Kina opominje Ameriku da se bliži „dan D“ i bankrot

Kina opominje Ameriku da se bliži „dan D“ i bankrot

9 oktobra 2013

g_koo_china_sidestep_500x279Pošto je očigledno da će politički spor oko budžeta koji je blokirao dobar deo američke vlade potrajati, pažnja se sve više okreće ka novom „danu D”, sve bližem 17. oktobru kada ističe zakonski plafon do koga Trežeri department (nadležan za finansije i ekonomiju) može da se zadužuje da bi namirivao svoje obaveze prema poveriocima i isplaćivao dospele obveznice SAD, dosad najpouzdanije vrednosne papire na svetskim finansijski tržištima.

Dilema je da li će i to biti upotrebljeno kao oružje republikanaca u Kongresu da se od predsednika Baraka Obama iznude politički ustupci, ili će prevladati politički razum i sprečiti katastrofa koja, prema ocenama ekonomista, može da veoma naškodi ne samo SAD, nego i ukupnom globalnom finansijskom i ekonomskom sistemu.

U tom kontekstu zanimljivo je prvo oglašavanje Kine, najvećeg kreditora Amerike u čijem posedu je 1.277 biliona (hiljada milijardi) dolara u obveznicama koje je emitovao američki trezor.

„Mi tražimo da SAD ozbiljno preduzmu korake kako bi pravovremeno, pre 17. oktobra rešile politička pitanja oko limita za zaduživanje, sprečile bankrot i obezbedile sigurnost kineskih investicija kao i globalnog ekonomskog oporavka… To je odgovornost SAD”, rekao je zamenik kineskog ministra finansija Žu Guanđao i dodao i da je njegova zemlja „prirodno zabrinuta” zbog onoga što se događa u Vašingtonu, uz napomenu da su „Kina i SAD neodvojive”.

Međunarodne posledice američke političke krize su inače sve vidljivije. Na samitu foruma za ekonomsku saradnju jugoistočne Azije upravo održanom u Indoneziji, u odsustvu Obame koji je dolazak otkazao zbog unutrašnjih problema, glavnu reč je vodila Kina, uz očiglednu štetu koja je zbog toga naneta američkom prestižu u tom delu sveta.

„Blokada vlade šalje veoma negativnu poruku o pouzdanosti SAD kao partnera u svetskim poslovima i smanjuje autoritet za lidersku poziciju u svetu”, napisao je u svom komentaru Glen Naj, bivši kongresmen iz Virdžinije, a sada saradnik nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu.

„Bankrot SAD posle 17. oktobra bila bi ekonomska nesreća kakvu svet nije video”, smatra ekonomski analitičar agencije „Blumberg” Jelmen Onaren, ističući da bi nemogućnost najvećeg pozajmljivača sveta da servisira svoj dug, bez presedana u novijoj istoriji, bio pustošan za berze od Brazila do Ciriha, zaustavio mehanizam kreditiranja od pet biliona putem američkih obveznica, drastično povećao cenu zaduživanja kompanija i pojedinaca, upropastio dolar i SAD i ostatak sveta gurnuo u recesiju koja bi najverovatnije postala depresija.

Onaren navodi da je intervjuisao više od deset bankara, ekonomista i bivših državnih funkcionera i da svi smatraju da bi bankrot SAD bio „finansijska apokalipsa”.

Voren Bafet, najbogatiji Amerikanac, koji je u ovom sporu na strani Obame, učinak moguće američke nesolventnosti uporedio je pak sa dejstvom nuklearne bombe: to je nešto isuviše opasno da bi bilo upotrebljeno.

U komentaru koji potpisuju urednici „Blumberga”, sistematizovano je pet razloga zbog kojih se treba plašiti neuspeha da se podigne limit za zaduživanje, oko koga je prethodna politička bitka između Obame i republikanaca vođena u avgustu 2011, da bi kompromis bio postignut u poslednji čas, ali ne bez posledica. SAD su zbog ondašnjih neizvesnosti prvi put izgubile svoj „zlatni” kreditni rejting, koji je sa „trostrukog A”, smanjen na „dvostruko A plus”.

Ako „kamikaze republikanci”, kako tvrdu struju američkih konzervativaca u Predstavničkom domu opisuju mediji, ostanu nepopustljivi, globalna tržišta će, ocenjuju pomenuti urednici, američku vladu prvo videti kao „izuzetno i opasno neodgovornu”.

Ovako iznuđeno smanjenje državne potrošnje bi zatim „ubilo ekonomski oporavak”. Američki bankrot bi izazvao globalni slom, dok bi fiskalni problemi vlade postali još teži.

Peta posledica se već oseća: za obveznice koje se emituju ovih dana investitori već traže veće kamate, što podrazumeva veći cenu američkog pozajmljivanja.

Pored Kine, „uozbiljavanje” Amerike zatražila je i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard. Vođa republikanca u Predstavničkom domu Džon Bejner je doduše izjavio da „neće dozvoliti” bankrot, a Si-En-En je juče saopštio nalaze svog istraživanja po kome ima dovoljno „razumnih” republikanaca da bi, zajedno sa demokratama, izglasali zakon o finansiranju vlade i podizanju limita za zaduživanje, ali uprkos tome zasad nema znakova raspleta.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *