Ко је највећи „СТРАНИ ПЛАЋЕНИК“ у Србији?

Ko je najveći „STRANI PLAĆENIK“ u Srbiji?

17 decembra 2017

Kada su u ponedeljak otvorena dva umesto tri poglavlja u pregovorima Srbije o pristupanju Evropskoj uniji, ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kurtoazno je sakrila razočarenje rekavši u Briselu da je srpska vlada možda bila preambiciozna, ali da „nije greh biti ambiciozan, naprotiv“, piše Danas.

Pritisci na pravosuđe, napadi na novinare…

U internoj polugodišnjoj analizi Evropske komisije koja je objavljena početkom meseca ukazuje se da Srbija kaska u sprovođenju akcionih planova za reforme po pitanju poglavlja 23 i 24, oko kojih su pregovori započeti polovinom prošle godine.

Šta to zamera Evropska komisija? I dalje postoje različite vrste pritisaka na pravosuđe, od toga da državni zvaničnici komentarišu presude ili tok suđenja, do činjenice da imenovanje predsednika sudova ide sporo, kao i da ne jača uloga nezavisnih tela Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

U pogledu medijskih sloboda, u najnovijem izveštaju koji se za poglavlja 23 i 24 objavljuje na pola godine, konstatuju se ekonomski pritisci na medije, zastrašivanje i napadi na novinare od kojih veliki broj ostaje neprocesuiran, kao i da je napravljen mali pomak u rešavanju slučajeva ubistava novinara.

Jedan od „potpornih stubova“ srpskog približavanja EU koji se ređe pominje jesu – donacije. Iako se prethodnih godina moglo čuti da su one „presušile“, odnosno da više nisu izdašne kao pre deceniju i po recimo, istina je da slavina sa Zapada nikada nije zavrnuta. Pod budnom lupom Brisela, od Evropske unije, ali i njenih članica, stižu značajna sredstva za izgradnju efikasnijeg, slobodnijeg i pravednijeg društva.

Najveći „strani plaćenik“ – država

Prema podacima portala YourDataStories.eu, čiji razvoj finansira baš Evropska unija sa ciljem poboljšanja pristupa podacima od javnog značaja, Srbiji su kroz donacije od 2012. iz visokorazvijenih zemalja Zapada namenjena ogromna sredstva.

To što se uočava značajna nesrazmera između „alociranih“ i potrošenih sredstava ima veze i sa „kafkijanskim“ administrativnim procedurama, ali verovatno i sa ovdašnjom inertnošću da se prione na posao.

U ovdašnjoj političkoj areni davno je skovan termin „strani plaćenici“, koji se pre svega odnosio na nezavisne medije, nevladine organizacije i opozicione stranke. Ali, istina je sledeća: najveći strani plaćenik je – država Srbija jer najznačajniji deo donacija stiže direktno ministarstvima, kao i potčinjenim vladinim organizacijama, organima uprave, javnim preduzećima.

Ko je drugi osim države mogao da primi, recimo, 200 miliona evra za energetski sektor, ili 26,5 miliona za reformu javne uprave, skoro po 20 miliona za transformaciju bezbednosnih struktura i razvoj ruralnih sredina; po 15 miliona za unapređenje socijalne zaštite, odnosno sistemsko smanjenje nezaposlenosti. I tako dalje.

Kada se uzme u obzir kako se Srbija kotira po pitanju elementarnih vrednosti na kojima se zasnivaju demokratska društva, a tome doda da joj i ne ide baš najbolje i pored značajne finansijske podrške, da li je vest iz Brisela iznenađenje?, zaključuje Danas.

KOMENTARI



4 komentara

  1. goran says:

    Pare su dobilki Vucko and Co. Kad sidju sa vlasti, Srbija ne duguje Evropi nista. Neka jure Vucka pa nek od njega naplate.

    • Buba says:

      Kad bi moglo tako,juriće Evropa i naše čukunčukun unučiće

  2. Milutin says:

    Sve vlasti od 2000 godine do dana današnjeg.

  3. ilija says:

    naj vecoi je placenik seselj i dacic sps srbi neznaju politiku u srbiju zato sto samo lazu i ne citaju nista o svojoj sudbini ko im preti a ko im dava podrsku za zivot

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *