Ко “издаје” Источну Европу?

Ko “izdaje” Istočnu Evropu?

20 septembra 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Nedavno postignuti sporazum između Rusije i Evropske Unije o uslovima “zimskog paketa” isporuka gasa Ukrajini otvara pred Srbijom i drugim zemljama jugo-istočne i centralne Evrope određene “prozore mogućnosti”. U nastaloj situaciji oni dobijaju mogućnost da se razaberu i međusobno usaglase, kao i da se dogovore sa Moskvom i Briselom o širem spektru projekata po pitanju transporta ruskog gasa, kako za sopstvene potrebe, tako i za dalji tranzit u EU. Međutim, da bi se iskoristile te mogućnosti koje se otvaraju, Beograd i druge prestonice treba da se jasno razaberu o svojim prioritetima u oblasti energetike i da ojačaju stratešku saradnju sa Rusijom kao ključnim dobavljačem energenata u Evropu.

Kako je još jednom podvukao ruski ministar energetike Aleksandar Novak posle razgovora sa predsednikom Evropske komisije Slovakom Marošem Šefčovičem, Rusija čini sve što je u njenoj moći kako bi se operativno rešila sporna pitanja koja se tiču energetske bezbednosti Ukrajine i cele Evrope. Prema njegovim rečima, ovi pregovori su prošli u poslovnom i konstruktivnom formatu. Pouzdan “prolazak zime” je ključno pitanje” – istakao je ruski ministar. Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da omogući Ukrajini popust na gas u zimskom periodu do nivoa cena u susednim zemljama, na primer u Poljskoj.

Sa druge strane, predsednik Upravnog odbora “Gazproma” Aleksej Miler je istakao da je kompanija spremna da vodi pregovore sa Ukrajinom o tranzitu gasa po njenoj teritoriji i posle 2019. godine, kada se završava rok važenja sadašnjeg sporazuma. Ipak, prema njegovim rečima, “Gazprom” ne namerava da se dogovara na uslovima neprihvaljtivim za sebe. “Ali to ne znači da ćemo automatski resetovati tranzit kroz Ukrajinu. Na primer, gas u Moldaviju će ponovo ići preko Ukrajine”, pojasnio je Aleksej Miler.

Istovremeno, Rusija, u interesu energetske bezbednosti Evrope, teži da maksimalno iskoristi i severnu maršutu isporuka gasa – u formatu “Severnog toka”. Potreba za izgradnjom drugog kraka ovog gasovoda definisana je ponašanjem samih Evroljpana, koji, zbog oslanjanja na donete sopstvene pravne nelagodnosti, samo polovično mogu da iskoriste ove kapacitete. Pritom, kada se radi o ruskim isporukama putem gasovoda “Severni tok – 1”, ne radi se o nedostatku resursa: gasovod je “opterećen sa 80%, a ranije je bio opterećen 100%”, rekao je šef “Gazproma”.

Upravo ta okolnost je podstakla Rusiju i zapadne biznismene da potpišu sporazum o izgradnji drugog kraka ukazanog gasovoda, čija će krajnja tačka biti gasno čvorište u austrijskom gradu Baumgartenu. Sporazum akcionara o stvaranju sistema gasovoda “Severni tok – 2”, radi povećanja isporuka ruskog gasa u EU, pored Alekseja Milera potpisali su na Prvom Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku i predsednik Upravnog odbora BASF SE Kurt Bok, član uprave E.ON SE Klaus Šefer, zamenik generalnog direktora ENGIE Pjer Šarjer, predsednik uprave OMV AG Rajner Zele, izvršni direktor Royal Dutch Shell Ben van Berden. Ovaj projekat razmatra izgradnju dve niti morskog gasovoda iz Rusije u Nemačku po dnu Baltičkog mora, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa za godinu dana. Kako su istakli učesnici projekta, novi gasovod će biti izgrađen uz oslanjanje na uspešno iskustvo u realizaciji projekta “Severni tok”, na bezbednoj i pouzdanoj infrastukturi. “Severni tok” će duplirati kapacitete naše netranzitne i savremene maršrute isporuka gasa preko Baltika. Važno je da se u osnovi radi o novim kapacitetima gasa koji će biti potrebni Evropi u uslovima padajuće sopstvene proizvodnje” – istakao je šef “Gazproma”. Pri tom, prema njegovim rečima “učešće svetskih energetskih giganata u projektu ističe njegov značaj za obezbeđenje sigurih isporuka gasnim potrošačima u Evropi”.

Reklo bi se da je sve jasno i sve zainteresovane strane i zemlje mogu da se priključe u stvaranje nove arhitekture energetske bezbednosti Evrope na nivou regionalnih projekata i “podudaranja interesama.

”.Međutim, umesto toga, u nekim evropskim prestonicama su požurili da u postignutom sporazumu vide nekakvu “izdaju” njihovih interesa.

Naravno, premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk je već odavno navikao evropsku javnost na sopstvenu, blago rečeno, političku neadekvatnost. Zato ne čudi što je on i ovog puta požurio da “odapne strelice”, izjavivši da će “izgradnja gasovoda `Severni tok – 2` staviti pod pretnju bezbednost i neprekidnost isporuka gasa u zemlje jugo-istočne Evrope”, prećutkujući da je ta “bezbednost i neprekidnost” ne jednom bila žrtva dejstava sa ukrajinske strane po pitanju krađe ruskog gasa iz tranzitnih isporuka za Evropu.

A Robert Fico, predsednik vlade Slovačke, posle posete Kini je prilično neočekivano stao u redove kritičara Rusije. Njegovom nezadovoljstvu nije bilo kraja. Prema rečima Fica, sporazum zapadnih biznismena sa “Gazpromom” nije ništa drugo nego izdaja: “Nisu jedan mesec trajali pregovori sa Savetom Evrope da je potrebno pomoći Ukrajini da ostane tranzitna zemlja, da joj se pomogne da preživi u teškim zimskim mesecima. I odjednom se objavljuje da je `Gazprom` potpisao sporazum sa zapadnoevropskim kompanijama o izgradnji još jednog kraka `Severnog toka`. Oni su od nas napravili idiote! Oni su izdali člana EU Slovačku i krenuli su protiv političke diskusije sa Ukrajinom i Savetom Evrope”, smatra premijer Slovačke.

Ljudski gledano, premijer Slovačke se može razumeti. Evropska komisija je svoje istočno-evropske partnere već toliko privikla na svoj proukrajinski i antiruski kurs, da bilo koje dejstvo evropskih političara i biznismena koje se ne uklapa u tu matricu, kod njih odmah izaziva šok. No, šta da se radi – energetska bezbednost Evrope nije samo Evropska komisija, a pogotovo nije samo Ukrajina. I što pre tu jednostavnu istinu shvate Istočnoevropljani – to će više gasa biti u njihovim kućama.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *