Кина се потпуно окренула Русији

Кина се потпуно окренула Русији

20 јануара 2015

£¨ÖÐ¶íº£ÉÏÁªÑÝ£©£¨9£©ÖÐ¶íº£¾ü¾ÙÐжàÖֻ ¹²ÇìÖйúÈËÃñº£¾ü³ÉÁ¢63ÖÜÄê¡£Piše: Vilijam Engdal

Kinezi su poznati po tome što svoju politiku menjaju pažljivo i promišljeno, a kada ostvare konsenzus, oni to učine veoma uticajno. Upravo zato kineska ekonomija opstaje već trideset godina. Vođstvo Kine je sada odlučilo da promeni politiku i ta odluka će uticati na transformaciju sveta u narednoj deceniji.

Ne tako davno, 29. novembra 2014. godine, slabo primećen, ali prilično značajan sastanak dogodio se u Pekingu dok je Vašington bio zauzet destabilizacijom Putinove Rusije. Naime, Kinezi su održali Centralnu konferenciju o radu koji se odnosi na inostrane poslove. Si Đinping, kineski predsednik i predsedavajući Centralne vojne komisije, izvršio je tamo „važno obraćanje“.

Centralno vođstvo Kine je ozvaničilo globalnu stratešku promenu po pitanju geopolitičkih prioriteta kineske inostrane politike.

Kina od sada više ne posmatra svoj odnos sa SAD i EU najvišim prioritetom. Ona je sada definisala novu grupu prioritetnih država na svojoj pažljivo osmišljenoj geopolitičkoj mapi. Tu spadaju Rusija i brzo razvijajuće zemlje BRICS-a, azijski susedi Kine, Afrika i druge zemlje u razvoju.

Donedavno, prioriteti inostrane politike Kine bili su: Velike sile (SAD, EU, Japan i Rusija), periferija (sve države koje se graniče sa Kinom), države u razvoju, multilateralne organizacije (UN, APEC, ASEAN, MMF, Svetska banka itd.) i javna diplomatija. Očigledno je Kina odlučila da od tih prioriteta više nema koristi.

U svom obraćanju na sastanku, predsednik Si je naglasio potkategoriju država u razvoju: „Veće razvijajuće sile“. Kina će „proširiti saradnju i usko integrisati razvoj države“ sa određenim Većim razvijajućim silama, rekao je Si.

Kako navode kineski stručnjaci, to su države koje sada predstavljaju veoma važne partnere za „podršku reformisanja međunarodnog reda“. Tu spadaju Rusija, Brazil, Južna Afrika, Indija, Indonezija i Meksiko. Takođe, Kina sebe više ne smatra „državom u razvoju“.

Viceministar spoljnih poslova, Liu Ženmin, ukazao je na jedan značajan aspekt nove politike na konferenciji u Pekingu kada je rekao da je „neravnoteža između azijske političke bezbednosti i ekonomskog razvoja postala veoma upadljiv problem“. Predlog Kine da stvori azijsku „zajedničku sudbinu“ ima za cilj da reši problem ove neravnoteže. To implicira bliže ekonomske i diplomatske veze sa Južnom Korejom, Japanom, Indijom, Indonezijom, pa čak i Vijetnamom i Filipinima.

Drugim rečima, iako će odnos sa SAD ostati među najvišim prioritetima zbog američke vojne i finansijske moći, može se očekivati otpor Kine protiv bilo čega što ona bude shvatila kao uplitanje Amerike.

To se već moglo zapaziti u oktobru kada je Daily China za vreme revolucije u Hong Kongu napisao „Zašto Vašington pravi obojene revolucije?“. U članku je nedvosmisleno navedeno da je Nacionalni pokret za demokratiju (NED) umešan u ovu revoluciju, što bi bilo nezamislivo pre 6 godina kada je Vašington pokušao da osramoti Peking podgrevajući nasilne proteste u Tibetu pred Olimpijske igre 2008. godine.

Kina otvoreno negira uobičajene zapadne kritike povodom ljudskih prava i nedavno je najavila zamrzavanje kinesko-britanskih odnosa nakon sastanka Kameronove vlade sa Dalaj Lamom i odnosa sa Norveškom zbog priznavanja disidenta Lija Sjaoboa. Peking je tokom prošle godine postepeno odbacio kritike Vašingtona povodom reklamacije na istorijska prava u Južnokineskom moru.

Međutim, jedan od najznačajnijih postupaka Kine u proteklih nekoliko meseci jeste plan da se naprave alternative MMF-u i Svetskoj banci, što je potencijalno destruktivan udarac ekonomskoj moći SAD ukoliko plan uspe.

Kako bi sprečio SAD da ekonomski izoluju Kinu kroz stvaranje Trans-pacifičkog partnerstva (TPP), Peking je najavio svoju verziju Zone slobodne trgovine Azije i Pacifika (FTAAP), sporazum u kojem svi dobijaju i koji promoviše saradnju između Azije i Pacifika.

Jačanje odnosa sa Rusijom

Ono što se posebno ističe danas jeste odluka Kine da ojača odnose sa Putinovom Rusijom u okviru nove strategije.

Uprkos decenijama nepoverenja još od razilaženja 1960. godine, dve države su ponovo počele da produbljuju saradnju. One sada stvaraju ekonomske veze koje predstavljaju potencijalni „izazov“ budućem globalnom primatu Amerike.

U vreme kada je Rusija bila pogođena žestokim ekonomskim sankcijama NATO-a u cilju rušenja njenog režima, Kina je potpisala, ne jedan, nego nekoliko ogromnih energetskih sporazuma sa Ruskim kompanijama Gazprom i Rozneft, omogućavajući Rusiji da ublaži gubitke izvoza u zapadnu Evropu.

Za vreme novembarskog APEC sastanka u Pekingu, Obama je oštro iskritikovan od strane kineske diplomatije što je na zvaničnoj fotografiji odbio da stane pored Putina. U kini politički simboli čine važan deo komunikacije. Tokom istog događaja, Si i Putin su se složili da sagrade zapadni gasovod od Sibira do Kine, kao dodatak na istočni gasovod koji je dogovoren u maju. Kada oba gasovoda budu završena, Rusija će izvoziti 40% prirodnog gasa u Kinu. Takođe je najavljena značajna saradnja između ruskih i kineskih oružanih snaga.

Sada, kada već naveliko traje ekonomski rat između Vašingtona i Moskve, Kina je najavila svoju spremnost da pomogne ruskom partneru ako bude bilo potrebe.

Nakon rekordnog pada rublje u odnosu na dolar, 20. decembra, ministar spoljnih poslova Kine, Vang Ji, rekao je da će Kina pomoći Rusiji da prebrodi ekonomske poteškoće. Istovremeno, ministar trgovine, Gao Hučeng, rekao je da će pojačana razmena valuta između dve države u bilateralnoj trgobini u najvećoj meri pomoći Rusiji.

Postoje mnogi aspekti na kojima Rusija i Kina blisko sarađuju, uključujući Putinovu odluku da se na proleće sastane sa predsednikom Severne Koreje, ali i sa Indijom, koja je dugo imala nestabilne odnose sa Kinom.

Ukratko, nekada harmonična geopolitička strategija Zapada pretvara se u geopolitičku noćnu moru, većinom zahvaljujući veoma glupavoj politici neokonzervativne Obamine vlade.

Svi ovi potezi opasno ukazuju da je Kina shvatila geopolitičku igru Vašingtona i strategije neokonzervativaca, ali i da, isto kao i Rusija, ne namerava da poklekne globalnoj tiraniji Vašingtona. Izgledi su da će 2015. godina biti jedna od najinteresantnijih u modernoj istoriji.

Ako Rusija i Kina ustanu protiv Američkog carstva i pruže alternativu svetu, čitava planeta će imati koristi od toga.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Biljana says:

    Najzad se setili da se treba suprostaviti tiraniji Amerike.Ove demokrate postase najveci tirani na svetu.Ceo svet savija kicmu i cuti nadajuci se da oni nece biti na tapetu.Opet smo se mi jedini suprotstavili koliko smo mogli.VREME JE DA POSTOJI ALTERNATIVA AMERICI. PA nek svako odabere gde ce.Kao sto oni proklamuju zakon trzista tako i na globalnom planu nije dobro da postoji samo jedna sila i da ona sve resava.U svakom slucaju odlicna vest zaustaviti Ameriku u daljem pohodu na ceo svet.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u