КИНА СЕ ПРИПРЕМА ЗА НУКЛЕАРНИ РАТ!?

KINA SE PRIPREMA ZA NUKLEARNI RAT!?

25 januara 2020

Pre 55 godina, 16. oktobra 1964., Kina je testirala svoju prvu atomsku bombu. Danas, Peking ima na raspolaganju 290 nuklearnih bojevih glava, što ga čini trećim, najvećim arsenalom na svetu posle Rusije i SAD-a.

Prema Andreju Kotsu, sovjetski stručnjaci su pomogli Kinezima da razviju svoje nuklearno oružje.



Trijada oružja

Od 1950. do 1960. godine Kinu je posetilo oko 10.000 radnika nuklearne industrije SSSR-a. Međutim, odnosi između dve zemlje su se pogoršavali narednih godina, a Sovjetski Savez je smanjio svoj program pomoći. Ipak, Kina je ubrzo napravila svoju atomsku bombu.

Godinu dana nakon prvog testa, Kinezi su iz aviona izbacili bojevu glavu i u junu 1967. detonirali hidrogensku bombu od 3,3 megatone. Kina je tako postala četvrta nuklearna sila na svetu posle SSSR-a, SAD-a i Velike Britanije.

Danas u Pekingu postoji istinska „trijada“ oružja za masovno uništenje, postavljena na avionskim, kopnenim i pomorskim platformama, piše Kots.

U maju je Pentagon objavio izveštaj o strateškom potencijalu Kine i vojnom razvoju u 2019. godini.

Prema procenama, Kina ima oko 90 interkontinentalnih, balističkih projektila. Najnaprednija kineska, interkontinentalna, balistička raketa je Dongfeng-41, sposobna da izbaci od 10 do 12 pojedinačno orijentisanih nuklearnih bojevih glava, na udaljenosti od oko 14.000 kilometara.

Analitičari Pentagona sugerišu da je kineski nuklearni arsenal značajno porastao poslednjih godina.

Kao što je početkom oktobra primetio američki Military Watch, eskalacija tenzija između Pekinga i Vašingtona podstiče Kinu da stvori efikasnije sisteme za lansiranje oružja za masovno uništenje.

Kineske letelice i brodovi

Pomorsku komponentu kineske nuklearne sile odvraćanja predstavljaju četiri nuklearne podmornice Jin (Type-094) sposobne da nose 12 balističkih raketa Julang-2 (JL-2) sa dometom od osam do devet hiljada kilometara, navodi se u izveštaju Military Balance.

Kina sada razvija stratešku podmornicu nove generacije, Type-096, koja bi trebalo da bude lansirana 2020. Posebno za ove podmornice biće stvorena nova porodica balističkih raketa, Julang-3, sa dometom do 12.000 kilometara.

U septembru 2016. Peking je zvanično potvrdio razvoj strateškog bombardera nove generacije, Xian H-20, dometa preko 8.000 kilometara.

Očekuje se da će novi avion zameniti staru flotu bombardera H-6. Kinesko ratno vazduhoplovstvo i mornarica imaju 170 takvih vozila u različitim verzijama. U zavisnosti od modifikacije, H-6 mogu da nose do devet tona bombi, uključujući termonuklearne bombe, krstareće rakete vazduh-kopno i vazduh-brod.



Balističke rakete

Pored toga, prema američkim stručnjacima, Kina poseduje impresivan arsenal od 80 jedinica balističkih raketa srednjeg dometa Dongfeng-26, koje bi mogle da bace nuklearnu bojevu glavu na 3.000-5.500 kilometara.

Opremljene konvencionalnim bojevim glavama, ove rakete se mogu koristiti za uništavanje velikih površinskih brodova, na osnovu čega su i dobile naziv “ubice nosača”.

Prema stručnjacima, postojanje impresivnog broja raketa srednjeg i kratkog dometa u Kini dovelo je do toga da se SAD povuku iz sporazuma o eliminaciji takvog oružja.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *