Ко ће наследити ВЛАДИМИРА ПУТИНА?

Ko će naslediti VLADIMIRA PUTINA?

19 juna 2016

Russian President Putin, Prime Minister Medvedev and Defence Minister Shoigu attend wreath laying ceremony to mark Defender of Fatherland Day in MoscowDo kraja drugog predsedničkog mandata Vladimira Putina ostalo je još skoro dve godine, ali već sad se postavlja pitanje ko bi mogao da ga nasledi.

Na ovo pitanje odgovor traže i na Istoku i na Zapadu. Nema sumnje da je Putin čovek koji je na mnogo načina promenio Rusiju i njenu poziciju na međunarodnoj mapi.

Uprkos zategnutim odnosima Rusije i Evropske unije, Moskva je danas daleko značajniji igrač na međunarodnoj sceni nego što je to bio slučaj pre samo dvadesetak godina. Politički uspon Moskve i za nijansu bolja ekonomska situacija uspeh je koji se pripisuje Putinu. Istovremeno, ruski predsednik je stekao veliki broj kritičara za 16 godina vlasti.

Putinove poteze, domaća opozicija i strani promatrači smatraju nedemokratskim, a jedan od najoštrijih u kritikovanju je Mihail Hordokovski, bivši naftni magnat, koji Putina čak poredi sa samim đavolom.

U autorskom tekstu za ugledni list „Politiko“, Hordokovski piše da „ne postoji nijedno pitanje ili položaj od kojeg Putin neće odustati da bi ostao na vlasti“.

– Kada se evropski političari rukuju s Putinom, oni pružaju ruku kriminalu. On je odan prijatelj, ali nije odgovoran prema zemlji – piše Hordokovski.

Prema njegovom mišljenju, Rusiji je potrebno jačanje civilnog sektora i demokratske opozicije, koja realnije gleda na izazove s kojima će se Rusija susretati posle Putina, a čije rešenje u velikoj meri zavisi i od toga ko će ga naslediti.

Medevedev slabija verzija Putina

Kada je Putin došao na mesto predsednika Rusije 2000. godine, za Zapad je bio nepoznanica. Putin je kratko obavljao funkciju vršioca dužnosti premijera 1999. godine, pa na njegov izbor za predsednika Zapad u prvi mah reaguje kao na !čoveka koji kombinuje liberalnu orijentaciju sa čvrstinom, koju ruski narod voli“ i „nekoga ko može da izvuče Rusiju iz Jeljcinovog blata“. Veštom rokadom, Putin je sebi obezbedio više od decenije vlasti. S mesta premijera na mesto predsednika, pa ponovo premijera, pa ponovo predsednika. Fotelje je menjao s Dimitrijem Medvedevom, koga danas analitičari retko doživljavaju kao ozbiljnog Putinovog naslednika. Medvedev ima male šanse da zauzme poziciju i uticaj kakve Putin ima danas, prvenstveno jer su ga u Rusiji uvek videli kao Putinovu „slabiju verziju“.

Ankete pokazuju da Rusima ta ideja nije tako strana. Nedavno objavljeno istraživanje pokazalo je da bi čak 32 odsto Rusa rado videlo ženu na čelu države u narednih 10 do 15 godina.

Ipak, i dalje je 49 odsto građana Rusije izričito protiv te ideje, a kao argument navode da žena nikada ne bi mogla da vlada čvrsto kao Putin. Ali možda postoji neko ko može.

Šojgu pravi čovek za naslednika

Ugledni portal „Ekonomist“ pre nekoliko meseci bavio se istom temom. Prema njihovoj analizi, jedini čovek koji može da nasledi Putina je – Sergej Šojgu.

Ruskog ministra odbrane, „Ekonomist“ vidi kao najbližeg i najlojalnijeg Putinovog saradnika.

„Tri godine je mlađi od Putina, a od 1990. godine je u vlasti. Skoro 22 godine je vodio Ministarstvo za vanredne situacije, koristio je prednosti ruske birokratije, sakupio moć i popularnost, a pritom nije stvorio sebi neprijatelje“, navodi portal i naglašava da u aktuelnoj ruskoj političkoj eliti ne postoji niko kao Šojgu.

Ipak, sam Šojgu do sada nije pokazao velike ambicije da preuzme funkciju predsednika Rusije. Od svih imena koja su se pominjala kao naslednici, Šojgu je možda najveće iznenađenje, ali kako se u javnosti sve češće pojavljuje pitanje „šta posle Putina“, analitičari ocenjuju da je vrlo moguće da će on ponovo odigrati ulogu timskog igrača i prihvatiti mesto koje sa sobom nosi veliku odgovornost i ogroman pritisak.

KOMENTARI



6 komentara

  1. Čuvar vrata says:

    Uopšte mi nije jasno zašto ovo pitanje, kad će Putin zakonski biti još 6 godina predsednik Rusije nakon ovog mandata. Naravno, preko izbora, a izbori su danas svuda u svetu na američki način i samo potvrđuju ranije donete odluke, čak i u Rusiji.

    • Čuvar vrata says:

      Odmah sam i ukapirao. To već počinje zapadnjačka propaganda da Putin neće ni hteti da bude predsednik još 6 godina i da to i ne treba, pa kad se kandiduje ponovo, oni će biti jako neprijatno iznenađeni i počeće pravi medijski rat protiv Putina. Kao da on nije navikao na to do sada.

    • robokap says:

      Vladimir PUTIN---7.10.1952.Hilari Klinton----26.10.1947.Donald Tramp---14.6.1946.

  2. loncar says:

    u srbskoj istoriji srbski se car nikad ne menja dok je ziv pa ni putin putin je srbski voda svih srba i praslavaca u svetu i u rusiji

  3. Kovačević Branislav says:

    Ovaj natpis, gde se navodi samo negativno o Putin u, je pisao pristalica IV Rajha. A s takvima Ne želim da imam posla ni pisanjem.

  4. Toma says:

    Sojgu nije Rus i nece nikada biti predsednik.Za vreme kubanske krize 1962.prste na obaracima nuklearnih raketa su drzali iskljucivo oficiri ruske nacionalnosti,cak nije bilo ni njima najblizih ukrajinaca,a bilo je to vreme komunizma gde su navodno sve nacije bile jednake.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *