KO JE TO I ČIME ucenio Srbiju da ne može da skine Vuka Draškovića sa grbače?

Tweet

Autor: Milijana BALETIĆ

U OVIH već sedam godina briselskih sporazumevanja o srpskom KosMetu, gde je, posle svakog, Beograd davao deo po deo svoga suvereniteta, a okupator ni korak nazad od onoga što je uzurpirao, moju pažnju je potpuno zaokupila – „šetajuća mudrost“ kroz srpske probleme po Balkanu – Miroslav Lajčak!

Prosto ne mogu da obuzdam svoje oduševljenje ovim najnovijim, od EUrope specijalno spakovanim guruom Srbiji, za ubeđivanje oko KosMeta, koji je žestoko nagazio gas, odlučan da stvar privede kraju!

Prvo je 12. oktobra na luksemburškom skupu šefova diplomatije članica EUrope, pokupio zauzete im stavove i onda s njima zapucao u dvodnevnu posetu Prištini 13. a u Beogradu nas je dvodnevno obradovao 15. oktobra.

Svom pohodu na KosMet odmah je dao lični pečat, pa je ono do sada nazivano – „obostrano priznanje“ – preimenovao u „dalekosežnu odluku o Kosovu“, koju, kaže, očekuje od predsednika Srbije Vučića. Bravo, genije!

Nema gde ti nama nisi gurnut sa – „dalekosežnim“ zadatkom – evo tri decenije!

Prvo nas je, još od ’90-tih „apsolvirao“ kao ambasador Slovačke, s kojim su prošetali kroz sve ove prostore koji danas obuhvataju „malu šengeniju“. Šarali su sa njim kroz region gde je god trebalo razvlastiti, oteti i slomiti vrat Srbima. Bio je i gaulajter u BiH.

A kad su ga instalirali za posmatrača i navijača na onom referendumu 1996. kad su se razdvajale Srbija i Crna Gora – kako je tu tek briljirao!

Zato su nam ga – kao proverenog „srbofila“ – ponovo i uvalili. Sad je dobio zadatak da Srbiju razdvoji od same sebe! Da Zapadu i Šiptarima obezbedi naš – svojeručni potpis – „dalekosežnog“ razdvajanja s KosMetom.

U Prištini su mu Šiptari naglas rekli (izgleda po dogovoru) da ih ne sekira sa pominjanjem Zajednice srpskih opština (ZSO), o čemu će oni odlučivati, ali kako oni hoće, i to, nakon što se „obostrano priznamo“.

On se pohvalio kako je tamo oposlio nemerljiv deo od zadatoga i razgovarao sa svim „faktorima“, a onda su – i on i „faktori“ – nakon došaptavanja izašli sa identičnim stavom, pa ću, da se ne ponavljam, citirati samo njega: „Briselskim sporazumom iz 2013. i 2015. godine, predviđeno je formiranje ZSO, ali to do danas nije učinjeno. To mora da bude osnovano u skladu sa Ustavnim sudom Kosova“.

Ma, divno! Isuka ti on nama ustavnu „snagu“ šiptaristana, a to što je u našem Ustavu – KosMet sastavni deo Srbije – e, to se obesnažilo!

A u Beogradu, 15. oktobra, pred medijima – i pred predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem – Lajčak je ponovio sve o ZSO, osim ono što je glavno – „u skladu sa Ustavnim sudom Kosova“ – e, to je izostavio.

Zašto (?!) – pa, po naknadnoj odluci tog takozvanog Ustavnoga suda, ZSO nema izvršnu vlast – šuplja forma bez značaja, svedena na folklorno društvo!

Zato je Lajčak – gledajući nas u oči u sred Beograda – i prećutao tu prevaru.

Najbolje da me neko ubedi kako naš omiljeni Zapad nije glavni igrač u ovom dvojcu otimanja KosMeta. Ali, nije to problem – problem je ako Beograd pristane na tu maglu i šarenu lažu. E, to bi onda bio dokaz da se ne radi samo o uigranoj – dvojnoj – prevari!

To moje strahovanje potkrepljuje i ova neviđena logistička podrška starih im kadrova, a, Boga mi – i pripremljenoga podmlatka! Odjednom svi skočiše po svim moćnim ekranima sa nacionalnom frekfencijom kroz Srbiju sve do Crne Gore, da premreže mozak narodu savetima i otvaranjem očiju.

Ponovo nam rehabilitovaše one dobro poznate tumače i popravljivače „posrnuloga“ srpstva. Nema kojega nam svog „prvoborca“ ne gurnuše da nam prepakuje mozak, pa da budemo – presrećni „dobitnici“ kompromisnih rešenja – za naš KosMet.

A ovo, što je Crna Gora, malko, mrdnula sa Brozovog puta – kap im je u punoj čaši! Ne ispuštaju je! Mane im ne bi bilo da su iskočili iz fascikle Četvrtog kongresa Komunističke partije Jugoslavije u Drezdenu 1928. – gde su Srbima zabiberili sudbinu!

Svi ponovo i sinhronizovano dobiše udarna mesta u razavećivanju naroda, „po ovim pitanjima“. Nema ko nam nije „objasnio“ da na KosMetu “nemamo ništa“ i da treba da budemo presrećni ako „bilo šta dobijuemo!

Ovi izdresirani profesionalci – toliko su zabrinuti za naš duševni mir – pa daju sve od sebe kako ne bismo patili i gledali negativno – dok nam otimaju naše. Podučavaju nas da budemo zadovoljni malim, da se radujemo, ako nam – bilo šta – od otetoga, daju. Da stvari posmatramo veselo, pozitivistički – kao polupunu, a ne kao polupraznu čašu. E – to je dresura!

A, u svrhu tog im cilja – nema ko nam od njih nije zinuo preko ekrana da nas baci u zagrljaj proverenim neprijateljima i posvađa nas sa proverenim prijateljima.

Da nam omili Zapad i zgadi Rusiju! Da nam objasne da su Srbi i sve ono što nas čini Srbima, od istorije do današnjice, zajedno sa našim istorijskim prijateljima – bruka, sramota i zastiđe – a svi naši neprijatelji – uzor i ponos!

Da smo za sve krivi i da kao krivci moramo da se pokrijemo po ušima i ćutimo!

A, ako išta „dobijemo“ – da budemo presrećni – jer ionako nam ništa ne pripada. Treba nas pripremiti i „utuć u glavu“ da se stidimo samih sebe – bežimo od svog identiteta u drugi identitet i narod – i to, ne pitajući za cenu. A cena koju treba da platimo je tolika da, ako je platimo – više se nikada srpski narod neće oporaviti.

Tutnje nam ponovo kroz kuće Vuk, Čanak, Čeda, razni pregaoci, „intelektualci“, nabeđene novinarske veličine, istinoljubivi naučnici, istoriopisci…, koji su se zdali da nam objasne – gde smo zastranili i kako da nas – opet – vrate sa stranputice.

Ali, što jes-jes – milina ih je videti! Svi očuvani, poodnegovani, skupoceno odeveni, zadovoljni, sigurni…! Vidi se da uživaju žestoke beneficije tog svog učestvovanja u sramnim pohodima na svoj narod i državu.

Naši zapadnjački prijatelji paze svoje prvoborce! Provlače ih kroz sve faze i ne ostavljaju na cedilu! Svi su im udomljeni. Svi imaju svoje firmice, foteljice, funkcijice, šofere, obezbeđenje, uhlebije u upravnim odborima, urednička mestašca, emisijice…! Voleo ih narod ili ne voleo, čitao ne čitao, gledao ne gledao, glasao ili ne glasao za njih – u svakoj su vladajućoj garnituri, evo već preko dve decenije! I uvek imaju svoje „parče“ kontrole nad svima nama. I zadatu priču imaju. I – verglaju.

Čanak je pre neki dan u jednoj emisiji imao zadatak da uporno ponavlja kako po centralnoj Srbiji ima 16 masovnih grobnica u kojima su monstruozni Srbi sahranjivali nevine Šiptare pobijene po KosMetu, prikrivajući tako svoj zločin – te da se jedino možemo iskupiti – donekle – ako im poklonimo KosMet.

A tek Vuk (?!) – koja je to koloritna ličnost. Čovek je – ponovo – „pisac“. Ti njegovi današnji – političko-navijački pamfleti u vidu knjiga, napisanih na osnovu „njegovoga istraživanja“ srpske istorije – poseban su učinak.

Kako je, tek, bio tempiran za ratove ’90-tih! A njegovo pripremanje – za omiljenog vođu probuđenog srbstva – obavljeno je preko romana „Nož“.

Predstavljajući se tada kao srpski nacionalista, imao je zadatak da lomi Beograd iznutra, kako bi mu, to što može – a mogao je – oduzimao snagu za pomoć napadnutim Srbima od Slovenije, preko Hrvatske do Bosne i Hercegovine.

Kada je odradio taj zadatak, onda se javno odrekao svog nacionalnog „zanosa“ i to proglasio svojom zabludom. Kao Novak Kilibarda u Crnoj Gori. Oni su među upečatljivijim izdancima Brozovih službi, koji su do kraja ispunili zadatak!

A sad – u ovom zadatku – napokon – govori i radi ono što misli i što je, zapravo, on. Njegovom današnjem prozapadnom i NATO lobiranju, rusofobiji, ostrvljivanju na Srpsku pravoslavnu crkvu, ponižavanju i okrivljivanju Srba, gde god da su – kraja nema. Svi srbomrsci i srboubice – valjda samim tim – za njega su nevina božanstva bez mane, kojima se trebamo prikloniti.

Sad, nije Vuk nepoznanica meni i generacijama, koji smo svedoci ostavljenog traga mu kroz naš namučeni i izvarani narod ovih poslednjih 30 godina, a Boga mi, još i od ’68. – problem su mlade generacije.

E, Vuka – kao onda nama – danas njima serviraju!

I, nije da mu se sve to nije isplatilo – ako se to posmatra sa aspekta nekoga ko ima đon umesto obraza. Stekao je ogroman kapital – stanovi, kuće, restorani, poslovni prostori i to od centra Beograda i elitnih mu brdašaca, pa do Budve!

Danas njegova stranka, SPO, koja ne znam ima li još kojega člana osim njega i žene mu Dane – i sad je na vlasti – jer je vladajuća SNS drži na svojoj listi! A Dana mu, ni manje ni više, nego Srbiju predstavlja u Upravnom odboru NIS-a!

U ostalom, retko i ima neko udobnije mesto, a da se tamo nisu i nekadašnji „vukovci“ ugnezdili.

Što su nekad jače udarali i podrivali Srbiju i Srbe – bolje su se snašli! Skućili organizacije, umrežili se po upravnim odborima, postali analitičari, otvaraju oči narodu, imaju priču, portale, emisije…– sve im plaćeno. Nema ni jednoga događaja od životne i državne važnosti, a da nam ih ne pozovu da nas – oni –posavetuju.

Ali, šta bi to danas – od Vuka kao ličnosti i njegove ideologije – trebalo Srbi i Srbija da usvoje? To je pitanje.

I zašto ga niko ne sme skinuti sa grbače narodu?! Ko je to i čime ucenio Srbiju – koju Vuk gazi, otkucava, potkazuje, pljuje – a ona mora da ga drži visoko na pijedestalu, ćuti i šeni…?

Biće da nam je odgovor, upravo, dat preko takvih – kao primera za nauk – ovde se ne isplati biti častan i principijelan čovek – na polzu svoga naroda i države!

(Fakti)

Tweet