КИНЕЗИ ОТКРИЛИ: Ово је најопаснија чињеница о КОРОНАВИРУСУ

KINEZI OTKRILI: Ovo je najopasnija činjenica o KORONAVIRUSU

18 marta 2020

Čak 86 posto slučajeva zaraze koronavirusom u Kini nije otkriveno pre zabrane putovanja. Naučnici tvrde da šest od sedam zaraženih koronavirusom može ostati neotkriveno.

Oko 86 posto pacijenata zaraženih koronavirusom ostalo je izvan evidencije, sve dok vlast u Kini nije uvela ograničenja putovanja, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu „Sajens“, prenosi „Kliks“.



Kompjuterski model pomogao je istraživačima da prate infekcije i poreklo virusa, pre i posle zabrane putovanja u Vuhan. Osobe koje nisu znale da imaju koronavirus bile su izvor infekcija u 79 posto slučajeva.

„Neregistrovane infekcije često prolaze s blagim, ograničenim ili nikakvim simptomima. Zbog toga ostaju neprimećene. Zavisno o broju i jačini infekcije mogu izložiti virusu daleko veći broj populacije od onog koji bi bio da su otkriveni“, navodi se u istraživanju.

Većina simptoma Kovid-19 je blaga, a Centar za kontrolu bolesti i prevenciju javlja da se teži oblici pokazuju u 16 posto slučajeva. Najviše su izložene starije osobe i pacijenti s hroničnim zdravstvenim problemima, piše Foks njuz.

Građani širom sveta pozvani su da primene meru socijalne distance i rad od kuće ako je to moguće. Ukupan broj evidentiranih slučajeva širom sveta veći je od 200.000, a preminulo je oko 8.000 ljudi.

KOMENTARI



3 komentara

  1. Grip says:

    I šta je ovde za paniku? Običan grip koji je povod da se trenira kult izvesnosti!

    • Miraš says:

      1. Za paniku/brigu je to što nam se upravo useljava nov virus, za kog pouzdano ne znamo kakav je. Možda on jeste slabiji od virusa gripa, ali pored virusa gripa s kojim se najčešće suočavamo i znamo kako se od njega lečimo, stiže nam još jedan virus sa drugačijim sposobnostima, da kažem još jedan kosac koji će potpomoći i ubrzati kosidbu stanovništva. Stiže u periodu godine kada naš imuni sistem iscrpljen je, slabije radi. Naprimer ne zna se pouzdano da li će on zastati u toplijem periodu godine kada virusi obično usporavaju svoje aktivnosti ili je mutacijom ovaj virus postao sposobniji pa će taj efekat izostati. Pretpostavlja se, a ne tvrdi se 100 posto, da će smanjiti aktivnosti kad nastupi toplije vreme. Ali ponoviće se u drugoj polovini jeseni najverovatnije u blažem obliku. 2. Za paniku/brigu je to što prenosioci virusa najpre nemaju simptome a prenose virus da toga nisu ni svesni. Zatim imaju veoma blage simptome kojima ne pridaju značaj i nastavljaju da dalje prenose virus. Pouzdano se zna da se lako širi. 3. Ko su ugroženi? Virus ne čita godine. Ipak su najugroženiji stariji zato što je njihov organizam slabiji, iscrpljen je jer već nose neka hronična oboljenja. Po prvim analizama podataka iz Italije prosečna starost zaraženih je 63 godine, a prosečna starost umrlih je 89 godina. Ali, i mladje osobe koje imaju neku ozbiljnu bolest mogu biti ugrožene. 4. Sasvim sigurno jedan deo populacije će lakše podneti ovaj virus, a drugom delu će trebati bolnička nega. Za paniku/brigu je kako ćemo mi zadovoljiti potrebe ove druge grupe. Jer ako pustimo da se virus naglo raširi imaćemo odjednom puno bolesnika te nećemo imati dovoljno izdvojenih mesta-kreveta u bolnicama za njih, ni dovoljno respiratora, osoblja, itd. Naša svest nije takva da ćemo prihvatiti da neko od naših bližih boluje, muči se, umire, umire ko zna kako, a mi ćemo reći to mu je što mu je, nećemo ga ni voditi kod lekara. Nego kad zaškripi velika većina nas će očekivati da zdravstvo mora i može da pomogne. I da pomogne odmah čim mi stignemo sa svojim bolesnikom. A baš to "odmah" može se naći pod znakom pitanja zbog eventualnog kolapsa zdravstva zbog naglog uvećavanja ukupnog broja bolesnika. Ovim merama usporavanja taj kolaps zdravstva se nastoji izbeći. Zatim očekujemo i topliji period koji nam prirodno ide na ruku te privlačno je da u našoj zemlji bude što manje bolesnih do tog perioda. 5. Za paniku je to što je Europa spora, nedovoljna oprezna i dozvolila je da joj se ubrzano useljava još jedan nov i trenutno nedovoljno poznat virus. On nije jednokratni, nego sada se trajno useljava. Ne pomaže nam što nismo članica EU, virus te granice ne poznaje. Ne poznaje on ni državne granice, ali prelazi ih na ljudima, sa ljudima. Širom EU kao imaju mere opreza, ali sporo ih primenjuju, zatim imaju različite pristupe; uglavnom fino finski kočničare. Možda i namerno kočničare da bi se rešili svojih hroničnih bolesnika a oni su najčešći u starijoj populaciji. Jer sa stanovništva kapitalizma oni su ne samo beskorisni, nego i štetni su. Čini mi se da najpre ih vide kao ogromne sume novca koje se izdvajaju za penzije, za socijalna davanja, za zdravstvo, za kućnu negu, za domove za starije, itd. a oni bi itekako umeli taj novac da usmere i koriste za nešto drugo. Ili kočničare zato što razvijaju još jedan posao unosan za njihovu farmaceutsku industriju koja je u privatnim rukama, a preko ledja običnog stanovništva.

    • Miraš says:

      Nisam pristalica panike, nju treba izbeći. Ali jesam za to da budemo praktični i normalno oprezni sa željom da što manje budemo bolesni. I da pokažemo solidarnost sa onima koji ipak biće bolesni ali i sa našim zdravstvom. Sad više nema svrhe ni da se preterano informišemo i preterano analiziramo kako je nastao ovaj novi virus i s kojim namerama, jer teže teme o kojima se često priča i misli, opterećuju i doprinose panici i stresu. Baš sada stres nam nije dobar drug jer i on obara imunitet.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *