КИНЕЗИ УПОЗОРИЛИ ЦЕО СВЕТ: Американци напуштају своје савезнике! ПОЧИЊЕ ХАОС

KINEZI UPOZORILI CEO SVET: Amerikanci napuštaju svoje saveznike! POČINJE HAOS

16 septembra 2021

Treba li zapanjujuća pobeda talibana u Avganistanu izazvati strah u srcima američkih indo-pacifičkih saveznika da se više ne mogu osloniti na američke odbrambene obaveze? Kineska vlada svakako tako misli.



Ne želeći da propuste priliku da napadnu Sjedinjene Države, kineski mediji već upozoravaju Tajvan da pažljivo pogleda šokantan kolaps avganistanske vlade koju podržavaju SAD i priznaju da „kada njeni interesi zahtevaju da napusti saveznike, Vašington neće oklevati da nađe svaki izgovor za to“. Upozoravaju da su Sjedinjene Države samo „papirni tigar“ i da je njihov poraz „jasnija demonstracija američke nemoći od Vijetnama“.

Ovo su izrazito zapaljive reči, ali postavljaju relevantna pitanja. Treba li Tajvan sumnjati u posvećenost Amerike njenoj odbrani nakon tragičnog debakla koji se dogodio na Bliskom istoku? Da li bi SAD jednostavno odustale, kao što su upravo učinile u Avganistanu, ako bi Kina napala Tajvan?

Odgovor na ova pitanja je ne, ovo su veoma različiti slučajevi i poređenja je nemoguće napraviti. U središtu ovih razlika leži činjenica da pokretačko obrazloženje sukoba u Avganistanu, globalnog rata protiv terorizma više nema značaj koji je imao nakon 11. septembra, dok je značaj Tajvana za istočnoazijsku sigurnost i globalnu ekonomiju dramatično porastao u protekloj deceniji.

Tajvan je ključni deo rastućeg rivalstva velikih sila između Sjedinjenih Država, Kine i Japana u Tajvanskom tesnacu koji povezuje Istočnu Kinu, Južnu Kinu i Filipinsko more i kroz koje protiče oko 30 posto globalne trgovine. Štaviše, region je bio od kritičnog značaja za Sjedinjene Američke Države od kraja Drugog svetskog rata i, umesto da opada u relevantnosti, njegova važnost za američku nacionalnu bezbednost nastavlja da se povećava. Sjedinjene Države već imaju odbrambene sporazume sa Japanom, Južnom Korejom, Filipinima i Australijom i uspostavljaju bezbednosne odnose sa Vijetnamom i Singapurom.

Američka istorija pokazuje da Sjedinjene Države jednostavno nisu dobre u vođenju malih ratova. Nasuprot tome, invazija na Tajvan mogla bi brzo eskalirati do globalnog sukoba koji bi verovatno doveo američke saveznike u Aziji, kao i Veliku Britaniju, vrstu rata u kojoj je Amerika tradicionalno briljirala. Zaista, nit koja povezuje najveće američke vojne pobede bila je njihova priroda: totalni ratovi. Meksičko -američki rat, građanski rat, Prvi svetski rat i Drugi svetski rat doveli su do toga da se zemlja (ili sjever u slučaju građanskog rata) mobilizira iza zajedničkog cilja, potpunog poraza neprijatelja. To su bili ratovi sa ogromnim strateškim i moralnim vrednostima u pitanju: osiguravanje američkog pristupa Tihom okeanu, okončanje ropstva, očuvanje sveta bezbednim za demokratiju i pobeda nad fašizmom i militarizmom kako bi se garantovao miran svet.

Sukob oko Tajvana eskalirao bi do nivoa globalne važnosti odražavajući veće sukobe koje Sjedinjene Države neprestano pokazuju svoju spremnost da se bore – mada prisustvo nuklearnog oružja očigledno negira poriv za potpunu pobedu. Međutim, kako je Tajvan ostrvo, potpuna pobeda ne bi bila potrebna za uspešan ishod rata, samo je kontinuirani opstanak Tajvana bitan.

Jedna od najvažnijih razlika između Tajvana i Avganistana je njihov nivo demokratizacije. Čak i nakon dvadeset godina, Avganistan je bio tek na početku dugog puta ka tome da postane demokratska država, njegov brzi kolaps uoči napada talibana ne znači da nije postignut napredak. Demokratski razvoj je pun vrhova i dolina i potrebne su mu generacije pre nego što se nacija može udobno smatrati demokratijom.

Štaviše, sve šanse za opstanak koje je Avganistan mogao imati izbrisane su sporazumom predsednika Donalda Trampa od 29. februara 2020. godine sa talibanima koji je obavezao Sjedinjene Države da povuku svoje snage do maja 2021. godine i oslobode pet hiljada islamskih boraca u zamenu za prestanak napada talibana na američke snage. Avganistanska vlada namerno je isključena iz ovih pregovora, što je potez koji podriva bilo kakav legitimitet koji je posedovao u Avganistanu i u celom regionu. Retrospektivno, ne bi trebalo biti iznenađenje što se avganistanska vojska obučena u SAD-u neće boriti i umreti za vladu koju Sjedinjene Države više nemaju interes da podrže.

Razlike između Avganistana i Tajvana nisu mogle biti jače. Taj Tajvan uspešno je razvio živo i prosperitetno demokratsko društvo i borio se da se odbrani od napada autoritarne moći, što povećava ulog za američku vladu, američki narod i njegove demokratske saveznike u regionu i širom sveta. Slom Tajvana bio bi uporediv sa dramatičnim osvajanjem Francuske od strane nacističke Nemačke u maju 1940. godine, koje je šokiralo Sjedinjene Države iz njihovog izolacionizma i ubedilo ih da se pripreme za rat.

KOMENTARI



3 komentara

  1. milorad5 says:

    Tajvan je nastavak gradjanskog rata u najavi,i u pekingu su sasvim svesni te činjenice.Američka pretnja, preko tajvana je OPASNA,SMRTONOSNA PRETNJA KINI.Sukob oko tajvana bi bio nuklearni i verovatno svetski rat.Kinezi su konačno to shvatili i ubrzo će povećati svoje nuk.kapacitete višestruko, verovatno do nivoa rusije i amerike i ZATO amerikanci traže neku novu nuklearnu pogodbu.Realno tajvan je bio izlog i danas je izlog amerike i njihovih političkih obmana.Za razliku od tajvana kineska ekonomija može da preživi sukob sa amerikom ali tajvan nemože da preživi pad ekonomskih veza sa amerikom a to će se desiti u dogledno vreme, jer u americi više nema para za održavanje izloga prodavnice a takodje ako misle da izvrše finansijski i ekonomski udar na kinu tu obavezno idu niz vodu i tajvan i japan i j.koreja.Kao što su pokušali da finansijski rasture hong-kong kada je prešao pod kinesku jurisdikciju(to je soroš odradjivao) i to preko australije. (zato su se kinezi i australija opasno zakačili) tako će amerikanci pokušati da bace dalekoistočno tržište u haos sa svim posledicam koje iz toga proizilaze a najvažnija je CEPANJE svetskog monetarnog sistema na DVE odvojene celine koje NEĆE medjusobno trgovati.Gde je tu tajvan lako je pogoditi i upravo se upozorenje kine tajvanu na tome zasniva.Znači prvo rasturanje finansijskog i ekonomskog sistema a ZATIM sledi RAT ubzo posle sleganja prašine,to je redosled poteza amerike.Jer kada rasture to tržište pucali su sebi ne u nogu nego u glavu,ali to je već više materjal za psihijatre,jer, nešto zaista nije uredu u glavama zapadne oligarhije,neko opasno ludilo se tu kristališe, i nije mi jasno kako oni misle da pobede uopšte u ekonomskoj trci,ali moguće je da ni ne žele to,moguće je da je deviza u vašingtonu "posle nas potop",mnogo su nestabilni i nervozni.

  2. Pravda says:

    Demokratija je za glupake, jer ne svacaju prevaru.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *