КИНА СПРЕМА БОЛАН ОДГОВОР Америци на објављени царински рат

KINA SPREMA BOLAN ODGOVOR Americi na objavljeni carinski rat

5 avgusta 2018

Kineski list „Global tajms“ je upozorio da uspeh „Epla“ na kineskom tržištu može da izazove jake nacionalističke porive i osećanja u Kini, ukoliko zakoni koje je nedavno doneo predsednik SAD Donald Tramp zaista osetno udare po kineskim kompanijama.



Članak se pojavio samo dan nakon što je objavljeno da Vašington ima nameru da uvede carine u iznosu od 10 odsto, kao i 25 odsto na kinesku robu i usluge, kada se radi o uvozu robe čija ukupna suma iznosi preko dvesta milijardi dolara.

„Global tajms“ zadaje retoričko pitanje: zašto je kompanija „Epl“, čije je sedište u Kaliforniji, toliko uspešna u Kini, dok mnoge kineske kompanije beleže ogromne gubitke u kontekstu sve oštrijih uzajamnih mera u okviru trgovinskog rata koji je započela Amerika. Konflikt na relaciji Peking-Vašington, kako piše u članku, trebalo bi da navede Kinu da dobro razmisli o daljim koracima i možda o kreiranju novih principa kinesko-američke trgovine.

Stiče se utisak da američke kompanije koje se bave biznisom u Kini izlaze kao pobednice iz ovog trgovinskog rata. Kinesko tržište je od vitalnog značaja za mnoge vodeće američke brendove, što daje Pekingu više prostora za manevrisanje u oštroj igri i uslovima trgovačkog konflikta, stoji u članku.

Još tokom proleća, kada je trgovinski rat tek počinjao, Kina je mnogo puta upozoravala da ima poluge kojima može da odgovori na mere SAD. Jedan od načina – uvođenje carina, odnosno recipročnih mera na uvoz američke robe, već je na snazi. Na redu bi, kako smatraju stručnjaci, mogao biti bojkot američke robe.

Podsetimo da je već bilo bojkota japanske robe i čak pogroma prodavnica koje su prodavale proizvode iz Japana, u vreme konflikta zbog spornih ostrva Senkaku/Djaoju. Posledice napetosti u odnosima Kine i Južne Koreje zbog razmeštanja američkih raketnih sistema THAAD osetili su na svojoj koži vodeći južnokorejski brendovi. Konkretno, velika kompanija „Lot“ iz Južne Koreje je i te kako finansijski stradala, kao i veliki broj južnokorejskih turoperatera i avio-prevoznika.

Još jedan skorašnji primer kako carine i različite barijere mogu da utiču na određenu branšu jesu vina iz Australije. Nekoliko australijskih proizvođača se požalilo na problem sa kineskom carinom i smatraju da to posredno ima veze sa napetostima na relaciji Peking-Vašington.

Zasad se može samo pretpostaviti da li i kako će se razvijati nacionalistički porivi u Kini povodom zaoštravanja odnosa između Pekina i Vašingtona i nametanja carina. Na tu temu za Sputnjik govori ekspert Centra međunarodno trgovačko-ekonomske saradnje u okviru Ministarstva trgovine Narodne Republike Kine Mej Sinju:

„Želim da naglasim da trgovinski rat između Vašingtona i Pekinga nije rat u pravom smislu te reči. Međutim, kako sada stoje stvari, može se očekivati čak i zamrzavanje i konfiskacija korporativnih aktiva SAD, ali tokom trgovinskog rata, takve mere ne bi trebalo naprečac i nepromišljeno donositi. Kina mora da obezbedi privlačnu poslovnu klimu za investitore iz celog sveta. Ali ako dođe do pojačavanja pritisaka i trgovinski rat poprimi još oštrije forme, Kina će morati da preduzme određene restriktivne mere za kontrolu repatrijacije profita američkih kompanija.“

Na to da je važno kontrolisati kretanje profita američkih brendova i kompanija u Kini pažnju je skrenuo i list „Global tajms“. Kaže se da kineski operateri koji realizuju obradu polugotovih proizvoda za „Epl“ dobijaju samo 1,8 odsto od ukupnog profita.

– Verovatno je sad došlo ono vreme za jačanje pritiska na Kinu i uvođenja novih trgovačkih carina – tim rečima je Tramp objasnio situaciju za specijalizovani televizijski kanal „Foks biznis“.

Da podgreju antiamerička nacionalistička osećanja mogu i krajnje provokativne izjave ministra trgovine SAD Vilbura Rosa.

– Prvobitni razlog za uvođenje carina Kinezima bio je pokušaj da ih ubedimo da promene svoje ponašanje. Umesto toga oni su uveli kontramere. Zato sada predsednik smatra da bi verovatno trebalo ojačati pritisak kako bi oni konačno promenili svoje ponašanje – izjavio je ministar.

On je dodao da SAD moraju da stvore takvu atmosferu i situaciju u kojoj bi Kini bilo teže da nastavi svoju neefikasnu praksu, nego da je reformiše.

(Sputnjik)

KOMENTARI



2 komentara

  1. goran says:

    Kina gazi, Ameri misle da su svi mekani kao Rusi. Nisu, dobicete lekciju dragi kauboji.

  2. Miraš says:

    SAD ima problem da godinama ima minus u spoljno trgovinskoj razmeni sa Kinom (Kina više izvozi u SAD, nego što SAD izvozi u KINU. Takodje Americi ne odgovara da joj iko blizu, te da Kina preotme vodjstvo u svetskoj proizvodnji. Kina je druga svetska ekonomija po veličini ukupnog BDP-a, odmah iza SAD sa kojim ima razvijenu privrednu saradnju i robnu razmenu. Zatim Kina je interesantno tržište gledajući samo broj stanovnika od oko 1,4 milijarde i njegovu potrošnju,a SAD je po broju stanovnika 4,5 puta manja. Naprimer Kina je glavni kupac soje od oko 300.000 američkih farmera te prošle 2017 godine Kina je kupila čak 61% američkog izvoza soje. Da bi uzvratila u carinskom ratu Kina čak uopšte ne mora da zvanično uvede tarife na uvoz američke soje,dovoljno je samo da poveća svoje poslovanje (uvoz soje) iz Južne Amerike. Brazilski izvoz soje u Kinu porastao je za skoro 35% prošle godine u odnosu na prethodnu godinu, dok je izvoz američke soje u Kinu porastao samo za 2%. Ako se ovako nastavi američki izvoz soje u Kinu će opasti i bez carinskog rata. Postoji čitav niz roba i usluga koje se uvoze, a njihov uvoz može biti obezbedjen sa nekog drugog tržišta. U nekim slučajevima moguće je razviti ili povećati domaću proizvodnju te smanjiti uvoz. Bez obzira što je druga ekonomija iza SAD Kina ima prostora na drugim tržištima da pronadje robe za uvoz. Dovoljno je da je veliki igrač. Ako se analizira samo stanovništvo i njegova potrošnja tek oni mogu da ignorišu američku robu. Umeće trgovanja od davnina je itekako dobro poznato na Istoku, a Tramp koji je došao iz sveta američkog biznisa nema puno šansi da bude pobednik.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *