KINESKA „VLADA U SENCI“! Evo o čemu će odlučivati…

12 avgusta 2024

Mao Cedung je sedemadesetih godina prošlog veka Ričardu Niksonu poručio kako je Kina u stanju da čeka i čitav vek da bi na kraju povratila Tajvan. Izgleda da je sadašnji kineski predsednik Si Đinping nešto nestrpljiviji.

Zvanični Peking ističe kako je odbegla provincija deo Kine, bez obzira na to ko je tamo na vlasti. Iako zagovara mirno ujedinjenje, Peking zapravo ne odustaje da Tajvan vrati pod svoju kontrolu čak i silom. I dok američki vojni zvaničnici upozoravaju da Kina ubrzano jača svoju armiju kako bi do 2027. godine bila spremna na invaziju, u javnosti se pojavio predlog da Peking formira „vladu u senci” spremnu da u nekom trenutku preuzme upravljanje samoupravnim ostrvom od 23 miliona stanovnika.

„Imperativ je pripremiti plan za sveobuhvatno preuzimanje Tajvana nakon ujedinjenja”, navodi se u predlogu Instituta za prekomoreusko urbano planiranje Univerziteta Sjamen.

Predlog koji zagovara pripremu terena za osnivanje buduće prelazne izvršne vlasti pojavio se na popularnoj kineskoj društvenoj platformi „ViČet”, da bi ubrzo bio uklonjen. Istraživački institut Sjamen, deo univerzitetske škole za arhitekturu i građevinarstvo, za „Saut Čajna morning post” je poručio da će predlog ponovo biti javno publikovan.

Pomenuti članak je zanimljiv i međunarodnoj javnosti, jer nudi redak uvid u diskusije koje se vode u stručnoj javnosti Kine o budućnosti Tajvana koji Peking vidi kao deo svoje teritorije. Većina zemalja ne priznaje Tajvan kao nezavisnu državu, ali se protive svakom pokušaju nasilnog zauzimanja ostrva.

Institut je u članku predložio da se uspostavi „Centralni radni komitet Tajvana”, koji bi funkcionisao kao „vlada u senci”. Ovo telo bi trebalo da bude spremno da u svakom trenutku preuzme kontrolu nad administracijom ostrva. Među glavnim pitanjima kojima bi trebalo da se bavi ovaj komitet jesu koliko su postojeći zakoni Tajpeja primenljivi u novim okolnostima, zatim pitanjem konverzije valuta i infrastrukturne integracije između kontinentalne Kine i Tajvana. Uloga ove „vlade u senci” uključivala bi ujedinjavanje svih snaga protiv nezavisnosti ostrva i podsticanje samih političkih aktera Tajvana da učestvuju u diskusijama o planu ujedinjenja sa maticom.

„Kako vojna snaga kontinentalne Kine raste, poteškoće na putu ujedinjenja se smanjuju, a efektivna kontrola nakon prisajedinjenja ostrva će postati sve važnija”, navode autori ovog predloga.

Stručnjaci instituta Univerziteta Sjamen predlažu i da se u samoj kontinentalnoj Kini uspostave „pilot-zone” upravljanja Tajvanom s porukom da novi sistem ne bi trebalo da se oslanja na lekcije koje su naučene na primeru Hongkonga. Ove zone bi trebalo uspostaviti u priobalnim gradovima kao što su Sjamen i Gvandžou u pokrajini Fudžijan, jer imaju sličan jezik i kulturu kao njihovi sunarodnici na ostrvu koje razdvaja moreuz širok 160 kilometara.

Ove „društvene laboratorije” mogle bi se koristiti za simulaciju modela upravljanja nakon ujedinjenja i uključivale bi oblasti kao što su izbori, pitanje jezika i obrazovanja. Na ovaj način testirale bi se potencijalne politike koje bi se primenile na Tajvanu i ujedno obučavali kadrovi koji će voditi ostrvo.

Iako Peking i dalje zvanično insistira da je model jedna zemlja – dva sistema bio uspešan u Hongkongu, tri glavne političke stranke na Tajvanu odbijaju takav plan jer smatraju da je on pretrpeo neuspeh. Odnosi između Pekinga i Tajpeja i dalje su veoma zategnuti, a pogotovu otkako je Vilijam Laj Čing-te, iz Demokratske progresivne partije stupio na dužnost predsednika Tajvana u maju. Iako se Laj Čing-te obavezao da će nastaviti ravnotežu za očuvanje suvereniteta Tajvana bez formalnog proglašenja nezavisnosti, veliko oslanjanje na Vašington bode oči Pekingu.

Kao znak dobre volje kineski predsednik Si Đinping je još 2019. godine Tajvanu predložio ujedinjenje po modelu „dva sistema”, rekavši da će Peking razmotriti realnost ostrva, kao i stavove i predloge obe strane.

Peking je taj predlog kasnije elaborirao u beloj knjizi 2022. godine, rekavši da će Tajvan imati „visok stepen autonomije” kao poseban administrativni region nakon ujedinjenja i da će se poštovati njegov društveni sistem i način života. Ipak, u ovom dokumentu nije bilo naznaka da li će ujedinjenje sa maticom značiti i promenu u političkom sistemu Tajvana.