Kineska ekonomija biće 2030. godine dvostruko jača od američke

Kineska ekonomija biće 2030. godine dvostruko jača od američke

9 juna 2013

Branko ŽujovićPiše: Branko Žujović

Hu Angang, dekan Instituta za uporedne kineske studije i jedan od vodećih analitičara u Kini, u svojoj najnovijoj knjizi najavio je da će ekonomija najmnogoljudnije zemlje sveta za svega 17 godina biti dvostruko veća od ekonomije SAD i veća od ujedinjenih ekonomija SAD i EU.

Njegova najnovija naučna studija objavljena je na kineskom, a očekuje se da će se na engleskom jeziku pojaviti sledećeg meseca i da će privući veliku pažnju, s obzirom da se radi o do sada najsmelijoj prognozi kineskog ekonomskog rasta. U njoj on predviđa da će kineska ekonomija najveća na svetu postati već 2020. godine.

Knjiga je pred čitaoce izašla u trenutku kada je objavljeno da kineski ekonomski rast ponovo usporava i da je u prvom kvartalu ove godine iznosio 7,7 odsto, uz pad od 7,9 posto u odnosu na poslednji kvartal prošle godine, konstatovao je dnavni list „Čajna dejli“.

Kina se, prema istom izvoru, suočava sa mnogim preprekama na putu prestizanja SAD. Bruto domaći proizvod Kine prošle godine iznosio je 8,23 biliona dolara, dok je BDP SAD iznosio 15,68 biliona dolara.

PET KINESKIH MOTORA

Da su šanse Kine da brže prestigne SAD na mestu privrednog svetskog lidera sve veće, postalo je jasno pošto je Goldman Saks 2006. godine objavio prognozu prema kojoj će Kina ovo mesto zauzeti do 2025. godine. Tada je prognoza doživljena kao previše optimistična, ali se, zahvaljujući finansijskoj krizi u SAD, danas doživljava kao konzervativna. Od tada do danas, Kina je munjevito pretekla Japan na drugom mestu najvećih svetskih ekonomija u februaru 2011. godine.

Hu Angang, koji predaje ekonomiju i na renomiranom Tsinghua univerzitetu i autor je više od 60 naslova, u prognozama kineskog ekonomskog rasta otišao je dalje od svakog kineskog ili svetskog eksperta. On smatra da će Kinu, uprkos globalnoj krizi, napred vući pet „motora“: ubrzanje industrijalizacije, glavna uloga u globalizovanom svetu, dominacija u informacionim tehnologijama, ubrzana modernizacija infrastrukture i rast internacionalizacije domaće ekonomije.

Pritom je, ističe Hu Angang, kineska radna snaga od 780 miliona sve kvalifikovanijih ljudi pet puta brojnija nego u SAD. U Kini se godišnje pojavi oko tri miliona novih obrazovanih ljudi i istraživača posvećenih razvoju.

Da Hu Angangove prognoze nisu usamljene, svedoči i Gulam Balim, glavni ekonomista Standard bank grupe iz Johanesburga. „Čajna dejli“ prenosi njegov stav, prema kojem nije nezamislivo da kineska ekonomija do 2030. godine bude dvostruko veća od američke, ali on takvu prognozu locira u 2040. godini.

„U izvesnom smislu, a to kaže i sada već stara izreka, lakše je zaraditi drugi nego prvi milion dolara. Kada Kina sustigne SAD po obimu BDP, nakon toga će joj biti lakše da udvostruči BDP. Za sada, SAD ostaju dominantne, ali će svetska ekonomija 2050. godine sasvim sigurno izgledati potpuno drugačije“, rekao je za „Čajna dejli“ Gulam Balim.

Balim tvrdi da će do 2050. godine tri najveće privrede na svetu biti Kina, Indija i Brazil. Četvrto mesto pripadaće SAD, a na petom mestu mogla bi, iako to danas skoro bizarno zvuči, da se nađe Nigerija.

SNAGA DRŽAVNIH PREDUZEĆA

Miranda Kar, istraživač londonske kuće za investiciona istraživanja HSBO, nešto je konzervativnija od Hu Anganga, predviđajući da će Kina privredno liderstvo u svetu preuzeti između 2025. i 2030. godine.

„U izvesnom smislu moguće je da Kina postane dvostruko veća ekonomija od američke do 2030. godine. Kina ima fenomenalan prostor za ekonomski rast i industrijski razvoj. Kada dobije kompanije svetske klase, one će imati ogromno domaće i međunarodno tržište na raspolaganju, istovremeno.“

U Kini 2030. godine, koju projektuje Hu Angang, državna preduzeća, koja dominiraju glavnim sektorima privrede, biće i dalje snaga, a ne slabost. On ističe da će mnoga državna preduzeća naprosto ostati pokretačka snaga kineske ekonomije i tada.

Ovaj stav donekleje korigovao Sju Bin, profesor ekonomije i finansija i prodekan univerziteta CEIBS u Šangaju. On kaže da su neka od tih preduzeća svakako prepreka daljem privrednom rastu i da će neka od njih morati da budu privatizovana.

„To treba da bude put vođen inovacijama. Ne postoji način da se takav cilj postigne u svim državnim preduzećima“, tvrdi Sju Bin. On tvrdi da bi Kina mogla da prestigne SAD po obimu ekonomije do 2018. godine, ali smatra da njen privredni rast u narednoj deceniji može pasti na stopu ispod četiri odsto, s obzirom na efekat konvergencije, kada stopa ekonomskog rasta pada sa približavanjem ekonomije visokim tehnologijama.

Kineski ekonomski rast, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ostaje predmet analiza najvažnijih svetskih naučnih ustanova. Neke od tih prognoza, poput one koju daje prof. Hu Angang, danas zvuče pomalo fantastično, taman koliko je šašavo zvučala i prognoza Goldman Saksa iz 2006. godine.

(Standard.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *