КИНЕСКО ЧУДО У СРБИЈИ

KINESKO ČUDO U SRBIJI

6 januara 2019

Kineske investicije u Srbiji sa aktuelnim i najavljenim projektima trebalo bi da dostignu 10 milijardi dolara.

Veliki deo biće realizovan u okviru globalne kineske inicijative “Pojas i put”.

Na prodor Kine u ovaj deo sveta, na putu ka EU, uključujući i Srbiju, Brisel i Vašington gledaju sa velikom rezervom, a strah od ozbiljnog takmaca koji im se značajno približava pretočen je poslednjih par godina u upozorenja o navodno prljavim tehnologijama, iskorišćavanju jeftine radne snage, te nedovoljno transparentnim tenderima.



Pojas i put je je, međutim, stigao do Evrope, u toj inicijativi trenutno učestvuje ili je zainteresovano za učešće 67 zemalja koje stvaraju trećinu svetskog BDP-a, a pitanje na koje nema odgovora je kako je Srbija, odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić uspeo da obezbedi da Kina upravo sa našom zemljom u okviru inicijative Pojas i put dogovori najviše projekata od ukupno planiranih investicija u okviru inicijative u vrednosti od skoro bilion, odnosno hiljadu milijardi dolara.

Samo tokom prošle godine sa Kinom su potpisani projekti vredni oko tri milijarde dolara. Kinezi u Srbiji grade autoputeve, pruge, mostove, enegetske i druge infrastrukturne objekte, kao i fabrike, a dogovorena je i izgradnja velikih industrijsko-tehnoloških parkova. Takođe su i strateški partneri i imaju velike investicije u srpsku privredu, uključujući najveće i najproblematičnije godinama – RTB Bor i Železaru Smederevo.

Predsednik Kine Si Ðinping je na otvaranju Samita Pojas i put u Pekingu u maju 2017. najavio 113 milijardi evra za različite projekte na Novom putu svile, a samo Razvojna banka Kine je već predvidela da odobri 800 milijardi evra investicija za 900 projekata, podsećaju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije.

Put svile predstavlja globalni projekat koji je predstavlja veliku razvojnu šansu za sve zemlje na njegovoj trasi, rekla je savetnica u Sektoru za međunarodne ekonomske odnose PKS Ivana Bajić. Kako je rekla, Srbija po nekoliko osnova pripada Ekonomskom pojasu i pomorskom putu svile 21. veka: preko drumskih i železnickih deonica panevropskog Koridora 10, od Pomorskog puta svile koji od luke Pirej vodi za zemljama Jugoistočne, Srednje i Zapadne Evrope. Zatim, preko železnickih deonica Koridora 10 na teritoriji Srbije, a koje predstavljaju znacajan deo južne azijsko – evropske železničke unije, koja železnice Azije treba da poveže sa Evropskom jedinstvenom železnickom mrežom.

Takođe, Srbija pripada Ekonomskom pojasu i pomorskom putu svile 21. veka i značajnim delom plovnog puta reke Dunav i zato se Srbija kandidovala da bude mesto multimodalnog linka evropske železničke i mreže plovnih puteva Evrope, istakla je Bajić. Prema njenim rečima, projekti saobraćajne infrastrukture koji su u različitim fazama implementacije u Srbiji apsolutno su usaglašeni sa programom Puta svile, to jest Evropskim jedinstvenim programima razvoja osnovne i regionalne saobraćajne mreže, kao i smernicama i programima saradnje Kina – CIEZ (1+16).

U PKS ističu da “Pojas i put” predstavlja veliku šansu da Srbija uz pomoć Kine poboljša najpre svoju železničku infrastrukturu, što je već započeto dogovorom oko unapređenja pruge Beograd – Budimpešta. Srbija bi mogla značajno da uveća prihode od transporta robe preko svoje železnicke mreže. Izgradnja mosta Zemun-Borča, kao i autoputa i izgradnja železničke pruge Beograd-Budimpešta jasno pokazuju namere da se izgradi jedinstveni transportni sistem kako bi roba iz Kine mogla biti transportovana od luke Pirej do Centralne Evrope i obrnuto. Samo tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini u septembru potpisano je 11 ugovora sa Kinom vrednih tri milijarde dolara.

Bivši kineski ambasador Li Mančang je 2017. rekao da je Srbija iskoristila priliku za unapređenje saradnje sa Kinom i najavio da će ukupan obim kineskih investicija biti 10 milijardi dolara. Kina puno investira i u razvoj srpske privrede i ove godine je kineski Ziđin preuzeo RTB Bor sa najavljenim ulaganjem od 1,26 milijardi dolara i 200 miliona za izmirivanje dugova RTB-a, što je bila najveća investicija u 2018. Kinezi će 1,26 milijardi dolara uložiti u RTB u narednih šest godina, od čega će 75 odsto investirati u prve tri godine.

Predvideno je i da 320 miliona dolara bude uloženo u rudnik Cerovo i njegovo otvaranje, a biće povećan i kapacitet Topionice na 80.000 tona. Takođe, kompanija Shandong Linglong Tyre najavila je ove godine da će u Zrenjaninu izgraditi fabriku guma vrednu 994,4 miliona dolara.

Među najvažnijim investicijama Kine u privredu je preuzimanje Železare Smederevo 2016. godine od strane kompanije Hestil. Investicija je vredna najmanje 300 miliona evra, od cega je polovina novca već realizovana. Kinezi grade u termoelektrani Kostolac novi blok B3 snage 350 megavata, što je najveća investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije. Ukupna vrednost druge faze projekta modernizacije TE “Kostolac B” je 715,6 miliona dolara, od čega su ulaganja u izgradnju novog bloka B3 snage 350 MW – 613 miliona dolara.

Kinezi su 2017. otvorili Kinesku banku u Beogradu koja je u vlasništvu države Kine. Inače, to je četvrta banka na svetu po visini kapitala. U Ministarstvu građevinarstva je rečeno Tanjugu da je u oblasti saobraćaja, među aktuelnim projektima sa Kinom čija je realizacija u toku, veoma značajna rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd – Budimpešta kroz Srbiju.

Radovi se izvode na deonici Beograd Centar-Stara Pazova dugoj 34,5 km. Vrednost radova je 350 miliona dolara, a druga deonica koja će graditi je Novi Sad-Subotica-državna granica u dužini od 108,1 km. Ugovorena vrednost radova prema komercijalnom ugovoru 1,16 milijardi dolara. Kinezi su angažovani i na izgradnji autoputa na Koridoru 11 i u toku su radovi na deonici Surčin-Obrenovac dugoj 17,6 km, a vrednost radova je 233,2 miliona dolara. Takođe, deonice Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig, ukupno duge 50,2 km. Vrednost obe deonice je 333,74 miliona dolara. Kinezi grede i obilaznicu oko Beograda, od mosta preko reke Save kod Ostružnice do Bubanj Potoka u dužini od 19,5 km. Vrednost radova je 207 miliona evra.

Među planiranim i potencijalnim projektima su: deonica Koridora 11 Preljina-Požega u dužini od 30,9 km. Vrednost radova 450 miliona evra. Zatim deonica Požega-Boljare duga 107 km, za koju je potpisan Memorandum o razumevanju o saradnji sa kineskom kompanijom C C C C, koji se odnosi pre svega na izradu projektne dokumentacije.

Kineske kompanije pokazale su zainteresovanost i za realizaciju projekata izgradnje obilaznice oko Beogradaa na deonici Bubanj Potok – Pančevo, za izgradnju Fruškogorskog koridora (brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma), kao i za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš na železničkom Koridoru 10. Među završenim projektima su most Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, čija je ugovorena vrednost radova 255 miliona dolara.

Sa kineskim partnerima realizovan je i projekat finansiran iz kredita EBRD – rekonstrukcija i modernizacija pruge Rasputnica G -Rakovica-Resnik (7,5 km). Vrednost radova je bila 23,8 miliona evra. Inače, poseta kineskog predsednika Si Ðinpinga Centralnoj i Jugoistocnoj Aziji 2013. označila je početak nove faze razvoja Kine i njenog odnosa prema svetu. Tom prilikom prvi put je predstavljena ideja o Novom putu svile koji će povezivati Pacifik i Baltičko more i obuhvatiti tržište od skoro četiri milijarde ljudi.

Novi put svile ili Pojas i put trebalo bi ponovo da poveže kontinente, spoji Istok i Zapad i u tu svrhu planirana je izgradnja brze železnice, novih luka, tehnoloških parkova i mreže autoputeva u dužini od 13.000 km. Strategija “Jedan pojas jedan put” zapoceta je neformalno još 2011, kada je prva železnička linija duga 11.179 km povezala kineski Čungćing sa Duisburgom u Nemačkoj.

Tokom narednih godina razne linije povezivale su gradove u Kini i EU. “Pojas i put” predviđa povezivanje kineskih luka i velikih gradova na obali sa evropskim, prevashodno kroz luke u Veneciji i Atini. Ta linija je od ranije u upotrebi, ali dobija na značaju otkada je kineska kompanija COSCO 2009. investirala u Atinsku luku Pirej.

Kada je COSCO grupa zakupila Terminale 1 i 2 Pirejske luke, ona je postala jedna od najbrže rastućih u svetu po pretovaru robe. Brodske pošiljke iz Kine za Pirejsku luku preko Indijskog okeana i Sueckog kanala, skraćuju vreme transporta za oko 10 dana za Centralno ili Istočnoevropske zemlje, u odnosu na alternativne luke poput Roterdama, Antverpena ili Hamburga.

(Tanjug)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Zoran says:

    Vis evredi investicija od 100.000 dolara koja pravi radna mesta neko pruige, putevi i mostovi. To napravis jednom i kraj. Sta ces tu d aprevozis boig sveti zna. Mozda ce Kina, ali ond aona pravi sebi to, ne vama.

  2. petrovgrad says:

    Sledi kombinat Trepča, Termoelektrana Obilić, Feronikl Glogovac i najbitnija investicija u budućnosti Rajna-Majna-Dunav Morava -Vardar-Solun.

  3. Velika Metla says:

    Zar nisu prvo trebali da nas bombaduju,otmu deo teritorije,potruju,uvedu nam "kineske vrednosti".............? Baš su cicije ovi Kinezi! A "demoSratski" zapad nam je sve ovo dao za džabalesku!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *