Ко и како јача великоалбански синдром на Балкану?

Ko i kako jača velikoalbanski sindrom na Balkanu?

4 maja 2017

Piše: Tomislav Kresović

Albanci kao „sila“ na Balkanu?

Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić za Albance kaže da nisu „sila koje bi neko treba da se plaši“ dodavši da ih se Srbija sigurno ne plaši i da je to što reaguje mudro „odraz snage“. Da li su Albanci na Balkanu neka snaga i sila?. Albanci na Balkanu postaju sve značajniji faktor geopolitičkog karaktera. Albansko pitanje u poslednjih 25 godina dobilo je posebno značenje u strategiji EU na Balkanu kao i NATO. Više od drugih država i naroda, Albanija i albanska nacija postale su predmet posebnog ineteresovanja u kontrolisanju Balkana, posebno Srbije kroz otimanje Kosova i stavljanje pod protektorat NATO i SAD. Albanija i albanska nacija na Balkanu značajni su i za Nemačku, Tursku. Albanci će pod uticajem SAD, moćne albanske mafije i širih interesa Nemačke u narednih 10-tak godinia biti značajnije favorizovani. EU i SAD će kroz „meku moć“ etapno dozvoliti svealbansku integraciju koja će ići preko Albanije. Može se očekivati da će Albanija kao članica NATO u narednih pet do sedam godina, možda i ranije biti uključena u EU. Ako Albanija u skorije vreme postane članica EU, ona će „mekom moći“ u sebe „usisati“ Kosovo i sve Albanace na Balkanu koji će preko nje uz dvojnog državljanstva biti i EU. To se može očekivati i kroz proces “federacija” Kosova i Albanije i federalizacija Makedonije. Taj model je primenje i sa građanima Srbije mađarske nacionalnosti koji su uzeli mađarsko državljanstvo, ili u Makedoniji sa bugarskim državljnstvom kao i ali u Srbiji sa hrvatskom domovnicom.

Demografska i teritorijalna ekspanzija Albanaca na Balkanu

Po svom broju stanovnika u etničkom prostoru Balkana Albanaci imaju ekspanzionističku psihologiju i realno je da će demografski u narednih 20 godina biti među prve tri ili četiri nacije na Zapadnom Balkanu. Albanija je dobila ulogu da oko sebe okupi u ime NATO ne samo Albanace u Makedoniji, Kosovu, već i da utiče i na procese u Crnoj Gori i u značajnoj meri i u Grčkoj. Albanija će oko sebe zajedno sa Hrvatskom okupljati države “Jadransko-Jonske” inicijative. Albanci na Balkanu dobijaju novu ulogu od SAD i Nemačke  i značajno će parirati interesima Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i deliće svoju poziciju moći sa Srbijom i Grčkom. Da je to tako pokazuju i reči Ivice Dačića: „Albanci igraju na sve ili ništa, blefiraju i izjave su namenjene ne Beogradu nego Briselu…ako nas ne primite u (Evropsku Uniju) izazvaćemo sukobe“. Ovo je albanski manevar i Albanci sa Kosova znaju da će svoj put ka EU i NATO realizovati preko Albanije.

Integracija Albanije i Kosova

Istovremeno Albanija i Kosovo imaju ili će imati veći značaj za SAD i NATO nego Srbija i druge države u regionu pre svega sa stanovišta geoekonomskih projekcija EU pre svega Nemačke. Nemačka računa na “albansku kartu” sa saobraćajnim koridorom E-8 od albanske luke Drač preko Tirane, Prištine, Niša do Crnog Mora. Kosovo i Albanija biće lider na Balkanu u energetici i eksploataciji uglja i drugih minerala, ali i sferi poljoprivrede kao i turizma. Rusko-Turski gasni tok (Plavi gasni tok) biće dostupan Albaniji. Zemlje koje imaju samostalnu energetsku, agrarnu i demografsku snagu imaju bolju poziiciju i uticaj. Albanija odnosno koncept “Velike Albanije” se realizuje u više faza i stvoriće se uslove da Albanaci budu više ekonomska nego vojna sila na Balkanu jer će preko Albanije biti deo NATO zaštite. Ministar Dačić kaže: „Zato pitam Brisel: da li više cenite zemlju koja doprinosi stabilnosti ili one koji izazivaju sukobe”

Zapadna igra na albanskom faktoru

Brisel i NATO vide Srbiju kao poraženu državu sa kojom je ratovala i otela joj je Kosovo. Dakle Brisel, Berlin, Vašington Srbiju tretiraju kao gubitničku i poslušnu državu, a Albance odnosno Kosovo i Albaniju kao savezničku državu koja je dobila neke koncesije i teritorije preko NATO, ali su u statusu kontrolisanih protektorata. Srpska vlast zna da je Brisel, Berlin i Vašingotn “slab” na Albanace, i da politika Srbije prema albanskom pitanju na Balkanu je bez šire podrške. Srbija i njena politka nesmeju da govore da bi bili spremnji da se integrišu sa Repubikom Srpskom u nekoj opciji kao što Albanci sa Kosova govore o „velikoj Albaniji „ ili Albanci sa juga Srbije kao i vrh vlasti u Tirani. Sve ovo govori da Albanaci imaju moćne zaštitnike, i da se zbog toga se osećaju prividno moćnima da mogu da provociraju. Albanski faktor ima i snažnu podršku moćne albanske narko mafije, kao što iza Albanije i Albanaca stoji i Turska kao i Organizacija Islamske konferencije. To je sve razlog za veliku brigu Srbije sada i u budućnosti kada je reč o Albanacima na Balkanu, da jasnije mora da definiše svoje nacionalne i državne ciljeve. Albanskom geopoliitkom Srbija se vidno pritiska i to će uticati na stalne tenzije između Beograda i Tirane. Geopolitički položaj Srbije slabi i pod većim je pritiksom EU i NATO, dok jača i ima podršku Albanija i njena poliitka integracije Albanaca na Balkanu. Ovo je tema za ozbiljna razmišljana i budućnost Srbije i srpskog naroda u regionu.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *