Klevete iz Podgorice stigle do Dume

Tweet

POSLEDNJA izjava Duška Markovića, potpredsednika Vlade Crne Gore, u kojoj je optužio Rusiju da je kriva za pojačanu kampanju protiv članstva Crne Gore u NATO čula se do Moskve. Potpredsednik Odbora Dume za međunarodne poslove, Leonid Kalašnjikov, rekao je da NATO žuri da prihvati Crnu Goru u članstvo, kako bi „zaštitio tu državu od uticaja Srbije, čiji je bila deo“, dok je zamenik Komiteta za međunarodne poslove gornjeg doma Saveta Ruske Federacije Vladimir Džabarov poručio da je moguće da Crna Gora ima takozvani kompleks malih država, „a to je da im pripadanje krupnim organizacijama omogućava da se osećaju bezbedno.“

– Rusija ne gleda dobronamerno na politiku proširenja NATO i to se vidi. To su različiti metodi i o tome postoje određene informacije kod nadležnih institucija, ali to ne može Crnu Goru zaustaviti na njenom putu. Nemam podatke da li finansira tu antikampanju, ali iz onoga što znamo postoji značajna podrška anti-NATO snagama u Crnoj Gori, kazao je Marković.

Vlast u Podgorici veruje da će pozivnica za članstvo u NATO stići u decembru kada će se o tome odlučivati u Kardifu. Međutim, sa pojedinih međunarodnih adresa prethodnih dana, mogle su se čuti i poruke da bi odluka o upućivanju poziva Crnoj Gori mogla biti odložena za iduću godinu, kada je predviđen samit Alijanse.

Tri dana boravka Mila Đukanovića u Sjedinjenim Američkim Državama prošle godine bila su dovoljna da se uzdrmaju viševekovne čvrste veze Crne Gore i Rusije. Usledilo je oštro reagovanje Moskve, u kojem se navodi da je Đukanović u svojim istupima dopustio neprijateljske izjave na račun Rusije, kada nije pomoglo ni pojašnjenje zvanične Podgorice, da premijerova poseta nije bila antiruski intonirana.

Godinu dana kasnije probleme sa Moskvom usložnjava i priča oko potencijalnih lokaliteta u Crnoj Gori koji bi mogle biti „od ruke“ Severnoatlantskom vojnom savezu. Spekulisalo se da će protivvazdušna odbrana zemalja regiona koje su članice NATO biti jedinstvena, i da će brdo Vrsuta iznad Bara biti pogodno mesto za postavljanje radara za sistem zajedničke vazdušne odbrane, a nikšićki aerodrom Kapino Polje koji se uveliko proširuje na usluzi bombarderima.

– Za nas je neshvatljivo da nam nebo čuva neko sa kim smo do juče ratovali, kaže za „Novosti“ profesor Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. godine.

Doduše više puta su iz Generalštaba vojske Crne Gore odbacivali ove navode, kao i ministar turizma Branimir Gvozdenović koji se pozvao na prostorni plan u kome se ne predviđa izgradnja vojnih baza. I dok propagandisti NATO kampanje sve više zatežu odnose između slovenske braće, javno mnjenje u brojnim anketama ne iskazuje veliko raspoloženje za članstvo u NATO. Vlada barata sa procentima od preko 40 za Severnoatlantski savez, a „antinatovci“ sa 35 odsto.

GEOPOLITIKA

– Srbija i Rusija, saveznici iz Prvog svetskog rata, sa današnjeg stanovišta Vlade Crne Gore su geopolitički neprijatelji, a Austrija, Nemačka i Hrvatska prijatelji. Ostaje pitanje na koje niko od čelnika Vlade nije odgovorio: u čemu su to Austrija, Nemačka i Hrvatska manifestovali prijateljstvo prema Crnoj Gori u prošlosti i danas? Koji je to čin na kome bi vladama u Beču, Berlinu i Zagrebu morali biti blagodarni? Takvog čina nema, kaže za „Novosti“ Predrag Vukić, istoričar.

Tweet