i ne bi postojala. Znaju Kinezi da nisu u stanju da se održe bez Rusije, ali profit je taj koji će ih okrenuti gde ne treba.

  5. Egoista says:

    Često se govori "kineska mudrost" i "Kinesko strpljenje" hiljadugodišnja istorija i sl. Ni jedna od ovih tvrdnji nije tačna, ali jeste legendarna. Legende i stvarnost su u suprotnosti. Kina ima hiljadugodišnju istoriju, koju ima i Srbija. Kina je dobar deo istorije u zadnjih 1000 godina bila pocepana u froncle, podeljena na Severno i Južno carstvo i bila pod diktatom prvo Mongola, a posle njih pod stalnom kontrolom, pritiscima i napadima Zapada. Prema tome, nema tu mudrosti, nego samo neprekidna borba za opstanak. Kina je danas toliko razapeta država, da ne bi preživela ni 10 godina pritiska Zapada bez podrške Rusije. Na sreću kine, Rusija je pritisnuta, pa iako Kina nije okrenula leđa Rusiji, to je zato što je Putin obezbedio Kini ono što Kina traži već decenijama, ali nije dobila. Kada je Zapad pritisnuo Rusiju sankcijama, Putin je otišao na poklonjenje u Kinu i dao im sve što do tada Rusija nije htela ni da razmišlja da im da. Putin se poklonio, dao im fiksnu, ispodtržišnu cenu svih ruda koje Kini trebaju, dao je tu cenu na duži, garantovani period i Rusija od toga neće pobeći. Zatim, vratili su Kinezima sve sporne pogranične teritorije i još poneku nenaseljenu oblast gde će Kina ubaciti po 100000 Kineza na 100 godina. Posle će se kao oni vratiti u Kinu. Putin je platio visoku cenu Kini, ali ne za neki savez, nego za to da Kina bude mirna i ne okrene se protiv Rusije. Većinom se govori o savezu Rusije i Kine, međutim to je pogrešno gledanje na odnos koji postoji. Mišljenja sam da Rusija može da opstane i pod potpunom izolacijom, jer Rusija je ipak jedina samodovoljna država na svetu. Za sada, Rusi su uspešno platili mir sa Kinom, Kina je dobila još više, a nakon konsolidacije Trampa, krenulo se opet istim, starim putem udaljavanja Kine od Rusije. I to nije dovoljno. Sledeći korak će biti postepeno guranje Kine u pogoršanje odnosa sa Rusijom. Takođe smatram da će Rusija shvatiti da mora izvesti preventivne udare i razjuriti besne kerove sa svojih granica, kad tad, a bolje pre nego kasnije. Šta bi posle bilo, nije moguće predvideti, ali u svakom slučaju, Rusija bi bila u znatno lakšoj situaciji nego danas. Sa udaljavanjem Kine, položaj Rusije se drastično pogoršava. Ne pišite mi da "nema tu nikakvog udaljavanja Kine i Rusije". Takva mišljenja slobodno zadržite za sebe. Da je situacija obrnuta i da Amerika sankcioniše Kinu a nudi saradnju Rusiji, ja bih pisao isto ovako, ali bih zamenio pozicije Kine i Rusije. Pokušajte malo da zamislite, ili izmaštate ako ne ništa drugo, šta bi značila Američka saradnja sa Rusijom uz sankcije Kini i neće vam biti ni najmanje teško da shvatite.

  6. M says:

    Nitko nece s rusima?!? U ono najteze i najvece vrijeme,bit ce s rusima onaj koji treba biti.Pa da vidimo cija mati crnu vunu prede.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *