Ko je ovde lud?

Ko je ovde lud?

19 marta 2014

Boris KnezevicPiše: Boris Knežević

Svi koji su imali nesreću da u ona ratna vremena služe redovni vojni rok dobro se sećaju da je uniformu i vojničke čizme, praktično, bilo nemoguće skinuti, osim u slučaju teškog ranjavanja ili ako ostaneš bez glave.

Strogi kriterijumi koji su za vreme JNA postojali prilikom regrutacije i striktna kontrola psiho-fizičkog stanja budućih redova, kao i u svakom ratu, na ovom prostoru bili su se srozali na najniže grane. Ukoliko su pravila službe u bivšoj JNA propisivala da, recimo, mladići sa velikom dioptrijom ne mogu da budu pozivani na služenje redovnog vojnog roka, u ratno vreme su uniforme zaduživali čak i oni koji su, umesto naočara, nosili „pepeljare“! U onoj „Titinoj vojsci“ takođe je bilo nemoguće da vojnu opremu i oružje dobije neko ko je na psiho-testu pokazivao i minimalne naznake asocijalnog ponašanja, depresije, ili, ne daj bože, neke teže duševne bolesti. Ali, kada je zatrebalo topovskog mesa, podobni za vojnu službu postali su čak i dokazane psihopate i likovi sa „šifrom“.
Koliko je bilo teško da za vreme rata nekog proglase „ludim“ i da ga nadležni, umesto u kasarnu, smeste u kvalifikovanu zdravstvenu ustanovu pokazuje i primer jednog mog poznanika koji, doduše, nije bio lud, ali je svakako bio dovoljno bezobrazan da pokuša da prevari „sistem“.

Elem, taj moj poznanik je nakon mobilizacije rukama i nogama „kopao“ ne bi li se kako izvukao iz vojničke uniforme koja ga je, iz samo njemu znanih razloga, opasno pritiskala. Nakon što je potrošio svaku „štelu“ i kada su ga izneverile sve potegnute „veze“ i „vezice“, čovek je jednostavno odlučio da se pravi ludim. Nema šta taj nije radio! Od javnog vršenja nužde u kantini i prostoriji u kojoj je spavao, pa sve do verbalnih i fizičkih napada na pretpostavljene. Na kraju je, mučenik, fasovao višemesečni vojnički pritvor, gde su hladnoća i još „luđi“ cimeri pokušali da ga opamete, ali sve je bilo uzalud. U njegovom slučaju upornost se isplatila i posle svega otpušten je iz vojske kao „opasan po okolinu“.

Danas, kada je od završetka rata prošlo skoro 20 godina, psihopate koje otvoreno prete ljudima da će ih ubiti, koje proganjaju i seksualno uznemiravaju decu i kojima su nadležne zdravstvene ustanove davno odredile „šifru“ u ovom mirnodopskom sistemu nemoguće je okvalifikovati kao opasne po okolinu i staviti ih „iza brave“. S druge strane, ako se napravim lud i, na primer, zafrljačim kamenčinu i polupam prozore onima koji su odgovorni što opasni psihički bolesnici slobodno vršljaju gradom, sigurno ću završiti u bajboku i platiti masnu kaznu. Ko je ovde lud?

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *