Ko je neprijatelj čoveku s najmoćnijim prijateljima

Ko je neprijatelj čoveku s najmoćnijim prijateljima

18 novembra 2014

Aleksandar-ApostolovskiPiše: Aleksandar Apostolovski

Ko je mogao da okupi na istom mestu Milorada Vučelića, Čedu Jovanovića, Miodraga Kostića Koleta, Toplicu Spasojevića, Dragana Bjelogrlića, Zdenka Tomanovića, a da se oni, suznih očiju, tako različiti u redovnom stanju, predstavljaju kao zbijeni deo istog tima?

U srpskoj tranzicionoj jednačini koja večno teče, neki od njih su među sobom žestoki ideološki i poslovni protivnici. Ali, tako je samo u varljivom svetu, vidljivom samo za smrtnike. Međutim, iza čarobnog zida Srbije, koji nije gradio Hari Poter već je preduzimača unajmio upravo Miša Beko, dakle, u zonama u kojima vlada istinska moć politike, biznisa i medija, i Vučelu i Čedu i Zdenka određuje jedan zajednički imenilac. Oni su njegovi prijatelji!

Otuda je Miša najveća tajna srpskog biznisa i politike, za koga ne važi da karakter čoveka određuje spisak njegovih neprijatelja. Miša Beko je drugačija struktura ličnosti, čiji se karakter detektuje spiskom imena u njegovom telefonskom imeniku, koji čini softver tajne moći Srbije.

Još mnogo tih imena i prezimena nije došlo pred Urgentni centar. Jedan od njih je možda još u Hilandaru, ali bi se svakako taj red iz imenika, sve od Urgentnog, protegao do vlade i parlamenta, a onda bi skrenuo do kluba Privrednik! Taj red bi zapravo predstavljao onaj deo društva koji se smatra pobednikom srpske tranzicije.

Ko je, dakle, neprijatelj čoveku s najmoćnijim prijateljima? Ko su atentatori u bekstvu koji su pucali u Beka ispred njegove kuće? Ministar policije Nebojša Stefanović tvrdi kako je reč o amaterima.

Među nekoliko poslovnih ljudi s kojima sam razgovarao uselio se vidljivi strah i pored njihovog ogromnog uticaja. Da li je reč o velikim igrama i naručenom ubistvu iz najviših neidentifikovanih svodova moći jer u pitanju su i velika matematika i geografija.

Ako je, međutim, to učinio ili naručio neko od sitnih poslovnih učesnika u debeloj knjizi dobavljača koji je uspostavio Miša, onda to može značiti da više niko od tajkuna, koji se uzgred ne odlikuju monaškim altruizmom u živom blatu srpskih poslova, ne može spokojno izaći iz svog stana.

U tom slučaju, srpska jednačina više ne može biti jednostavna jer ima suviše nepoznatih! To, recimo, može biti očajnik koji je bankrotirao, poput penzionisanog oficira koji je mlatarao pištoljem ispred vlade, upravo istog dana kada su nišanili u Mišu.

Taj običan svet, označen i prokažen kao gubitnički, uznemiren je i zabrinut dok korača ka očaju jer je pokušaj ubistva Miše najzvučnija pucnjava, još od atentata na Zorana Đinđića.

Mučno osećanje nesigurnosti i povratka na godine koje najbolje odslikava film „Rane” Srđana Dragojevića, kada su se ulična ubistva masovno naručivala, kao što se naručuje pica, s osećajem da smo mi zamorčići izloženi na rafovima istorije nad kojima se spušta nadgrobna ploča, samo je podgrejao svojim zapaljivim metaforama jedan od junaka tog sveta.

Verovali smo kako ta epoha pripada praistoriji. Vojislav Šešelj je, dan po povratku iz Haga, ponovio da se ne kaje što je nekada rekao da je Đinđić ubijen.

Ali, zagonetka zvana Miša Beko jeste upravo ta što je on jednako aktivno kreirao i taj davni, zaboravljeni svet političkih i poslovnih mesoždera, kao i ovaj današnji, u kom nije menjan jelovnik bogataša, već samo njihovi maniri za stolom. Otuda je enigma – ko je želeo da ubije Mišu Beka još zagonetnija i slojevitija, jednako kao što je to Mišin razvojni put čija se istina tek može naslutiti između redova.

Ali, svako ko je ikada pogledao u njegove morskoplave, novljanske oči znao je da Miša svesno gaji famu o najvećem egzocentriku srpske politike i biznisa: da obitava kao senka čoveka iz senke, koji ne postoji nigde, osim svuda!

Tako je najveći opsenar srpske tranzicije nekoliko puta menjao agregatna stanja, isparivši sa osnivačkih i vlasničkih memoranduma, da bi u nekoj drugoj kompaniji ponovo poprimio obrise ljudskog bića, umnožio profit i provizije, usrećio velike akcionare, dokazujući kako srpska evolucija, ukoliko je poverite pravom čoveku, od rage za nekoliko miliona dolara stvara nilskog konja!

Mnogi su pokušavali da konačno saznaju kako je sve počelo i kakve su to sile uticale da se sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Beko spusti u marketinšku agenciju „Spektra”. Pošto u Srbiji retko ko veruje da se na položaj direktora marketinga tako moćne agencije stizalo jednostavnom formulom – masa puta ubrzanje – vitki, plavooki Beko upada u firmu iz koje će se kasnije katapultirati, na različite strane, nekoliko moćnih tipova.

Bio je to početak devedesetih godina. U vreme prve interesne ljubavi, taj nerazdvojni četverac činili su Zoran Đinđić, Aleksandar Tijanić, Miša Beko i Vladimir Beba Popović.

U takvoj mističnoj agenciji, inkubatoru za obuku igrača gde, svako na svoji način, vlada politikom, biznisom, medijima i sivim zonama uticaja, nastala je već legendarna kampanja DS-a, pod sloganom „Pošteno”. Mozak kampanje bio je Đinđić, motor je bio upravo Miša, a komesar – Tijanić. Beba je tada bio – dečko koji obećava!

Momci iz „Spektre” su se razišli, a među nekima od njih je nastao rat u kom nisu vladali zakoni Ženevske konvencije.

Beko i Đinđić postaju kumovi, ali, posle propasti dogovora da Đinđić postane premijer – naime, Mira nije bila previše srećna da crvena ruža u njenoj bašti bude previše osenčena žutim, Zoran odlučuje da zaoštri borbu protiv režima.

Iako s demokratskim oreolom Zoranovog kuma i propusnicom za najodabranije, Beko shvata gde će se kriti moć narednih godina. Pravdajući svoj potez patriotskim razlozima, ulazi u Slobinu vladu, kao iluzija demokratske glazure.

Beko je brzo preuzeo glavne poslove u svoje ruke i očarava Slobu. Kao ministar bez portfelja preuzima na sebe najvažnije državne transakcije, gde je prvi put na velikoj sceni režirao predstavu s fabulom: kako Zapad poklanja Slobi još tri godine na vlasti.

Nešto više od milijardu i po nemačkih maraka od prodaje „Telekoma” spaslo je režim koji je hodao na ivici bankrotstva. Beko preuzima i kragujevačku „Zastavu” gde, osim predloga da radnici svojim telima brane fabriku tokom bombardovanja NATO-a, ima ideju da se u fabrici automobila proizvode cigarete.

Ali, Srbi nisu popušili Bekov „jugo 99” bez filtera. Iako dospeva na crnu listu EU, Dejvid Koperfild srpske tranzicije se opet transformiše. Od Slobinog brokera za transfer novca i kandidata JUL-a u Kragujevcu postaje liberalni demokrata, koji opravdava ulične proteste opozicije.

To je bila još jedna Mišina lekcija o nevidljivosti kao najvećoj mudrosti. Pričalo se da se smestio u svojoj luksuznoj vili u Egiptu, širio se glas da su ga viđali na milanskoj pjaci Duomo, kako se vrti na peti, ispred butika „Prada”, sanjajući kako će, ako obrne pun krug, opet videti Srbiju.

Niko nije video kada je opet došao, iako su to svi osetili! Usledile su privatizacije srpskih mlekara, spektakularna trgovina deonicama aranđelovačkog „Knjaza Miloša”, privatizacija beogradskih „Večernjih novosti”, preuzimanja „Ce marketa”, kupovina „Luke Beograd”, što je posebno izučavala Verica Barać, a za njom i Brisel.

Ali, Miša nikada nije napustio svoju strategiju nevidljivosti, za razliku od Miroslava Miškovića koji je postao žrtva svoje đavolje igre sa Srbima. Naime, dok je Miško toliko silno ubeđivao Srbe da đavo ne postoji, a onda su se istovremeno pred njegove kupce pojavili, punim sjajem, i on, i marže, i Delta, dotle je Miša Beko, jednako dobar sa svim vladarima, sa Slobom i Đinđićem, s Koštunicom i Borisom, s Tomom i Ivicom, zadržao mit o Baji Patku srpske ekonomije, koji predstavlja sve, samo ne crtani film.

Otuda je jedan veliki svetski biznismen bio u pravu kada je rekao da nikako ne može razumeti Srbe jer u Beku nemaju Mišu, već ogroman kapital!

Zaista, da Srbi imaju makar promil jezuitskog u sebi, sve devizne rezerve bi predali Miši, umesto Jorgovanki jer bi on sve nacionalno blago prošetao kroz lavirinte svetskih finansija, oplodio ih, uzeo sebi procenat. I, razume se, ćutao bi!

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *